-
-
Тиб конунлари IV
Абу Али Ибн Сино,Абу Али ибн Сино «Тиб конунлари» Учинчи китоби (1- ва 2-кисмлари) урта аср табобати анъанасига кура инсон танасининг бошдан то товонгача булган аъзолари касалликлари тавсифи ва уларнинг даволаш усулларига багишланган эди. Туртинчи китобда эса, Учинчидан фаркли равишда айрим аъзо эмас, бутун танага таъсир килувчи касалликлар, жумладан, исит-малар, тошмалар, яра ва жарохатлар хакида гапирилган. Булардан ташкари, суякларнинг синиши ва чикиши, турли этиологиялик захарлар (яъни маъданий, усимлик ва хайвонлар захарлари) хамда зийнат масалаларига хам кенг урин берилган. Туртинчи китобнинг узбек тилига таржимаси «Тиб конун-лари»нинг XII асрда кучирилган ва Озарбайжон Фанлар академия-си кулёзмалар фондида сакланаётган нусхаси асосида бажарилган (сигл. О). Таржима учун ёрдамчи манба сифатида аввалги уч китобда килинганидек, «Тиб конунлари»нинг 1877 йилдаги Булок босма-сидан (Миер) фойдаланилган (сигл. Б). Шунингдек, таржимага асарнинг Париж миллий кутубхонасидаги 1222 йилда кучирилган кулёзмаси хам жалб килинган. Ушбу нашрда изох ва курсаткичлар кайта курилиб, уларга айрим тузатишлар киритилди. Китоб ОТ-Ф1-65 «Марказий Осиё халклари ёзма ёдгорликлари (тадкикот, асл матн ва илмий таржима)» фундаментал лойиха дои-расида нашрга тайёрланди.
-
Тиб конунлари III (иккинчи қисм)
Абу Али Ибн Сино,«Тиб конунлари» Учинчи китобининг иккинчи жилди С.Мирзаев ва А.Расулов таржимасида босилган 2-нашр асосида тайёрланди.
-
Тиб конунлари III (биринчи қисм)
Абу Али Ибн Сино,Абу Али ибн Сино «Тиб конунлари»ниш Биринчи китобида тибнпнг назарий масалалари, Иккинчи китобида содда дориларнинг тавсифи ва тиббий таъсири, яъни доришунослик масалалари курилган дли. Асарнинг Учинчи китоби унинг лиг капа кисми булиб. у одам танаси аъзоларининг касалликлари ташхиси ва муолажасига багишланган. Уш а. урта аср тиббий анъанасига кура, бошдан оёккача булган аъзоларда содир буладиган, уша даврда маълум кун касалликлар киритилган. Учинчи китоб хажм жихатидап казна булгани учуй асарнинг аввалги нашрларида у икки жилдга булиб чон этилган эди. учинчи нашрда хам шу шакл сакланди. Зеро, бу нашр «Тиб конунлари» Учинчи китобишшг 1979- 1980 йилларда амалга оширилган иккинчи нашри асосида тайёрлапди. Учинчи нашрда хам матннинг булиниши аввалгисидек колдирилди, яыш биринчи жилдга I—XII фанлар ва уларга тегишли изохлар, иккинчи жилдга эса XIV—XXII фанлар хамда бутун Учинчи китобга тегишли курсаткичлар киритилди. «Конун»нинг Учинчи китобини узбек тилига таржима килишда асос килиб бу асарнинг XII асрда кучирилган ва Лейденда сакланаётган кулёзмаси олинган булиб (Bibliothecae Academia Lugduno - Batava, Cod. Or 7), бу кулёзма изохларда L сигли билан белгиланган. «Конун»нинг олдинги икки китобида килинганидек, Учинчи китоб- да хам таржима учун ёрдамчи манба сифатида унинг 1877 йилда Булок (Миср)да босилган нусхасидаи фойдаланилган (бу китоб Б сигли билан белгиланган). Б билан L орасидаги мухим фарклар изохларда курсатилган. Ушбу нашрда изох ва курсаткичлар кайта куриб чикилди. Китоб ФА-Ф1-027 «Марказий Осиё халклари ёзма мсросини урганиш: манбашунослик ва матншунослик тадкикотлари» фундамеитал лойиха до- ирасида нашрга тайёрланди.
-
Тиб конунлари I китоб
Абу Али Ибн Сино,Жахон фанини уз замонасида янги, юкори боскичга кутариш ишнга катта хисса кушган Абу Али ибн Синонинг “Тиб конунлари" асари олим- нинг кузатишлари ва тажрибаларига, оригинал назарий мулохазаларига асосланган илмий асар сифатида буюк ахамиятга эгадир. Уз давридаги фаннинг деярли хамма сохаларида чукур из колдирган энциклопедист олнм Ибн Сино, айникса, табобат илмида катта муваффакиятларга эрншди. Бу муваффакиятиинг асл мохияти шундаки, Ибн Сино узидан олдин утган олнмлар томонидан яратилган илмий факт- ларни ва мулохазаларни изчиллнк билан бир тизимга сола олди. Шу билан бирга, Ибн Сино бу илмий меросни узининг пухта кузатишлари ва амалий ишда козонган ютуклари билан бойитди. Унинг фан ва маданият тарихи- даги буюк хизмати хам шундан иборатдир. Абу Али ибн Синонинг “Тиб конунлари” асари 1012-1024 йиллар мо- байнида араб тилида яратилган. Бу тил бир неча аср давомида ислом Дини таркалган мамлакатларда умумий илмий тил вазифасини угагани туфайли шу худудларда барча илмий асарлар, шу жумладан, “Конун” хам арабча аслида кенг таркалади. Ибн Сино вафотидан 100 йил утар-утмас “Конун” Европага хам етиб келади ва кремоналик Херард томонидан лотин тилига таржима килинади. Шу вактда унинг иброний тилига таржимаси хам амалга оширилади. Шу тарзда “К^онун” 500 йилдан ортик бир муддатда Европа табиблари кулидан тушмайдиган асарга айланади. Кейинчалик XIX асрга кадар Шаркда турли табиблар томонидан унга араб ва форс тилларида шархлар ёзилади.
-
Adabiyot muallimi
Abdulla Qahhor,Abdulla Qahhor hikoyalari teran mazmun-mohiyati, voqealar tasvirining rang-barangligi hamda ifoda tilining ravonligi bilan ajralib turadi. Qaysi hikoyasini o‘qimang, asar sujetidagi achchiq haqiqat hajv pardasiga shunday mohirona o‘rab berilganki, ham kulasiz, ham kuyasiz. Adib asarlarining ta’sirchanligi va umrboqiyligi ham shunda. Hukmingizga havola etilayotgan hikoyalar to‘plami umumiy o'rta talim maktabi o'quvchilari, akademik litsey va o'rta maxsus kasb-hunar kollejlari talabalari hamda keng kitobxonlar ommasiga moljallangan.
-
O'tgan kunlar
A.Qodriy,Modomiki, biz yangi davrga oyoq qo‘ydik, bas, biz har bir yo‘sunda ham shu yangi davrning yangiliklari ketidan ergashamiz va shunga o‘xshash dostonchiliq, ro‘monchiliq va hikoyachiliqlarda ham yangarishg‘a, xalqimizni shu zamonning «Tohir-Zuhra»lari, «Chor darvesh»lari, «Farhod-Shirin» va «Bahromgo‘r»lari bilan tanishdirishka o‘zimizda majburiyat his etamiz.
-
Xo'rlanganlar va haqoratlanganlar
F.Dostoevskiy,Ushbu kitob ilk bor о 'zbek tilida 1966-yilda chop etilgan. Bu davrdagi nashrida ayrim so z va jumlalarning та ’nosi izohlanmagan yoki ruscha s o ‘zlar, yoki baynalmilal jumlalar orqali berilgan edi. Bu holat bilan biz tarjimoniarni yoki o ‘sha davr nashriyoti xodimlarini kamsitish fikridan yiroqmiz. Faqat hozirgi davr kitobxonlarining talab va iltimoslariga asosan asar tarjimasiga qo ‘shimcha iqtiboslar kiritildi va asar hozirgi о 'zbek adabiy tili qoidalari asosida qayta tahrirlandi.
-
Tushda kechgan umrlar
O'tkir Hoshimov,Inson hayotida shunday lahzalar bo'ladiki, bu lahzalar uning butun umriga, butun hayotiga tatiydi. Asar qahramoni Rustam ham ana shunday taqdir egalaridan biri. Qaibi go'zal orzular bilan limmo-lim to'lgan navqiron yigit Afg'oniston tuprog'iga yuboriladi. Urushning qancha dahshati, qancha iztirobi, qancha g'ami bo'lsa, harini boshidan kechiradi. Olim bilan yuzma-yuz keladi.Ayniqsa, asardagi go'dak bolaning vahshiylarcha o'ldi rilgan onaning qonga belangan ko'kragi tomon talpinishi o'quvchi qalbini larzaga keltiradi. Xo'sh, aytingchi, bunday razolatlar ichida kechgan. umrning ana shunday og'riqli lahzalarini esdan chiqarib bo'ladimi?
-
UzuklaR Hukmdori
JON RONALD RUEL TOLKIN,Britaniyalik adib Jon Ronald Ruel Tolkin (1892-1973 )qalamiga mansub "Hobbit yoxud borib qaytish "romanini uzviy davomi bo'lgan "Uzuklar hukmdori "roman -epopeyasini ona tilimizga tarjima qilishdan maqsad yoshlarning yaxshilikka ,adolatga ,haqiqatga ,mehr - muhabbatga bo'gan ishonchini yanada mustahkamlash,kindik qoni to'kilgan yurt -ONA VATANga bo'lgan muhabbatini yanada yuksaltirishdir.
-
Асрни қаритган кун
Айтматов Чингиз,Ёзувчи Чингиз Айтматов барча асарларида булгани каби, мазкур асарида хам уз усул-анъанасига содик холда муайян хаётий вокеалар тасвирини ривоятлар фонида тасвирлаганки, асарни укиганимизда, хаёт турмуш тасвири каердан бошланади-ю, хайратомуз тахайюл рамзлари, фантастика каерда тугашини билмай коламиз.
-
Граф Монте Кристо: биринчи китоб
Дюма Александр,Бу китоб - кўплар кутган дурдона. У жаҳон адабиётидаги энг сара асарлар руйхатига киради. Гарчанд «Граф Монте Кристо» яратилганига бир неча асрлар утган бўлса-да, ундаги улуғвор ғоялар, ўлмас туйғулар, орзулар ва армонлар талқини сира-сира ўз аҳамиятини йуқотмайди. Асардаги қаҳрамоштар, уларнинг ҳаёти, кечинма ва кечмишлари, воқеалар занжири у^вчини китобга ипсиз боғааб қўяди. Айниқса, бош қаҳрамон Эдмон Дантеснинг узоқ йиллик уқубатлари, ана шу йиллар самараси улароц, узгача инсон бўлиб етишиши. бир вақтлардаги жабр-ситам учун интиқом курашига киришиши бугунги кун ўқчиси учун ҳам бирдек мароқли.
-
Етти мажлис (Мажолиси сабъа)
Жалолиддин Румий,Жалолиддин Румийнинг илмий ва адабий мероси гоят катта. Ғазал, маснавий ва рубоийларни ўз ичига оладиган "Девони кабир" ("Улуғ девон"), фалсафий-сўфиёна мушоҳадалар, руҳият диалекти- касини кашф этиб, инсон ақлини лол қолдирадиган теранлик би лан ёзилган "Маснавий-маънавий", "Мактубот", "Фиҳи мо фихий" ("Ичиндаги ичиндадир") номли асарларини бутун дунё севиб ўқийди.Румий ўз асарларида одамни тадқиқ этади, унинг табиати ва интилишларини кузатади, ботиний жилолар ва сурилишлар, қалб силжишларини қидириб топади. Румий асарларидаги жозиба шу қадар инсон кўнглига яқинки, унинг ҳар бир сўзи бир маёқ, умр йўлларини ёритгувчи чироқ, қалбга қўйиладиган зиё кабидир
-
Оқ кема
Чингиз Айтматов,Аввал портфел сотиб олинди. Қоп-қора дермантин портфелни очиб-ёпганда шиқиллайдиган қулфи ялтираб турарди. Ёнида майда-чуйда соладиган киссаси ҳам бор. Қисқаси, ғаройиб, айни пайтда оддий мактаб портфели эди. Ҳамма нарса, эҳтимол, шундан бошланди.
-
O'zbegim
ERKIN VOHIDOV,O'zbekiston xalq shoiri, O'zbekiston Qahramoni Erkin Vohidovning she'r va muxammaslaridan tarkib topgan mazkur to'plam shoirning jala katta ijodiy merosi hisoblanadi.Erkin Vohidov she'rlarini o'qishda saralashga hojat yo'q:qaysi satrni o'qimang ,xoh katta yoshli ,xoh bugungi davr farzandi bo'lsin ,she'rlar zamiridagi faqat so'z san'atkorgagina xos bo'gan haqiqatlardan boxabar bo'lasiz.
-
Yolg'izlikning yuz yili
Gabriel Garsia Markes,Kitobxon nazarida avval boshdan jannatmonand yurt sifatida tasavvur uyg`otadigan Makondo fuqarolari bora-bora boshqacha hayot tarzi bilan yashashni xohlab qoladilar: ularga endi o`zlari makon tutgan yer torlik qiladi, ozodlik, hurlik istab qoladi qalblari. Alaloqibat esa tabiat in`om etgan baxtdan yuz o`girish ularga qimmatga tushadi, itoatsizliklari oqibatida muqarrar yolg`izlikka hukm qilinadilar.
-
Юксакликка йўл
Мухтабар Каримова,Инсон яшар экан,хаёти давомида ўзидан яхши ном,ёруғ из қолдиришни истайди.
-
Сиёсатнома
Низомулмулк,Жахон маданиятининг бешикларидан бўлган Шарқ тарихи кўп воқеаларга шохид: саноқсиз жанг-у жадаллар натижаси ўлароқ салтанатлар алмашди,не-не буюк шох-у саркардалар келиб кетдилар.
-
Сиз қўрқувдан кучлироқсиз
Реджин Галанти,Китоб ўсмирларга безовталик,стресс ва қўрқувларни енгишда ёрдам беради.Тавсия этилган машқлар конгнитив хулқ-атвор терапиясига ва онгни ривожлантириш амалиётига асосланган.Уларни мунтазам фойдаланиш ўсмирнинг хаёти тинчроқ ва бахтлироқ ўтишида ёрдам беради.
-
Javohirot sandig`i
Shukrullo,''Javohirot sandig`i'' qissasi memuar janriga mansub bo`lib,unda muallif bolaligida ko`rgan-kechirganlarini,Toshkent mahallalaridagi hayot tarzini,shoir bo`lib shakllanish davridagi tengdoshlari,G`afur G`ulom,Maqsud Shayxzoda,Hamid Olimjon kabi atoqli adiblarning shaxsi,fe'l-atvori,dunyoqarashini o`ziga xos shoirona iboralarda tasvirlaydi.