-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
Barcha uchun,
-
-
Barcha uchun,
-
-
-
-
-
-
-
Жараён
Кафка, Франц,Нашриётимиз номига келган мактублар орасида Франс Кафка ижодига қизиқувчилар талайгина эканлиги, очиғи, бизни ҳайратга солди. Демак, ўзига хос фавқулодда истеъдод эгаси бўлган, ёзганларини англашга интилишимиз мутолаага қайта ва яна қайта «мажбур» қиладиган адиб асарлари ўзбек китобхонининг ҳам қалбига яқин. Бундан бошимиз кўкка етди. Вафо Файзуллоҳ таржимаси асосида нашрга тайёрлан- ган мазкур китоб Кафканинг дунё китобхонлари қалбини ларзага солган икки асари – «Жараён» ва «Отамга хат»ни ўз ичига олган.
-
ЎҒИРЛАНГАН МИЛЛИОН ДОЛЛАР
Agata Kristi,Qoʼlingizdagi kitobga detektiv janri qirolichasi nomini olgan yozuvchi Аgata Kristining eng qiziqarli hikoyalari tanlab olindi. Ushbu hikoyalar bir-biridan qiziqarli, sirliligi bilan kitobxon eʼtiborini tortadi. Yozuvchining asarlari kitobxonni voqealarning sirli jumboqqa boyligi bilan oʼziga tezda jalb qiladi. Uning izquvar qahramonlari fikri tiniqligi, jinoyatlarni fosh qilishda yaqindan ishtirok etishi bilan ajralib turadi. Аyniqsa, qoʼngʼiz moʼylov Puaroning jinoyatlarni fosh etishi yoki Marpl xonimning jinoyatlarni ochishda masalaning yechimida oʼzining aniq xulosasini berishi kishini hayratga soladi. Siz, aziz oʼquvchi, kitobni oʼqish jarayonida bunga amin boʼlasiz.g
-
Кўҳна дунё
Одил Ёқубов,Шоирнинг асли исми Қутлуғқадам. Аммо ҳеч ким Буни билмайди. Ғазнада у Малик яш-шароб, авомчаси-га эса Маликул шароб, яъники, ғариб майхўрлар султони деган ном билан маълум ва машҳур. Ғариб кулбаси эса, гарчи султон Маҳмуд Ғазна-вий қасрлари билан тенглаша олмаса ҳам, довруғи бу-тун доруссалтанатга кетган. Шоирнинг кулбаи вайро наси шаҳарнинг энг чеккасида, Боғи Фируз ва Боғи Маҳмуд каби кўркам боғлар, Осмон маликаси каби мармар қасрлар. Кўшки давлат ва Қўшки маъмур каби тиллакори саройлар, ложувард гумбазли муҳташам ма-чит ва миноралар, сершовқин бозорлар, карвонсарой-лар, бир-бирига туташиб кетган обод расталар
-
Асарлар. 15 томлик. 7 том.Хамса. Фарход ва Ширин
Алишер Навоий,Улуғ ўзбек шоири ва мутафаккири Алишер Навоий таваллудининг 575 йиллиги муносабати билан Ўзбекистон Ёзувчилар уюшмаси ва «Ижод» жамоат фонди шоирнинг «Хазойин ул-маоний» (танланган ғазаллар, рубоийлар ва маснавий) китобини жаҳоннинг ўн тўрт тилида нашр этиш лойиҳасини амалга оширишга киришди. Бу йил ўзбек ва рус тилларида нашр этилаётган мазкур китобнинг немис ва инглиз тилларига таржимаси устида иш давом этмоқда.
-
Машриқзамин-ҳикмат бўстони
Ҳамиджон Ҳомидий, Маҳмуд Ҳасаний,Одоб шундай узукки, агар у ҳар кимсанинг тасарруф бармоғига мувофиқ келса, унинг улуғлик оти ҳамма маъракаларда жавлон қилади. Одоб дебочадур инсон учун иззат китобига, Бўлар, ҳар ким одобсиздур, нишон тири маломатга.
-
-
Бомбалик Бечора Бола
Монго Бети,Мен китобхонни чалгитмокчи эмасман ! Африкада хеч качон авлие ота-Дрюмон деган зот утган эмас;эхтимол у хеч качон булмас хам; мен она юртимни яхши биламан .Унинг учун бундай миссионер ортикча дахмаза.
-
Фаргона тонг отгунча
Мирзакалон Исмоилий,"Фаргона Тонг отгунча "романининг биринчи китоби халкимизнинг биринчикитоби халкимизнинг революция арафасидаги хаетидан хикоя килади.
-
Девон
Хоразмий Ҳофиз,Ўзбекистон ССРда хизмат кўрсатганфан арбоби Беруний мукофоти лауреати филология фанлари доктори
-
Танланган асарлар
Хуршид,Ўзбек совет драматургиясининг дастлабки даврларидан таниқли вакилларидан бири
-
Ҳамза
Лазиз Қаюмов,Ҳамза Ҳакимзода Ниёзий ХХ аср ўзбек маданиятининг улкан вакилидир.У фақат истеъдодинигина эмас ,қисқа ,чақмоқдек ҳаётини ҳам халқ ишига багишлаған фидойи шахсдир.
-
Мукаммал асарлар тўплами 8-том ( Йигирма томлик Хамса Фарҳод ва Ширин)
Навоий Алишер,Мазкур асарда шоир томонидан «Хазойин ул-маоний»га киритилган. Шунинг учун айрим шеърларда шоир томонидан қилинган тузатиш ва ўзгаришлар бўлиши мумкин.
-
Асқад Мухтор асарлар
Асқад Мухтор,Ёзувчи бу икки асарида замонамизнинг мана шу муҳим маънавий муаммоси устида кенг мулоҳаза юргизади
-
Тақдир чархпалаги. Султон Жалолиддин Мангуберди Гуржистон савашида
Григол Абашидзе,Ёзувчи Нур Аҳмад томонидан ўзбек тилига ўгирилган "Тақдир чархпалаги" романи, йигирманчи аср гуржи адабиёти намоёндаларидан бири Григол Абашидзе қаламига мансуб бўлиб, Гуржистоннинг қонли ўтмишидан ҳикоя қилувчи машҳур трилогиясининг бир қисмидир. Бу асар Гуржистон тарихидаги энг фожиали даврни - Чингизхон билан савашларда гоҳ енгиб, гоҳ енгилиб, боболарининг буюк салтанатини қайта тикламоқ орзусида ёнган Хоразмшоҳ Жалолиддин Мангубердининг гуржи ерларини босиб оилши тарихидан ҳикоя қилади.A
-
Baxtli bo`lishning o`nta siri
Adam Jekson,Istagan kishingizdan hayotdan hammadan ortiq qanday tilagi borligini so'rasangiz, eng ko'p tarqalgan javob: «Men shunchaki baxtli bo'lishni istayman», degan so'zlardan iborat bo'ladi. Bo'lmasa, nima uchun baxtli insonlar shunchalik oz. Nima sababdan dori ishlab chiqarishda antidepressant (tushkunlikdan asrovchi vosita)lar eng jadal rivojlanayotgan soha bo'lmoqda? O'zlarini baxtli hisoblovchi kishilar nima uchun bunchalar kam, Balki, baxtni topish mumkin bo'lmagan joydan izlayotgandirmi?
-
ДЕВОН
Машраб,Урта Осиёдаги феодализм жамияти эволюцияси ва тараккиётига назар ташланса, XIV-XV асрларни бу ижтимоий формациянинг энг гуллаган даври эди, деб характерлашга тўғри келади. Ҳар қандай жамият ўзининг олий тараққиёт босқичига етганида унинг камолот белгиси илмда, фанда, санъатда, борингки, маънавий-ижтимоий хаётнинг хамма соҳаларида ҳам зуҳур этади. Чунончи, XV асрнинг биринчи ярмида Самарқандда Улуғбек бошчилигидаги улкан астрономия мактаби фаолият олиб борди; XV асрнинг иккинчи ярмида Ҳиротда адабиёт, санъат ва фаннинг мисли кўрилмаган тараққиёт палласи яккол сезилди; марказлашган давлатлар ушбу тараққиёт учун Яхши замин Яратган эдилар.
-
Mervin meni izlasang,topasan
Umar Sevinchgul,Umar Sevinchgul litseyda o'qib yurganida yozuvchi bo'lishiga qaror qildi.
-
Маънавий маснавий Биринчи китоб
Румий Жалолиддин,Мавлоно Жалолиддин Румий ҳазратларининг "Маънавий маснавий” асари етти асрдан буён Шарқ тафаккури ва бадиий калом мухлисларини ўзига мафтун этиб келмоқда. Ушбу тенгсиз адабий обида ҳар бир имон эгасини ҳақ ва ҳақиқат сари юксалтирувчи руҳий-қалбий нарвондир. Қўлингиздаги китоб Куниё кутубхонасида сақланаётган энг мўътабар қўлёзма асосида нашрга тайёрланди. Ўзбек тилидаги таржимаси эса истеъдодли шоир Одил Икром томонидан амалга оши- рилди. Умид қиламизки, азиз ўқувчимиз ўз имкони даражасида уш бу бепоён маънавий уммондан баҳраманд бўлади.
-
Oybegim mening
Zarifa Saidnosirova,Biz Turkiston sharida, Qarnoq koʻchasining katta maydoniga kelib taqalgan joyida, burchak hovlida yashar edik. Hovlimiz ichkari va tashqaridan iborat boʻlib, bir yonboshida yangi qurilgan katta paxta zavodi turardi. Ichkari hovli bilan tashqari oʻrtasida kichik eshik boʻlib, bu eshik devor pardalar bilan oʻralgan edi.
-
Қуёшга қараб оққан сув
Yusuf Muhammad,So`z bilan ko`ngil tubiga kirish mumkin. So`z bilan toshbag`rlarni eritish mumkin. Muhammad Yusuf o`z so`zi bilan xalqimiz yuragidan joy olgan, so`zi bilan haq gapni aytolgan ijodkor edi.