-
Ўтаётган вақт
Комил Аваз,Одамзод ҳаётининг маъноси, ўзликни англаш, тафаккур мўъжизаларининг-қалбдаги акс-садоси қаламига олинганидан, сайланманинг номи инсон умри лаҳзаларига нисбат берилиб, "Ўтаётган вақт" деб аталби. Ўйлаймизки, ўтаётган вақт сизни ҳам хаёлга толдириб, мушоҳада этишга ундайди.
-
Oq kema. Qissa
Chingiz Aytmatov,Asarda hozirgi vaqtda ham uchrab turadigan bir qancha muammolar: oila notinchligi, farzandsizlik, ekologik muammolar badiiybusulda yoritilgan. Bunday muammolarni yechimini esa kitobxonlarning o`zi ushbu asarni mutolaa qilish orqali topadilar degan niyatdamiz.
-
-
Анъанавий танбур ижрочилиги
Рифатилла Қосимов,Ўзбекистан давлат консерваторияси Анъанавий ижрочилик кафедрасининг профессори Р.Қосимов томонидан яратилган мазкур дарслик мусика ва санъат коллежлари хамда лицейларнинг анъанавий ижрочилик бўлимларида танбур мутахассислиги синфи бўйича сабоқ олаётган ўқувчилар учун мўлжалланган. Дарсликдан консерватория талабалари ҳамда барча мусика ихлосмандлари фойдаланишлари мумкин.
-
Замонамиз қаҳрамони
М.Ю.Лермантов,Бу китоб яқиндагина баъзи китобхонлар ва қисман журналларнинг ҳам бахтиқаро ишончига сазовор бўлишидай бир бахтсизликни бошидан кечирди. Баъзилар Замонамиз Қаҳрамонидек ахлоқсиз бир кимсани бизга ибрат қилиб кўрсатаяпди, деб қаттиқ хафа хам бўлишди; баъзилар эса бунда ёзувчи ўзининг ва танишлариннинг портретларини тасвирлапди ҳам дейишди...
-
Бобурнома
Заҳириддин Муҳаммад Бобур,"Бобурнома"-ўзбек намунавий адабиётидаги бебаҳо асарлардан. Унда Ўрта Осиё, Афғонистон, Ҳиндистон ва Эрон халқлари тарихи, жуғрофиясига оид қимматли маълумотлар бор. Ўша давр ўзбек адабий тилининг ёрқин намунаси эканлиги эса янада муҳимроқдир.
-
Не бўлди, ёрим келмади
Муҳаммад Раҳимхон Феруз,Муҳаммад Раҳимхон Феруз-фақат улкан шоиргина эмас, балки ўз замонасининг буюк фарзанди ҳам эди, у қирқ етти йил Хоразм хони бўлиб, Туркистонда фан, адабиёт, санъат ва маданиятнинг равнақига улкан ҳисса қўшган, уламо, фузало ва шуаро аҳлига ҳомийлик кўрсатган.
-
-
Умар хайём изидан
М.Эгамберди,Умар Хайём рубоийларининг бир неча марта ўзбек тилига қилинган таржималари асосан бармоқ вазнида амалга оширилган. Айрим ўзбек шоирларининг ўз вақтида чоп этилган рубоийлари ҳам бармоқ вазнида ёзилган. Қейинги йилларда биринча бор Манноп Эгамбердининг рубоийлари, айрим камчиликларидан қатъий назар, ўз "она" вазнида, яъни арузда ёзилганини мамнунлик билан қайд этамиз.
-
Замин юулдузлари
Ҳамид Ғулом,"Замин юлдузлари" китоби-ажойиб замондошларимиз ҳақидаги ҳикоялар тўпламидир. Сиз унда янги Тошкентни қураётган азаматларни ҳам, шаҳар ва қишлоқ зиёлиларини ҳам, мард ошиқлар ва гўзал маъшуқалар ҳам кўрасиз, улар билан сшҳбатдош бўлади.
-
Зебуннисо, Дилшод ва Анбар Отинлар. Шеъриятидан
Зебуннисо,Китобчада истеъдодли шоиралардан Зебуннисо, Дилшод-Барно ва Анбар отинларнинг ғазал, мухаммас, мусаддас, мураббаъ, маснавий, таржеъбанд ва рубоийларидан намуналаи жамланган.
-
Vafo Qilsang
Alisher Navoiy,Navoiyning lirik she'rlari inson qalbining eng nozik kechinmalarini yuksak badiiyat bilan ifoda etadi. Ularda hayotning turli ko'rinishlari ham o'z aksini topgan. Demak, inson - bu hayot, bu she'riyatning mohiyatini tashkil etadi. Shoirning lirik qahramoni boy ma'naviy dunyoga ega bo'lgan barkamol inson. Uning hayajonlari, sevgi dardida chekkan iztirob va alamlari, mahbubaga chin sadoqati har bir kishi ko'ngliga yaqin va hamohang. Ushbu to'plamda Alisher Navoiyning uch devonidan terib olingan g'azallar jamlangan.
-
If qal'asining mahbusi. I kitob
A.Dyuma,Bu kitob – ko‘plar kutgan durdona. U jahon adabiyotidagi eng sara asarlar ro‘yxatiga kiradi. Garchand “Graf Monte Kristo” yaratilganiga bir necha asrlar o‘tgan bo‘lsa-da, undagi ulug‘vor g‘oyalar, o‘lmas tuyg‘ular, orzular va armonlar talqini sira-sira o‘z ahamiyatini yo‘qotmaydi. Asardagi qahramonlar, ularning hayoti, kechinma va kechmishlari, voqealar zanjiri o‘quvchini kitobga ipsiz bog‘lab qo‘yadi. Ayniqsa, bosh qahramon Edmon Dantesning uzoq yillik uqubatlari, ana shu yillar samarasi o‘laroq o‘zgacha inson bo‘lib etishishi, bir vaqtlardagi jabr-sitam uchun intiqom kurashiga kirishishi bugungi kun o‘quvchisi uchun ham birdek maroqli. “Graf Monte Kristo”ni ko‘plar intiq kutayotganining boisi shundaki, ushbu kitob o‘zbek tilida chiqarilganiga qirq yildan oshdi.
-
Katta umidlar I kitob
Charlz Dikkens,Hammasi oddiy voqealardan boshlanadi. Yosh fillip qabriston yonida o'ynab yurganida qamoqdan qochgan mahbus uni tutib oladi va boladan o'zi uchun yegulik va egov olib kelishini talab qiladi. Mana shu voqea bolaning kelajagini o'zgartirib yuboradi.
-
Rohibning qayg'usi
Anton Pavlovich Chexov,Anton Pavlovich Chexov dunyo adabiyoti rivojiga munosib hissa qoʻshgan adiblardan biridir. Yozuvchi oʻz hikoyalarida insonlarning ichki dunyosini, ruhiyatini mahorat bilan ochib bergan. Shu bois Anton Pavlovich Chexov hikoya janrini yuksak pogʻonaga koʻtargan adib sifatida tan olingan. Qo'lingizdagi toʻplamda yozuvchining eng sara hikoyalari oʻrin olgan.
-
Танланган асарлар
Эркин Воҳидов,Гарчи аёвсиз ўлим севимли шоиримиз, оташнафас сўз санъаткори Эркин Воҳидовни орамиздан олиб кетган бўлса-да, унинг ўлмас ва муҳташам ижоди тиллардан тилларга, диллардан дилларга кўчиб, барҳаёт яшамоқда.Ушбу умр китоби ҳам шоирини соғинган эл учун ғойибона дийдор бўлса, ажаб эмас.
-
Танланган асарлар
Орифжон Икромов,Олим ва шоир, профессор Орифжон Икромовнинг (1926-1971) "Танланган асарлар"ига адибнинг турли жанрларда ёзилган асарлари киради. Бунда шеърлар, мақолалар ва адабий портретлар бор. Китобни якунланган "Ижобий қаҳрамон ҳақида сўз" монографиясида эса олим ўзбек романлари материали асосида ижобий қаҳрамон ҳақида фикр юритган.
-
Олтин тоғлар
Ҳ.Назаров,Мазкур тўпламга республика ёзувчиларининг етиштиришда карвонбошилик қилаётган марду майдонлар ҳақидаги очерклари киритилган.
-
Она
Максим Горький,"Жаҳон адабиёти дурдоналари" сериясида ўзбек тилида чоп этилаётган ушбу мажмуага дунё пролетарларининг гениал ёзувчиси, совциалистик реализм адабиётининг асосчиси Максим Горькийнинг жаҳон адабиёти хазинасига бебаҳо бойлик бўлиб қўшилган "Она" повести, ҳикоялари ҳамда социалистик реализм адабиёти ҳақида куюнчаклик билан айтган фикрий дурдоналари жамланди.
-
Humoyun va Akbar
P.Qodirov,Hijriy 935-yilda Agraga ko‘chib kelgan Xonzoda begim o‘n yildan beri Hindistonda istiqomat qilayotgan bo‘Isa ham, hanuzgacha bu yerdagi yil fasllarining g‘aroyibligiga o‘rganolmaydi. Uning nazarida, Agraning kuzi va qishi yo‘q, bahori bilan yozi esa yil bo‘yi davom etadi.