-
Садди Искандарий
Алишер Навоий,«Хамса»нинг якунланувчи достони «Садди Искандарий» маълум анъаналар асосида яратилган. Алишер Навоий Искандарнинг (Александр Македонский) саргузаштлари фонида адолатпарварлик, марказлашган давлат тузиш, инсонийлик борасидаги ўзининг илғор қарашларини талқин этади. Эндиликда ушбу достон моҳиятини соддалаштириб кенг китобхонларга тарғиб қилиш муҳим аҳамият касб этади. Шу маънода достоннинг насрий табдили нашр этилаётир.
-
Фарҳод ва Ширин
Алишер Навоий,Алишер Навоий хикматларига қизиқиш ҳамма даврларда ҳам юқори бўлган. Чунки шоир ижоди-ўзига хос ҳикмат бустони ўзингизда туғилган ҳар қандай саволга жавоб излаб, унга мурожаат қилсангиз, аҳволи руҳиянгизга мос бирор ҳикмат топиб, мақсадингиз хосил қилади.
-
Алишер НАВОИЙ Лайли ва Мажнун
Алишер Навоий,«Лайли ва Мажнун» достони улар орасида алоҳида ўрин тутади. «Лайли ва Мажнун» достони илгари ҳам насрий баён қилинган. Бироқ олдинги баёнлар дастлабки уриниш бўлгани учун қатор камчиликлардан холи эмас. Навоий асарларини насрий баён қилиш мумтоз адабий тилни билиш баробарида бадиий пухталикни ҳам талаб қилади. Ваҳоб Раҳмон насрий баёни асосида тузилган «Лайли ва Мажнун» достонининг мазкур янги насрий табдили аслиятга жуда яқинлиги билан эътиборга молик.
-
Умринг елдек ўтаро
Яссавий Хожа Аҳмад,Хожа Аҳмад Яссавий ҳикматлари асрлар давомида халқимиз маънавиятини чинакам маърифат нурлари билан ёритиб келмоқда. Ҳазрат Навоий "шайхул-машойих " деб таъриф берган аллома барча туркий халқлар учун улуғ авлиё , муштарак бир ижодкордир.
-
Ҳокимиятнинг 48 қоидаси
Роберт Грин,Ушбу китоб ҳаётнинг қуйи поғонасидан то ҳокимиятнинг юқори чўққисигача босиб ўтиладиган йўл ҳақиқатлари ҳақи-даги энг мунозарали, энг қимматли, энг ҳаққоний китоб. Инсониятнинг йиллар, асрлар давомида ҳаёт ва ҳокимиятда муваффақиятга эришиш борасидаги тўплаган тажрибаларини сиз биргина китоб мутолааси орқали эгаллайсиз. Бу сизга ҳаётингизнинг барча жабҳасида ишда, ижодда, карьерада, турмушингизда асқотади, деган умиддамиз.
-
АФОРИЗМЛАР - Минг йиллик дурдона фикрлар
Cултанов Элзод,Ушбу тўпламга ўзининг ижоди ,илм -фан ,санъат ,маданият ва бизнес соҳасида эришган ютуклари орқали дунёга донғи кетган шахсларнинг қайдномаларига киритилган энг сара афоризмлар жамланган.
-
Chingiz Aytmatov asarlar (4-jild )
Chingiz Aytmatov,Qirg`iz yozuvchisi,turkiy so`z san'atining buyuk namoyandasi Chingiz Aytmatov ''Asarlar''ining to`rtinchi jildiga adibning ''Asarni qaritgan kun'' romani va keyinchalik uning davomi sifatida yozilgan ''Chingizxonning oq buluti'' nomli parcha kiritilgan.
-
Qimmatga tushgan xato
Sindarov K,Prokuratura bo‘lim boshlig‘i bo‘lib ishlayotgan, o‘z kas-bining fidoyisi, bir oilaning mehribon otasi sirli ravishda yo‘qoladi. Asar ushbu voqealar bilan boshlanadi. Uning kelgusi taqdiri qanday kechadi? Sirli ravishda yo‘qolgan mas’ul xodimni izlashda gumon qilingan shaxslarni aniqlash, tergov qilish ja-rayoni, oilasi, qarindosh-urug‘larining chekkan jafolari, tahlikali o‘tkazgan kunlari asarda o‘ziga xos yo‘nalishda hikoya qilinadi.
-
Chingiz Aytmatov asarlar (3-jild )
Chingiz Aytmatov,Qirg`iz yozuvchisi,turkiy so`z san'atining buyuk namoyandasi Chingiz Aytmatov ''Asarlar''ining uchinchi jildidan adibning ''Alvido,Gulsari!'',''Oq kema'',''Drngiz yoqalab chopayotgan olapar'' qissalari joy olgan.
-
Chingiz Aytmatov asarlar ( 2-jild )
Chingiz Aytmatov,Qirg`iz yozuvchisi , turkiy so`z san'atining buyuk namoyandasi Chingiz Aytmatov ''Asarlar''ining ikkinchi jildidan uning nomini dunyoga taratgan ''Jamila'',''Birinchi muallim'', ''Sarvqomat dilbarim'',''Somon yo`li'',''Erta uchgan turnalar''nomli mashhur qissalari joy olgan.
-
Chingiz Aytmatov asarlar ( 1-jild )
Chingiz Aytmatov,Qirg`iz yozuvchisi,turkiy so`z san'atining buyuk namoyandasi Chingiz Aytmatov ''Asarlar''ining birinchi jildidan adib ijodining dastlabki davrlarida dunyoga kelgan hikoya va qissalar, bolalik va o`smirlik davri haqidagi xotiralaridan iborat ''Bolaligim''essesi o`rin oldi.Shu jihati bilan ushbu jild ulug` yozuvchining hayot yo`li va adabiyotga kirib kelgan davri haqida kitobxonlarga keng tushuncha beradi,deb umid qilamiz.
-
Вой, онажоним
Тохир Малик,Инсон хаётини нимага ўхшатиш мумкин? Сокин оқаётган дарёгами ёхуд ур-cур, талатўп дунёгами? Ахир, кимлар хато қилмайди! Мол-дунёга хирс қўйиб, ўйламасдан қадам босаётганлар қанча!
-
Бону
Иқбол Мирзо,Танангда оғриқ хис этсанг, демакки сен тирик жонсан.Ўзгалар оғриғини сезсанг, демак инсонсан, инсон!
-
Боламни яхши кўраман
Ғиёсиддин Юсуф,Фарзанд қачон ота-онанинг гапни олади? Қачон унга эргашади? Қачонки улар билан ораларида мехр-муххаббат,ихлос бўлса.
-
Севги
Ольга Примаченко,Бу китобдан ўқийдиганларингиз психолог тавсиялари эмас,балки бир инсоннинг хаёт тажрибаларига асосланган дунёқарашидир.Бу китобнинг сиз ўқишни умуман хохламайдиган сахифалари бор.Бу табиий хол: ўз бошидан кечирмаган инсон хаммасини тўлик тушуниб етмайди.Ўз туйғуларинизга қулоқ солинг.
-
O`jar
Abdulla Qahhor,Qutbiddinovga ovchi oshnasi ikkita tustovuq in'om qildi.Tustovuqlar tozalanib,tuzlanayotganda Qutbiddinovning fe'li aynidi,ya'ni bironta shinavanda ulfat bilan birpas dilkashlik qilg`usi keldi.
-
Abadiy er
Fyodor Mixaylovich Dostoyevskiy,''Abadiy er''- Fyodor Dostoyevskiyning insoniy munosabatlar va ruhiy holatlarni,ayniqsa muhabbat ,oilaviy hayot va xiyonat doirasida o`rganishga bag`ishlangan qissasi.Asarning markaziy mavzulari-o`z ichki dunyosi bilan kurashish,hayot mazmunini izlash hamda ezgulik va yovuzlik haqida mushohada yuritish.
-
ШАРҚ ҲИКОЯТ ВА РИВОЯТЛАРИ 2
Erganch ochilov,II жилдда одатда шоирнинг ғазаллари, рубоийлари ва маънавий-фалсафий фикрлари жамланган бўлади. Асарларда муҳаббат, инсон камолоти, илм, одоб ва ҳаёт ҳақидаги чуқур ғоялар бадиий услубда ёритилади.
-
ШАРҚ ҲИКОЯТ ВА РИВОЯТЛАРИ 1
Erganch ochilov,I жилдда одатда шоирнинг ғазаллари, рубоийлари ва маънавий-фалсафий фикрлари жамланган бўлади. Асарларда муҳаббат, инсон камолоти, илм, одоб ва ҳаёт ҳақидаги чуқур ғоялар бадиий услубда ёритилади.
-
Isyon va itoat
Ulug‘bek Hamdam,Асарда қаҳрамонлар ҳаёти орқали инсоннинг ҳаёт маъноси, иймон, танлов ва тақдир масалалари очиб берилади. Бош қаҳрамон ўз ички исёни, шубҳалари ва изланишлари орқали ҳақиқатга етишишга ҳаракат қилади. Унинг руҳий кечинмалари орқали инсон қандай қилиб исёндан итоатга келишини кўриш мумки