-
-
-
-
-
-
Madaniyatshunoslik asoslari
M. Abdullayev, E. Umarov, A. Ochildiyev, A. Yo‘ldoshev, A. Abdullayev,Barcha uchun, -
-
-
Ўзбекистан Республикаси қонунлар ва фармонлар
С. Абдукаримов, К. Буранов, А. Бичерова,Barcha uchun, -
-
Ўзбекистон Республикаси Конституциясига шарҳ
Акрамхўжев Б.Т., Алимов Ҳ.Р., Ахмедов С.Т, Абдусаломов М.Ю,Ta'lim, -
-
-
-
Ўзбекистонда ижтимоий-фалсафий фикрлар тарихидан лавҳалар.
Ҳайруллаев М., Алиқулов Ҳ.,Barcha uchun, -
-
-
-
-
-
Металл кесиш станоклари
Жамилов М. М.,Ушбу қўлланма талабалар ва ўқувчиларни кам серияли ҳамда доналаб ишлаб чиқариш корхоналарида энг кўп тарқалган металл кесиш станоклари, шу жумладан сонли дастур билан бошқариладиган станоклар, уларнинг техник тавсифи, кинематик схемалари, бош ҳаракат ва узатиш ҳаракатлари кинематик занжирнинг тенгламалари, шунингдек, станокларнинг геометрик аниқлигини текшириш ва паспортлаштириш, станоклар қандай имкониятларга эга эканлигини баҳолаш усуллари билан таништиради
-
Машинашунослик
Н. М. Дойников, Г. И. Турилов, А. И. Хомутов,Мазкур «Машинашунослик» курси, РСФСР Маориф миннстрлиги тасдиқлаган программага асосан, педагогика институтларининг физика-математика факультетлари студентлари учун тузилган. Авторлар китобнинг қўл ёзмасини эътибор билан куриб чиқиб, бир канча қимматли фикрлар берганликлари учун Коломенск педагогика институти физика кафедрасининг коллективига ўз миннатдорчилигини билдирадилар.
-
Буюк хоразмшоҳлар давлати
Жабборов И.,Қадимий даврлардан буён Ўрта Ўсиёда рўй берган турли хил сиёсий ва ижтимоий ҳодисалар, ўтмишда ҳар хил элатларни бириктириб этник жараёнларга сабаб бўлган қудратли давлатлар, ноёб моддий ва маънавий обидаларнинг пайдо бўлиши билан боғлиқ.
-
Маънавият асослари
Э. Умаров, М.Абдуллаев,Мазкур ишда маънавият ва унинг жамият тараққиётидаги ўрни, миллий мустақиллик шароитида инсон маънавий фазилатларини шакллантириш ҳамда маънавиятга давлат омийлиги муаммолари хусусида сўз боради. Иш Ўзбекистан Олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги томонидан тузилган ва тасдиқланган дастурга мувофиқ тайёрланди. Рисола олий ўқув юртлари бакалавриат йўналишлари талабалари, шунингдек, маънавият масалалари билан қизиқувчи барча китобхонларга мўлжалланган.
-
Мустақиллик маънавияти ва тарбия асослари
Сафо Очил,Сафо Очил серқирра ижодкор. Истеъдодли шоир сифатида унинг шеърий ва қўшиқлар китоблари ўқувчиларга тақдим этидли. У ўз салоҳиятини наср жанрида ҳам синаб кўриб публицистик мақолалари ва эсселарини нашр қилди.
-
Madaniyatshunoslik asoslari
M. Abdullayev, E. Umarov, A. Ochildiyev, A. Yo‘ldoshev, A. Abdullayev,Zamon talablariga har tomonlama javob beradigan yuqori malakali, barkamol avlodni tarbiyalab voyaga yetkazish mustaqillik yo‘lidan borayotgan jamiyatimizning eng oliy maqsadidir. Zero, barkamollikning yuksak mezoni insonning chinakam ma’naviyat va ma’rifat sohibi bo‘la olishi bilan belgilanadi. Respublikamiz taraqqiyotining hozirgi bosqichi jamiyat hayotining barcha sohalarida tub sifat o‘zgarishlarini amalga oshirishni taqozo etadi. Bu vazifani hal etish ko‘p jihatdan fuqarolarning madaniy-ma’rifiy faolligini tinmay oshirib borish va kamol toptirish bilan uzviy bog‘liqdir. Kishilarning yaratuvchanlik qobiliyatini, axloqiy fazilatlarini, ijodiy ko‘tarinkiligini, iste’dodlarini to‘la namoyon eta olish fazilati madaniy faoliyat asosida ro‘yobga chiqadi. Inson omili tushunchasi tarkibiga kiradigan bu fazilatlar jamiyatning ham, alohida shaxsning ham barkamolligini ta’minlashga xizmat qiladi. Bularsiz kishilarning ijtimoiy hayot va tarixiy jarayonda ongli, samarali ishtirok etishi, umuman, ma’naviy shakllanishi va kamol topishini tasavvur etib bo‘lmaydi. Darhaqiqat, «buyuk davlat, buyuk kelajagimizga erishish uchun c, ma’rifatli, ayni paytda, o‘zining o‘tmishi, ulug‘ qadriyatlari, millati bilan faxrlanadigan va kelajakka ishonadigan insonlarni tarbiyalashimiz kerak. Bunday insonni tarbiyalash esa ijtimoiy fanimizning muqaddas burchidir... Vatan tarixi va madaniyati, jug‘rofiyasi va iqtisodini, qadimiy urf-odatlarimizni har tomonlama o‘rganish dolzarb ahamiyatga ega. Bog‘chalardan tortib oliy o‘quv yurtlarigacha bo‘lgan ta’lim-tarbiya tizimlarida mazkur fan va bilimlarni o‘qitishga muhim siyosiy vazifa sifatida qaralmog‘i lozim»1 .
-
ЎЗБЕКИСТОН МУСТАҚИЛЛИГИ УЧУН КУРАШЛАРНИНГ ТАРИХИ
Ҳамид Зиёев,ЎЗБЕКИСТОН МУСТАҚИЛЛИГИ УЧУН КУРАШЛАРНИНГ ТАРИХИ (Милоддан олдинги асрлардан то 1991 йил 31 августгача)
-
Халқаро гуманитар ҳуқуқ
Р. Т. Ҳакимов,Мазкур ўқув қўлланмаси ҳозирги замон халқаро гуманитар ҳуқуқнинг асосий муассасаларнинг қисқача баёнини, шунингдек қуролли тўқнашувлар даврида уруш, тинчлик ва шахс ҳуқуқларини ҳимоялаш масалаларни тартибга солувчи халқаро нормалар таҳлилини ўз ичига олади. Ўқув қўлланмаси олий ўқув юртларининг талабалари, аспирантлари, ўқитувчилари, шунингдек ИИВ, Мудофаа вазирлиги ходимлари ва ҳозирги замон гуманитар ҳуқуқ масалалари билан шуғулланувчи барча кишилар учун мўлжалланган.
-
Ўзбекистан Республикаси қонунлар ва фармонлар
С. Абдукаримов, К. Буранов, А. Бичерова,Тўпламга Ўзбекистан Республикасининг кейинги вақтларда қабўл қилинган ва Республиканинг тўла мустақиллигини амалга оширишга йуналтирилган қонунлар ҳамда фармонлар кирган. Нашр учун Ўзбекистонлинг тақи иқтисодий фаолиятини тартибга солувчи асосий ҳужжатлар танлаб олинган.У кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.
-
Тарихдан сабоқлар
Аҳмедов.Б,Кичик-кичик лавҳалардан тузилган ушбу китоб куҳна тарихимизнинг яхши маълум бўлмаган ва кам ўрганилган айрим муҳим масалалари, узоқ ўтмишимизни баён этувчи қимматли қўлёзма китоблар, тарихимизга даҳлдор бўлган буюк алломалар, шунингдек ижтимоий-иқтисодий, маъмурий ва ҳарбий атамалар ҳақида кенг маълумот беради.
-
Ўзбекистон Республикаси Конституциясига шарҳ
Акрамхўжев Б.Т., Алимов Ҳ.Р., Ахмедов С.Т, Абдусаломов М.Ю,Бир гурух, ҳуқуқшунос олимлар томонидан ёзилган ушбу китобда Ўзбекистон Республикаси Конституцияси- нинг ҳар бир моддаси содда шаклда шарҳ берилган. Бундан ташқари, Конституциянинг ҳар бир бобига ёзилган изоҳ конституцион тузум, давлат тузилишининг умумий тамойиллари, инсон ва фуқаро ҳуқуқи масалалари ёритилган. Асарда конуний ҳужжатлардан, Президент фамонларидан, Ҳукумат қарорларидан фойдаланилган.
-
Мустақил Ўзбекистон
С.Ғуломов, Р.Убайдуллаева, Э.Ахмедов,Ушбу рисолада мамлакатимизнинг табиий-иқлим шароитлари, демографик хусусиятлари, ижтимоий-иқтисодий ривожланиш даражаси жахонга кенгроқ юз тутиб бораётганлиги аниқ далиллар билан ёритиб берилган.
-
Хоразм Маъмун академияси
Садуллаев А., Сотлиқов А.,Хоразм Маъмун академияси, А.Садуллаев, А.Сотлиқов. Урганч Давлат университети Илмий кенгаши томонидан Халқ, таълими, Олий ва ўрта маҳсус таълим тизими ўқитувчи профессорлари учун ўкув кўлланмаси сифатида тавсия қилинади. Ургенч - 2005.
-
Халқаро ҳуқуқ асослари
Р.А.Тузмухамедов, Р.Т.Хакимов,Мазкур ўқув қўлланма ҳалқаро ҳуқуққа оид баъзи асосий институтлар ва соҳаларнинг қисқача баёнидан иборат. Муаллифлар китобда Ўзбекистон Республикаси мустақилликка эришганидан кейинги ўтган даврдаги халқаро муносабатлар амалиётини ҳам ҳисобга олишга ҳаракат қилганлар.
-
Ўзбекистонда ижтимоий-фалсафий фикрлар тарихидан лавҳалар.
Ҳайруллаев М., Алиқулов Ҳ.,Мазкур қўлланма ўз олдига Ўзбекистон халқларининг ижтимоий-фал сафий фикирлари тарихини унинг ривожланиши босқичларини изчил ёритиб беришни мақсад қилиб қўйган интилишнинг илк натижасидир.Унда Ўзбекистоннинг қадимдан бошлаб ҳозирги мустақилликка эришувига қадар бўлган даврлардаги илмий-фалсафий, аҳлоқий мутафаккирларнинг дунёкарашлари ёритилган.
-
Чиройли ёзув малакасини шакллантириш
М. Ғуломов,Ўзбек халқи узоқ асрлик тарихида яратиб қолдирган маданий меросида хаттотлик санъати алоҳида ўрин эгаллайди
-
Илмий ижод метологияси
Саифназаров И., Никитченко Г. В., Қосимов Б. У.,Ушбу ўқув қўлланма Ўзбекистон Республикаси Олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги томо-нидан тасдиқланган. Илмий ижод методологияси курси бўйича иқтисодий мутахассисликлар магистратураси учун мўлжалланган намунавий ўқув дастури асосида тайёрланган бўлиб, у талабаларда фаннинг ва илмий дунёқарашнинг методологик муаммолари бўйича ижодий фикрлаш малакаларини шакллантиради.
-
Ўзбекистонда маънавий-руҳий тикланиш
С. Отамуратов,Мазкур китоб Республикамизда кам ўрганилган миллат, миллий ўзликни англаш, миллий маънавият, миллий тикланиш, миллий онг, миллий ғоя, миллий онг, миллий тарбия, миллатпарварлик, шовинизм ва бошқа бир қатор тушунчаларнинг фалсафий таҳлилига, уларнинг миллат абадийлигини таъминлашдаги роли ва аҳамиятини ёритиб беришга бағишланган.
-
Ифодали ўқиш
Орипов Қ., Обидова М.,Бадиий адабиёт пайдо бўлиши билан ифодали ўқилиши, оғзаки ижрочилиги ҳам майдонга келди. Бадиий адабиётнинг шаклланиши босқичлари ғоят мураккаб, ранг-баранг бўлгани каби, унинг оғзаки ижрочилик тараққиёти ҳам зиддиятлидир.
-
Musiqiy ritmik harakatlar
B.Madrimov, R.Raximov,B.Madrimov va R.Rahimovlarning "Musiqiy ritmik harakatlar" nomli o'quv qo'llanmasida ijodiy jamoani boshqarish uchun o'qituvchi xoreograflarni tayyorlash masalalari ko'rib chiqliadi.