-
Ўзбекистонда хайрия ва ҳомийликнинг ривожланиш тарихи (XIX аср иккинчи ярми – XXI аср бошлари)
Абдуллаев Диёржон Нодиржон ўғли,Ta'lim, -
-
Umumta'lim va kasb-hunar maktablarida chizmachilik fanlarini o'qitish metodikasi
Ruziyev E.I., Ashirbayev A.O,Ta'lim, -
"Педагогик ўкишлар"ни ўтказиш хакида методик кўрсатмалар ва докладлрнинг тахминий тематикаси
Р.К.Усмонов,Barcha uchun, -
-
-
Boshlang'ich sinf matematika darslarida mantiqiy fikrni rivojlantirish
E.M.Xudoynazarov, G'.Q.Xudayberganov,Ta'lim, -
-
-
-
-
-
-
-
-
-
ТАНҚИДИЙ ТАҲЛИЛ, ҚАТЪИЙ ТАРТИБ-ИНТИЗОМ ВА ШАХСИЙ ЖАВОБГАРЛИК - ҲАР БИР РАҲБАР ФАОЛИЯТИНИНГ КУНДАЛИК ҚОИДАСИ БЎЛИШИ КЕРАК
Шавкат МИРЗИЕЕВ,Barcha uchun, -
-
-
Ўзбекистонда хайрия ва ҳомийликнинг ривожланиш тарихи (XIX аср иккинчи ярми – XXI аср бошлари)
Абдуллаев Диёржон Нодиржон ўғли,Монографияда муҳим тарихий ва инсоний фазилатлардан бири - хайрия ва ҳомийлик қадриятларининг тарихий негизи, ривожланиш тарихи, замонавий хайрия ва ҳомийлик жараёнлари ёритиб берилган. Тадқиқот ишида Ўзбекистон Республикаси Марказий давлат архиви, жорий архивлардан олинган маълумотлардан кенг фойдаланилган ва илк бор илмий муомалага киритилган. Шунингдек, хайрия ва ҳомийликка бағишланган барча турдаги адабиётлар ва манбаларнинг ўзига хос умумий ҳамда хусусий жиҳатлари аниқланиб, хайрия ва ҳомийликнинг ривожланиш тарихи кўрсатиб берилган. Монография олий ўқув юртлари Тарих факультетлари талабалари, магистрантлар, тадқиқотчилар, умумтаълим ва ўрта-махсус таълим муассасалари тарих фани ўқитувчилари ҳамда Ўзбекистон тарихи билан қизиқувчи барча китобхонлар учун мўлжалланган.
-
Globallashuv asoslari
X.S.Jumaniyozov,Ushbu darslik Globallashuv asoslari tushunchasi, mohiyati, uning jamiyat hayotidagi namoyon bo`lishi xususiyatlari, amalga oshirishni ta`min etuvchi vositalar, uning ijobiy va salbiy tomonlari, shuningdek, globallashuv sharoitida ro`y berayotgan turli mazmundagi ma`naviy tahdidlarga qarshi kurashda ta`lim tizimi oldidagi vazifalar tahlil etilgan.
-
Umumta'lim va kasb-hunar maktablarida chizmachilik fanlarini o'qitish metodikasi
Ruziyev E.I., Ashirbayev A.O,Ushbu darslik 60111200-"Tasviriy san'at va muhandislik grafikasi" bakalavriat ta'lim yo'nalishi uchun "Umumta'lim va kasb-hunar maktablarida chizmachilik fanlarini o'qitish metodikasi" fan dasturi asosida tayyorlandi.
-
"Педагогик ўкишлар"ни ўтказиш хакида методик кўрсатмалар ва докладлрнинг тахминий тематикаси
Р.К.Усмонов,Ўзбекистон ССР Маориф минстрлиги халк маорифи бўлимлари ва ўкув-методик муассасалар оркали район, шахар, область хамда республика <<Педагогик ўкишлари>>ни уюштиради.
-
Maktabgacha tarbiya maxsus metodikasi
M.P. Xamidova,Ushbu o'quv qo'llanma "Maktabgacha tarbiya maxsus metodikasi" kursi dasturining asosiy nazariy va uslubiy masalalarini qamrab olgan bo'lib, bolalar bog'chalari tarbiyalanuvchilarining nutqini o'stirish, tevarak-atrof bilan tanishtirish, o'yinga o'rgatish, elementar matematik tasavvurlarni shakllantirish, tasviriy faoliyatga o'rgatish kabi masalalar ochib berilgan.
-
Umumiy psixologiya
Xaydarov F.I., Xalilova N.I.,Umumiy psixologiya darsligi inson shaxsidagi psixologik xolatlar,xususiyatlar, jarayonlar haqidagi dastlabki bilimlar majmuasini berishga qaratilgan. Darslik psixologiyaga kirish, muloqot, faoliyat, shaxs, bilish jarayonlari shaxsning hissiy-irodaviy motivatsion sohasi, shaxsning individual psixologik xususiyatlari nomli bo`limlardan iborat.
-
Boshlang'ich sinf matematika darslarida mantiqiy fikrni rivojlantirish
E.M.Xudoynazarov, G'.Q.Xudayberganov,Mazkur darslik pedagogika institutlarining bakalavr: 60110500-"Boshlang'ich ta'lim" ta'lim yo'nalishi talabalari uchun "Boshlang'ich sinf matematika darslarida mantiqiy fikrni rivojlantirish" fani bo'yicha bo'lajak pedagoglar uchun mo'ljallangan.
-
Абдулла Қаҳҳор маҳорати
Қўшжонов, Матёқуб,Абдулла Қаҳҳор моҳир сўз санъаткори эди. Муайян характер ва ҳолатни акс эттирадиган сўзни қўллаб ва уни ўз қолипига тушгандек ўрнини топиб ишлатиш унга мароқ бағишларди. Бу жиҳатдан у ҳақиқий мўъжизакор адиб эди, Сўз унинг олдида бамисоли итоаткор аскар, қайси маъно томон буйруқ қилса пту томон юз тутяб, хизм атнга тайёр' турадиган дек уди. Шунга қарам асдан сўзларни аяб, сон жиҳатдан кам сўз билан катта ва теран фикрларни ифода қилга олишига биз таажжубланар эдик.
-
Жаҳон адабиёти дурдоналари 1 жилд
Саидов А Х,Жаҳон адабиётининг беназр вакиллари Мольер, Жан-Жак РУссо, Оноре де Бальзак, Жан де Лафонтен, Кобо Абе асарларидан ташкил топган ушбу китобдан ўрин олган асарларнинг ҳар бирида ўзига мос ва ҳаяжон юксак бадиий тарзда акс этган бўлиб, улар инсонни маънан ва руҳан бойишига хизмат қилади.
-
Биздан озод ва обод Ватан қолсин
Каримов И. А.,Ушбу тўпламга Ўзбекистон Республикаси Президенти И. А. Каримовнинг республикада бозор муносабатларини йўлга қўйиш, иқтисодий ислоҳотларни жадаллаштириш, хусусий мулкни ҳамда тадбиркорлар манфаатларини ҳимоя қилиш масалаларига бағишланган, янгиланиш жабҳасида учраётган мураккабликлар ва тўсиқларни енгиш йўллари кўрсатиб берилган асарлари, Ўзбекистон Республикаси Олий Кенгаши сессияларида қилган маърузалари, чет эл сафарларида, халқаро миқёсдаги йиғилишларда, республика Вазирлар Маҳкамаси йиғилишларида, турли учрашувларда сўзлаган нутқлари жамланган.
-
Ўзбеклар: турмуш тарзи ва маданияти
Жабборов И.,Миллий мафкуранинг шаклланиш ўзбек халқининг этник қиёфасини тўла тасаввур қилиш, миллатнинг этногенези ва этник тарихи, унинг моддий ва маьнавий хаёти, миллий хис-туйғуоари ва табиатини билиш орқали ўзлигини англаш каби этнотарихий ва этносоциологик билимлар билан бевосита боғлиқ.
-
Ўзбекистон тарихи
Қ.Усмонов, М.Содиқов,Сиз умумий ўрта таълим мактабини тамомлаб, ўзингиз танлаган касб-ҳунар йуналиши бўйича махсус билим, ҳунар ўрганиш мақсадида коллежга ўқишга кирдингиз. Умумий Ўрта таълим мактабида Ватанимизнинг энг қадимги давридан 1917 йилгача бўлган бир неча минг йиллик тарихини ўргандингиз. Эндиликда касб- ҳунар коллежида ўқиш давомида Ўзбекистоннинг 1917 йилдан бугунги кунгача даври тарихини ўрганасиз.
-
Тарих ўқитиш методикаси
Тошпўлатов Т., Ғаффоров Я.,Мазкур дарслик тарих ўқитиш методикаси самарадорлигини ошириш муаммолари амалий жиҳатдан умумлаштирилган ва Ўзбекистон Республикасининг илғор мактаблари ҳамда олий ўқув юртлари тарих ўқитувчилари иш тажрибаларида синаб кўрилган экспериментал, илмий-методик ва педагогик ишлар натижасидир.
-
O'zbekiston tarixi
N.Jo'rayev,Darslik O'zbekiston Respublikasi Prezidenti huzuridagi davlat va jamiyat qurilishi Akademiyasi qoshidagi O'zbekistonning yangi tarixi markazi hamda O'zbekiston Jahon tillari unversiteti Xalqaro jurnalistika fakulteti ijtimoiy-siyosiy fanlar kafedrasida tayyorlandi.
-
Сиёсий етакчининг нотиқлик маҳорати
Бахтиёр Омон,Нотиқлик санъати барча замонларда, ҳар қандай жамиятда алоҳида қадрланган. Қадимда Мисрда, Юнонистонда, Римда доимо нотиқлар, ваъзхонларнинг мусобақалари ўтказилган. Кейинроқ бу муҳим соҳани ўргатадиган мактаблар пайдо бўлди.
-
Milliy istiqlol g'oyasi (Asosiy tushuncha va tamoyillar)
Muallifsiz,Ushbu kitob "Milliy istiqlol g'oyasi" fani bo'yicha o'rta maxsus, kasb-hunar ta'limi o'quv muassasalari uchun mo'ljallangan va 2001 yilda chop etilgan tajribaviy qo'llanma asosida tayyorlangan. U qayta ishlangan, to'ldirilgan. Kitobning oxirida ba'zi zarur atamalarning qisqa izohli ilova qilingan.
-
ТАНҚИДИЙ ТАҲЛИЛ, ҚАТЪИЙ ТАРТИБ-ИНТИЗОМ ВА ШАХСИЙ ЖАВОБГАРЛИК - ҲАР БИР РАҲБАР ФАОЛИЯТИНИНГ КУНДАЛИК ҚОИДАСИ БЎЛИШИ КЕРАК
Шавкат МИРЗИЕЕВ,Танқидий таҳлил, катъий тартиб-интизом ва шахсий жавобгарлик - ҳар бир раҳбар фаолиятининг кундалик қоидаси бўлиши керак. Мамлакатимизни 2016 йилда ижтимоий-иқтисодий ривожлантиришнинг асосий якунлари ва 2017 йилга мўлжалланган иқтисодий дастурнинг энг муҳим устувор йўналишларига бағишланган Вазирлар Маҳкамасининг кенгайтирилган мажлисидаги маъруза, 2017 йил 14 январь. - Тошкент: «Ўзбекистон», 2017. - 104 б.
-
O'zbekiston tarixi (Milliy istiqlol davri)
Q.Usmonov,Mazkur darslik O'zbekiston Fanlar Akademiyasi tarix instituti qoshidagi "Tarixiy adabiyotlarni nashrga tayyorlash va chop etish bo'yicha Respublika ekspert guruhi" ning xulosasiga binoan nashr etishga tavsiya etilgan.
-
Hozirgi zamon xalqaro huquqi nazariyasi asoslari
I. I. Lukashuk, A. X. Saidov,Xalqaro huquq fanining taniqli olimlari qalamiga mansub ushbu darslikda huquqning mustaqil tizimi - hozirgi zamon xalqaro ommaviy huquqining asosiy institutlari va tarmoqlarining nazariy asoslariga atroflicha ta`rif berilgan. Ayniqsa, xalqaro shartnomalar va O`zbekiston Respublikasidagi xalqaro huquq amaliyotiga alohida e`tibor qaratilgan.