-
-
-
-
Barcha uchun,
-
Barcha uchun,
-
Barcha uchun,
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
Barcha uchun,
-
-
Qirmizi surat. Sherlok Xolms
Artur Konan Doyl,''Qirmizi surat'' dedektiv asar 1887-yilda nashr etilgan. Aynan shu asarda kitobxonlar Sherlok Xolmsni birinchi marta tanishgan.''Qirmizi surat''-London politsiyasi mag'lubiyatni tan olishga majbur.Politsiyachilar bir qator sirli qotilliklarni ocha olmaydilar.Bu borada ularga Sherlok Xolms yordamga keladi.Sherlok Xolms o`zining sevimli chegirma usulidan foydalanib,qotilni topadi va qonli qasosning dramatik hikoyasini ochadi.
-
Sherlok Xolms haqidagi bitiklar
Artur Konan Doyl,Kitobga Artur Konan Doylning mashhur detektiv Sherlok Xolms va uning sodiq do`sti hamda biografi doktor Uotson haqidagi hikoyalar kiritilgan.
-
Geklberri Finning boshidan kechirganlari
Mark Tven,Ushbu kitob mashhur adib ''Mark Tven'' ning bolalar va o‘smirlar uchun yozilgan sarguzasht asari — Tom Soyerning sarguzashtlari haqida hikoya qiladi. Asarda Tom Soyer va uning do‘sti Geklberri Finning qiziqarli voqealarga boy sarguzashtlari tasvirlanadi. Muallif bolalar hayoti orqali jamiyatdagi ijtimoiy muammolarni, insoniy fazilatlar va illatlarni yoritadi. Asar o‘quvchini ezgulik, do‘stlik va halollik ruhida tarbiyalaydi.
-
Хоразмшохлар Маьмунлар сулоласи даври (Биринчи китоб )
Райимбой Собиров,Чексиз сахролар,чўли-биёбонлар,тоғу-даралар оша саратоннинг жазирама иссиғида Буюк ипак йўли бўйлаб,узок йўл босиб келаётган карвон Хоразмнинг пойтахти Гурганжга якинлашиб колди.
-
Хоразмшохлар Ануштегинлар сулоласи даври (Иккинчи китоб )
Райимбой Собиров,Гарчистоннинг хуш хаволи тоғ этакларида йигитлари билин шикор килиб кайтаётган атокли салжук бекларининг бири Билгатегиннинг йўли шу вилоятдаги аввалдан таниш заминдорнинг уйи устидан тўғри келди.
-
Хоразмшохлар Ануштегинлар сулоласи даври (Учинчи китоб )
Райимбой Собиров,551-хижрий ражаб ойининг учида (1156.2-август) Абул Фатх Эл Арслон одатдаги тантана билан Хоразмнинг тахтига чикди.
-
Хоразмшохлар Султон Жалолиддин (тўртинчи китоб )
Райимбой Собиров,Куз фасли.Хозир денгиздаги Ашур Аде номли орол-хоразмшох Мухаммад султоннинг мўғиллардан кочиб юриб сўнгги панох топган жойи.
-
-
Уфқ
Саид Аҳмад,Уфқ трилогияси Ўзбекистон халқ ёзувчиси Ўзбекистон Қахрамони Саид Аҳмад ижодида алохида ўрин тутади.
-
Аёл бахти
Лора Дойл,Ёзувчи Лора Дойл миллионлаб аёлларда бўлгани каби ўзининг хам никохига дарз кетаётганини сезди.
-
Аламли дунёда аламли гулим
Сирожиддин Саййид,Инсоният яралгандан буён, инсонга одам деган буюк ном берилгандан бери сўз яшаб келмокда.
-
Анна Каренина (5-8 кисм роман)
Лев Толстой,Княгиня Шчербацкая кизининг тўйини беш хафтадан сўнг келадиган рўза кунларигача килиб бўлмайди деган фикрда эди чунки кизига бериладиган сепнинг ярми бу муддатгача тайёр бўлмасди аммо Левин рўзадан кейинга суриш хам тўйни хаддан зиёд кечиктириб юборади деган фикрни айтганда княгинянинг бу фикрига хам кўшилмай иложи колмади чунки князь Шчербацкийнинг кари холаси огир касал бўлгани учун ўлиб колиши мумкин эди унда азахонлик тўйни яна хам оркага суриб юборарди.
-
Анна Каренина (роман 1-4 кисм)
Лев Толстой,Бахтли оилаларнинг хаммаси бир-бирига ўхшайди бахтсиз оилаларнинг эса хар бири ўзича бахтсиздир.
-
Xorazm nemislari
Ahmad Nur,Yozuvchi Nur Ahmadning <<Xorazm nemislari>> hujjatli-badiiy qissasida yetti iqlim olislikdagi notanish o'lkalardan Xorazmga halovat istab kelgan yuzlab olmonlarning turmush tarzi qalamga olingan.
-
Хоразм немислари
Аҳмад Нур,Ёзувчи Нур Аҳмаднинг "Хоразм немислари" ҳужжатли-бадиий қиссасида етти иқлим олисликдаги нотаниш ўлкалардан Хоразмга ҳаловат истаб келган юзлаб олмонлар бошидан ўтган фожиали кечинмалар қаламга олинган. Мазкур қиссада гоҳ узоқ ўтмиш, гоғ яқин ўтмиш, гоҳ Овропа тарихи, гоҳ Осиё тарихи, ҳатто, тушлар, одамнинг ҳаёлидаги нарсалар ҳам уйқаш, аралаш келади.
-
ЛОЧИН КАНОТЛАРИ
Хаким Назир,Узбекистон Совет Социалистик Республикасининг шонли эллик йиллигига багишланади. Автор
-
-
ТАСАВВУФ ( биринчи китоб)
Нажмиддин Комилов,Хожа Бахоуддин Накшбанд хазратлари таваллудларининг 690 йиллигига багишлайман.Улуг тарихий бурулишлар даври мафкурасини белгилаган жахоний динлар инсоният тараккиетининг муайян боскичида янги маънавий -рухий зарурат, фикрий ва хиссий изланишлар эхтиежига жавоб тарикасида пайдо булганлиги сабабли маданий -маънавий хаетнинг хамма сохасини камраб олиб, ижодий кутарилиш ,тахайюл ва тасаввуротлар олами,аклий ва бадиий фаолият тарзига таъсир этиб келди.Ушбу китобларнинг биринчи ("Комил инсон ахлоки")1996 йилда,иккинчиси("Тавхид асрори") 1999 йилда чоп этилган эди.Хар икки китоб хам укувчилар томонидан яхшт кутиб олинди,матбуотда 10 дан ортик ижобий фикрларбилдирилган такризлар эълон килинди.Мухлислар хар икки китобни бирлаштириб,яхлит холда кайта нашр эттиришга ундаганлари учун шундай килишга карор этдим,
-
Боғчаларнинг катта групппалари учун хрестоматия
С.Пўлатова, А.Пўлатов,Бадиий адабиет хрестоматияси болалар боғчаси тарбия программаси асосида тузилган булиб ,богчаларнинг катта группалари тарбиячиларига мўлжалланган. Кўлланмага киритилган бадиий асарлар болалар богчалари тарбиячиларидан ташкар , мактабгача тарбия педагогика институтлари мактабгача тарбия факультети ўкитувчи ва талабалари учун ,шу соханинг методистлари учун материал бўлиб хизмат килади.
-
Champo otli ilon
Erkin Malik,Bu kitob, nafaqat ajoyib va g‘aroyib ilonlar, vafodor itlar, jin va parilar haqida, balki urushda bedarak ketib, “sotqin” degan nom olgan bobosining qutlug‘ nomini tiklagan “Nevara”lar, hamisha mehribon va mushfiq, ammo bag‘ri dog‘li “Onaizor”lar, tirik yetim bo‘lib qolgan bir qizning “Yetim qolgan xotiralar”i, Vatanning har bir qarich yerini meniki deb g‘ururlanadigan “Yurt egalari” va “7-“A”da…” nimalar bo‘lgani haqidagi qissalardan iboratdir. O‘qing fikrlang, o‘zingizni, o‘zligingizni anglang.