-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
АМИР ТЕМУР ХАКИДА СУЗ
Ушбу мажчуалан Узбекистан Рсснублнкаси Президента И. А. Каримовниш буюк соу|б|уирон А.чир Тс чур пшаллулнннш 660 йи.ътаги муиоса-6aiH билам бу.таб утган анжуман ва гантшалардэ сфзлапн нуткдарн Урин олган.
-
Дон Кихот
Бу ўша вақтларда барча берилиб ўқиётган рицарь романларига ҳажвий тарзда тақлид қилиб ёзилган ўткир ва қизиқ асар сифатида дунёга келди
-
ТАНДАНГАН АСАРДАР
Ул\г узбек шоири ва мутафаккири Алишер На-воий XV асрда яшаб ижод этдн ва занонасининг энг прогрессив идеяларини куйлади. Навоий наза-рнла мамлакат тара^иёти учун курашишдан кура, хал^ манфаатлари учун хизмат килишдан кура ша-рафлиро^ нш ну к; эди. У бутун онглн ^аётини, узо^
-
-
-
АМИР ТЕМУР
Таникли тарихчи олим ва адиб Бўрибой Ахмедов ном и сизга яхши та ниш. Унинг «Узбек улуси», «У рта Осиё хал клари тарихи манбала- ри», «Мирзо Улуғбек», «Тарихдан сабоклар» сингари ўнлаб китоблари, йирик тадкикотлари Узбекистондагина эмас, хорижий элларда хам машхур. Бўрибой Ахмедов узок йиллик изланишлардан сўнг улуғ бобомиз Амир Темурга бағишланган асарини ёзиб тамомлади. «Амир Темур» тарихий романи ватандошимиз, буюк саркарда ва давлат арбоби Амир Темур туғилган кунининг 660 йиллигига муносиб тухфа бўлади, деган у м и м а м и з.
-
-
Амир Темурни ед этиб
Таиидли тарихчи олим, УзГ ФА академики 1>урибо« Лдмедоипипг мазкур кптобидаи Амир Тсмурпииг дашштни идора дилит сис-сати, тарихимизпипг езилмагаи, бадсли садифалари дадидаги ! 988—1994 йилларда езилгап илмий-оммабои ма дола лари, мат-буотда ггыюн дилинга» судбатлдри дамда "Амир Тсмурга мактуб-лар’’и, "Темур isa К,амариддин” номли лиги таддидоти урин одгап. Китоб Амир Тсмурпииг 660 йиллш-ига мупосиб сонга булади, дсб уйлаймиз.
-
ҲИНД САЙЁҲИНИНГ ҚИССАСИ
Абдурауф Фитратнинг инқилобга қадар яратган насрий асарлари ичида тожик тилида ёзилган «Ҳинд сайёҳининг қиссаси» алоҳида ўрин тутади. «Ҳинд сайёҳи» 1912 йили Истамбулда нашр этилган.
-
MASOFADAN ZONDLASH
Ushbu o'quv qo'I Ian ma dan ko'zlangan maqsad masofadan zondlash fanini, uning ilm iy, nazariy va amaliy asoslarini o'rga- nishdan i bo rat. Qo’llanmada masofadan zondlash fariiga muqaddi- ma, uning tarixi va ta’rifl keltirilgan bo'lib, elektromagnit nurlanish va uning ahamiyati. passiv va aktiv sensorlar, radarlar, tasvirni vizual interpretatsiya qilish, raqamli axborotni qayta ishlash kabi muhim mavzular bayon etilgan
-
-
-
-
-
-