-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Тоғдаги ёлғиз одам
Қишлоқ кайвониларидан бири Ҳамидқул оқсоқол андак иддаоли, андак зардали оҳангда рақиби – яккақайроғочлик Асилбекнинг номини тилга олмагунча Омонали тайинли бирор гап айтмади, тагидаги пўстак жунини бармоқлари билан тараб, тортқилаб ҳардамхаёл бир алфозда миқ этмай ўтираверди. Негаки, унинг назарида, оқсоқолнинг дийдиёси эътибор беришга арзимасди. Сурувига йилда бир йиртқич ораласа оралабди-да, энди шунга шунча ота гўри қозихонами.
-
Unta negr bolasi
Qashandalar ushın muljallangan birinshi klass vagonning bir burshagida sudiya Uorgreyv -u yaqin da istefoga chiqdi - sigara tutatgansha Taymsdagi siysiy xabarlarni kuzdan kechirardi.
-
История эстетики
Книга К. Гилберт и Г. Куна «История эстетики» является одной из наиболее интересных в зарубежной литературе моно графий по предмету эстетики. Здесь собран и систематически изложен обширный теоретический и фактический материал из истории эстетики, которую авторы толкуют зачастую расширительно. Авторы с буржуазно-объективистских позиций исследуют основные эстетические учения.
-
Бадиий адабиётда сўз
Китобда ўзбек тилшунослигининг долзарб мавзуларидан бири-бадиий адабиётда сўз қўлланилиши тахлил этилган. Бинобарин бадиий адабиёт тили ўзига хос хусусиятларга эга бўлган ифоданинг алохида туридир.
-
Абадиятга дахлдор ижодкор Шухрат ижодига чизгилар
Китоб адабиётшунос олимлар, изланиш олиб бораётган ёш тадқиқотчилар ва ўзбек тили ва адабиёти ўқитувчилари, ижодкор зиёлилар ҳамда барча адабиёт ихлосмандларига мўлжалланган.
-
Турмушнинг тўрт тиргаги
Ўзбек адабиётининг атоқли намояндаси, ўзбек насрчилигини юксакликка олиб чиқа олган севимли адибимиз, Ўзбекистон халқ ёзувчиси Ўткир Ҳошимовнинг вафот этганига бир ярим йилча вақт бўлди. Адибимиз 2013 иил, 24 майда вафот этган эди. У 71 йиллик умри давомида китобхонларга ажойиб романлар, қиссалар, драматик асарлар, саёҳатномалар, публицистик мақолалар қолдирди. Бундам ташқари, Ўткир Ҳошимов ҳикоялар устаси ҳам эди. Умрининг сўнгги ойларида ҳикояларини бир тўплам қилиб, китобхонларга тақдим этиш ниятида тинмай ишларди. Афсуски, бу ишни охирига етказишга умри бевафолик қилди. Нашриётимиз унинг ана шу бошлаган ишини давом эттириб, адиб ҳикояларини бир муқовага жамлади.
-
Бобурийлардан бири: Сафарнома
Ушбу китоб халкаро микёсда улугвор, гурурли ва машаккатли юмушларни адо этаётган Бобур жамоат фонди ва Бобур номидаги халкаро илмий экспедиция фаолияти, фонд ва экспедиция асосчиси, рахбари, бених,оя гайрат ва жасорат эгаси, табиатшунос, кадриятшунос олим, дунёни кезиб, жахон бобуршунослари диккат-эътиборини Бобур юрти Узбекистонга каратаётган фавкулодда ташкилотчи ва толмас инсон Зокиржон Машрабов хакида. Хужжатли-маърифий кисса
-
-
Ғамгин саргузашт
Виктор Петровнч Астафьев XX асрнинг иккинчи ярми рус адабиётининг йирик намояндаларидан бири. У 1924 йилда Красноярск якинидаги Овсянка кишлоғида туғилган. Онасидан эрта ажралгач, бобоси ва бувиси оиласида, сўнгра болалар уйида тарбияланган. Иккинчи жаҳон уруши катнашчиси. Ёзувчининг «Қари дуб», «Довон», "Сўнгги таъзим", «Шох балиқ», «Мунаввар юлдузлар», «Ғамгин саргузашт» каби катор кисса ва романлари унга жахоний шухрат келтирди.
-
Хотин-кизлар энциклопедияси
Ушбу китоб аёлларга багишланган. Унда киз боланинг дунёга келишидан бошлаб, уни тарбиялаб устириш, балогат ёшига етгунига кадар ички ва ташки дунёсида юз берадиган узгаришлар, киз болани оила куришга тайёрлаш, эр-хотинлик муносабатлари, рузгор ташвишлари, оналик бахти, оиланинг ахлокий-рухий мухити, мухаббат ва вафо каби масалалар урин олган. Унинг ижодкорлари бекаму куст, рисоладагидек аёл булишлик учун Сизга самимий маслахатлар, тавсиялар берадилар.
-
-
Три товарища
Роман "Три товарища" известного немецкого писателя Э. М. Ремарка рассказывает о трагической судьбе немецких солдат, вернувшихся с полей Первой мировой войны, о так называемом потерянном поколении, разочаровавшемся в буржуазных ценностях и стремящемся найти опору во фронтовом товариществе в крепкой мужской дружбе и верной любви.
-
Меҳмоннома
Ҳар бир ишни бошлаш қийин, бошласангу битказмай ташлаб кетсанг - хайф увол. Шунақа мулоҳазалар билан ўтирган эдим.
-
Нон азиз ризқ - рўзимиз
Ушбу рисолани ёзишимга Умумий таълим ва ҳунар -техника мактабларини ислоҳ қилишнинг асосий йўналишларидаги Ота - она оилаларида яшаш хоналарини тартибга солиш, овқат пишириш, кир ювиш ва кийим - кечакни ямаш, рўзғор асбобларини ва уй хҳжалиги предметларини ремонт қилиш соҳасида болалар меҳнатини ташкил этадилар деган сўзлар сабаб бўлди.
-
-
УЛАР ЛЕНИНГРАДДА ЎҚИДИЛАР
Денгиз қўлтиғи манзаралари кўз олдимда яққол гавдаланиб турипти. Денгизчилар клуби олдидан, Қиров оролларига рўпарароқ жойдан чиройли яхталар оппоқ елканларини ёзиб жўнамоқда. Қизариб ботаётган қуёш нурлари денгиз юзида ярқирар, шарқдаги булутлар ҳам қизариб кўринар эди.