-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
-
-
-
-
Мирзо Улуғбек
Мухтарам ўқувчи, маълумингизким , халқимизда хар ким отасининг исм -шарифини билиши керак, деган ақида бор. Зеро, инсон боласи ўз падари бузрукворига қараб қад ростлайди .Бобокалонларимиздан бири Мирзо Улуғбекнинг номини , мунажжим бўлганини , нари борса ўз ўғли томонидан ўлдирилганини биламиз холос . Кўлингиздаги китоб эса Мирзо Улуғбек истеъдодининг яна бир қирраси — тарихчилик сохасидаги фаолиятининг махсулидир . Уни мутолаа қилганлар нафақат етти аждодини , балки бутун шажарасини билиб олади, десак заррача муболаға бўлмайди .
-
Гирдоб
Гирдоб Кун бўйи еру кўкни жизғанак қилиб куйдирган қуёшнинг ботишига сал бор...Уфқ қонталашиб, омон заьфарон тусга кирган; олисдаги қорли тоғларнинг тепасигина нилий рангда товланади... Чилонзордаги сарғиш,қизғиш ғиштин, кулранг, оқиш йирик панелли баланд уйларнинг кўланкалари тобора узайиб бораётган пайт.
-
Под дамокловым мечом
В этой книге автор познакомит читателя с тем, что ему довелось увидеть в Греции 1970-1974-х годов. В жизни Эллады это были не только годы функционирования военной диктатуры, установленной в стране 21 апреля 1967 года группой реакционных офицеров. Греция оказалась одной из не многих европейских стран, где наряду с франкистской Испанией продолжа ли активно действовать сторонники сохранения «холодной войны» и противники разрядки напряженности. Это содействовало агрессивным милитаристским кругам НАТО в том, чтобы сохранять Грецию «самым надежным бастионом» империалистических сил и международной реакции на юго-восточном фланге Североатлантического блока.
-
Рахмат Файзий Асарлар учинчи жилд
Ўзбекистон халқ ёзувчиси Рағмат Файзийнинг турли йилларда яратган ҳикоялари ва очерклари жамланган.Муаллиф ўз асарларида севги ва вафо, дўстлик, одамийлик, олижаноблик, меҳнатсеварлик туйғулари намоён этилган.
-
Тени Пентагона
Писатель Альбертас Лауринчюкас известен советским читателям как автор ряда книг, статей и пьес, темы которых подсказаны поездками по Индии, Австрии, ГДР, Финляндии и другим странам. Новую книгу - «Тени Пентагона» - составили очерки, написанные под впечатлением пятилетнего пребывания автора в Соединенных Штатах Америки.
-
Yuz tillo mojarosi
Haq so'zi bilan to'g'rilikni, adolatni ulug'lagan, xalqning himoyachisiga aylangan, kishilik jamiyatida so'zi bilan ishi mos kelmaydigan riyokorlarning kirdikorlarini fosh etib, turli ko'rinishdagi kamchilik va nuqsonlar ustidan kulib, kuldirib, kulgisevarlar dilidan munosib o'rin olgan Xo'ja Nasriddin obrazi aks etgan ushbu asar kulgili, fosh etuvchi lavhalarga boyligi bilan siz aziz o'quvchilarga manzur bo'ladi degan umiddamiz
-
-
Инсон бахт учун туғилади
Узбекистон Республикаси Президента, академик Ислом Каримовнинг “ Узбекистон: миллий истикдол, ик,тисод, сиёсат, мафкура” , “ Биздан озод ва обод Ватан колсин” , “ Ватан саждагох; каби мукаддасдир” , “ Бунёдкорлик йулидан” , “ Узбекистон XXI аср бусагасида: хавф сизликка таадид, барк,арорлик ш артлари ва тарак^иёт кафолатлари” , “ Янгича фикрлаш ва ишлаш— давр талаби” , “ Баркамол авлод — Узбекистон таракдиётининг пойдевори” номли асарлари, бошка барча китоб ва рисолалари ана шундай беба^о асарлар сирасига киради.
-
Туғён
Ушбу китобда шоирнинг қалб туғёнлари акс этирилган шеърлари ва ҳикоялари баён этилган.Китобда сиз Она Ватан, юртни англаш, қуёш юрт қўшиғи, иқрор, ҳижрон номли шеърлари ҳамда ҳикояларидан баҳраманд бўласиз. Ушбу китоб китобхонларни бефарқ қолдирмайди.
-
Пинҳона уруш
Ким Селихов повестининг қаҳрамони - Афғонистондаги Савр инқилобида қатнашган. Амин қамоқхоналарида азият чеккан киши.
-
-
До заката
Повесть "До заката" (1978), одна из поздних книг писателя, как и другие его работы, описывает частную жизнь, отрешенную от чего-либо социального, эротизм и чувственность, отрешенные от чувства.
-
-
Инжа Мамад
1925-1933 йилларда Тавр тоғларида юз элликдан кўпроқ қароқчи бўлган. Ушбу китобнинг қаҳрамони Инжа Мамад - шулардан бири.
-
Мен Малаламан
Мен ярим тунда яратилган мамлакатда туғилиб қолгандекман. Ўлим ёқасига келиб қолганим тахминан пешин вақтига тўғри келади. Бундан бир йил олдин мактабга бориш учун уйдан чиқиб кетдим ва ортга қайтмадим. Толибонларнинг ўқи кўксимни тешиб ўтди ва Покистондан хушсиз ҳолда олиб чиқиб кетилдим. Баъзи одамлар энди ҳеч қачон уйингга қайтмайсан, деб айтишади, аммо мен ич-ичимдан қачондир қайтишимни ҳис қиламан.
-