-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Ишқ ва хайрат олами
Алишер Навоийнинг мазмунан теран ва бадиий юксак, мураккаб шаклу услубдаги ғазаллари, қитъалари, рубоийлари ва тушунилиши кийин байтларининг илмий-оммабоп тахлилига бағишланган навоийшунос олимлар Иброхим Хаққул ва Эргаш Очиловларнинг ушбу тўпламдан ўрин олган мақолалари улуғ шоир шеърларидаги қават-қават маъно қирраларини кашф этиш ва беқиёс маҳорати сирлари билан ўкувчиларни таништириш жихатидан буюк бобокалонимиз ижодини англаш сари қуйилган яна бир қадамдир.
-
Тообад сеникиман
Замонавий норвег детективи сирасига кирган ушбу роман ўсмирлар тарбияси муаммоларини ўз ичига олади. Ўтган асрнинг 80-йилларида Норвегияда жиноятчиликка қарши кураш, оилавий муносабатлар, муҳаббат ва нафрат каби масалалар воқеаларда қизиқарли тарзда акс этганки, китобхон асарни ўқиш жараёнида унга тобора "боғланиб қолади" ва то якун топмагунча ҳаяжон-ла мутолаа қилади.
-
Улғайиш кунлари
Самимий тилда ёзилган ҳар қандай асар ҳам бир ўқишда кўнгилдаи жой олади . Китобга жамланган шеърларда муҳаббат васф қилинган. Демак, қалбни ўртаган қўшиқни танглаш мароқлилир.
-
Қароғимда гуллайди Ватан
Дунёда кунгил оламининг бекиёс сир-синоатларига махлиё булмаган юрак топилмаса керак. Разалнавис ва уктам шоир Ахтамкулининг маз- кур китобига жамланган шеърларида Ватан тарихи, Она юрт шаъни, аждодлар рухи, инсонлараро мехр-мухаббат ришталари, шахе камо- лоти каби шеъриятнинг ранг-баранг мавзулари узига хос охангларда куйланади.
-
Энг яхши даво
Қўлингиздаги китоб "Энг яхши даво" диб аталади. У дард ҳам давоси ҳам инсоннинг ўзида эканлигини кўрсатиб беради. Ҳакимларнинг ҳам , психалогиялариниг ҳам муолажасидан кейин дардан бутунлай халос бўла олмаган беморга энг яхши даво нима? Мазкур китобдан айнан шу саволларга жавоб топшингиз мумкин.
-
Dilim daryoi nurdur
Boborahim Mashrab o'z ijodi bilan o'zbek adabiyotidaxalqchilik, ijtimoiylik va dunyoviylikning chuqurlashuvida, jaholat va bidi'atga qarshi kurash g'oyalarining kuchayishida she'riyat mundarijasini kengayishi va shakllarining takomillashuvi hamda badiyatning kamolga erishuvida katta o'rin tutgan so'z ustalaridan biridir.
-
Otamdan qolgan dalalar
Milliy adabiyotimizning XX asr oxirgi choragi rivojida Tog'ay Murodning munosib o'mi bor. U ellik besh yillik hayoti, salkam o'ttiz yillik ijodiy faoliyati davomida bir necha hikoya, to'rl qissa, ikki roman yaratdi, jahon adabiyotidan taijimalar qildi, adabiy-tanqidiy maqolalar yozdi. Yozuvchi qoldirgan adabiy meros miqdor jihatdan u qadar ko'p emas. Ammo uning qissa va romanlari o'ziga xos badiiyati, til va ifoda tarzi, «adabiy aholi» safiga olib kirgan hech qaysi adibnikiga o'xshamaydigan tirik odamlari - personajlari bilan davr adabiyotida yorqin iz qoldirdi.
-
Qobusnoma
Buyuk mutaffakirlar farzand tarbiyasiga alohida etibor berib kelganlar. Sharqda "Kalila va Dimna" nomi ila mashhur bo`lgan hindlarning "Panchatatra" nomi ila shuhrat qozongan va o`nlab durdona asarlar asirlar mobaynida farzandlar tarbiyasida dastur vazifasini o`tab kelmoqda.
-
Йўлбарсдаранинг сўнгги султони: Роман, ҳикоялар
Китобга ёзувчи Жўра фозилнинг "Тирамоҳ армонлари" романи ва янги ҳикоялари киритилган. "Тирамоҳ армонлари" романида акс эттирилган давр ўтган асрнинг 60-йилларидан то шу кеча-кундузгача бўлган воқеаларини қамраб олади.
-
Зиё сарчашмалари
Истиқлол туфайли тарихий қадриятларимиз қайта тиклана бошланди.Халқ хўжалигининг барча соҳаларида бўлганидек ,халқ таълимида ҳам ишлар тубдан ўзгарди.Янгиланишлар юз бермоқда.Ушбу рисола анашу эзгулик меваси тарзида яратилди.Китоб мазкур соҳа билан қизиқувчиларга ишончли маълумотлар бериши билан эътиборга лойиқдир.
-
Zulmat ostonasidagi muhabbat
Tushida ко'rib, sevib qolgan qahramonini yigirma to'qqiz yoshigacha qo'liga qalam olmagan Stefani Mayer shunchalik ishtiyoq bilan berilib ta'rifJaydiki, hattoki romanni о'qigan uning turmush o'rtog'i «Sen Edvardni sevasan!» deydi. Stefani Mayer aslida diniy tarbiya ко'rgan, turmush оrtogining gapidan chiqmaydigan, uch farzandning onasi, uy bekasi, bir so'z bilan aytganda sizu bizga о'xshagan oddiy ayol! Butun dunyo kitobxonlarining e'tiborini tortishga, qalbidan joy egallashga muvqffaq bo'lgan, ko'ngHdagi orzu-armonlarini qog'ozga tushirib, mashhurlik cho'qqisini egallagan Stefani Mayerning «Zulmat ostonasidagi muhabbat» («Sumeiki») romanini e'tiboringizga havola etamiz.
-
Mehr rishtasi
Mamlakatimiz mustaqilligining dastlabki kunlaridan boshlaboq davlat siyosatining eng ustuvor yo'nalishlaridan birini milliy g'oya va yuksak ma'naviyat masalasi tashkil etib kelmoqda. O'sib-unib kelayotgan yosh avlodni milliy va umuminsoniy qadriyatlar uyg'unligi ruhida tarbiyalash borasida mamlakatimizda naqadar ulkan va beqiyos ishlar amalga oshirib kelingani va oshirilayotgani jamoatchilikka yaxshi ma'lum.
-
Куй авжида узилмасин тор
Етти ёшдан етмиш яшаргача ўзбек танийдиган ва шеърларини севиб ўқийдиган шоирларимиз бор. Биз фаҳр билан номини тилга олинадиган ана шундай алломаларимиздан бири Ўзбекистон халқ шоири Эркин Воҳидовнинг мазкур китобига унинг энг сара шеър ва достони жамланди.
-
Паганини қисмати
Мазкур романада ижодкорнинг машаққатли, зиддиятларга ва фожиаларга тўла ҳаёти, ўзи яшаб турган жамиятнинг бу тенгсиз истеъдод соҳибига муносабати, унинг саргардрнлик йиллари, маҳурлик чўққисига чиқиш йўлидан мисқолча келадиган муваққат шодлик- қувончлари ва бемисл, беҳисоб азоб уқубатларини бадиий баёни ўз ифодасини топган.
-
Руҳ сирлари
Мазкур китоб муаллифнинг «Саодатга элтувчи билим» асарининг узвий ва мантиқий давоми бўлиб, унда асосан ўта мураккаб ва бағоят сирлилиги туфайли метафизика, метафилософия, парапсихология каби фанлар томонидан энг кам ўрганилган мавзу – руҳ сирлари ҳақида сўз юритилади.
-