-
Davlat va huquq. Huquqiy fanlar
-
-
Davlat va huquq. Huquqiy fanlar
-
Ichki savdo. Turistik va ekskursiya xizmati
-
-
-
-
-
-
Iqtisodiyotning boshqa tarmoqlari
-
Маьмурий хукукбузарлик ва унинг юридик таркиби
мўлжалланган режадаги "Ҳуқуқбузарлик тушунчаси. Маъмурий ҳуқуқбузарликнинг мазмуни. Маъмурий ҳуқуқбузарликнинг юридик хусусиятлари. Маъмурий ҳуқуқбузарликнинг бошка ножўя хатти-ҳаракатлардан фарки. Маъмурий ҳуқуқбузарликнинг жиноятдан фарки. Маъмурий ҳуқуқбузарликнинг юридик таркиби тушунчаси. Маъмурий ҳуқуқбузарликнинг объекти. Маъмурий ҳукукбузарликнинг объектив томони. Маъмурий ҳуқуқбузарликнинг субъекти. Маъмурий ҳуқуқбузарликнинг субъектив томони." ҳақидаги асосий тушунчаларни бериш ва талабаларда мазкур ҳуқуқ институтлари ҳақида тегишли билимларни шакллантиришдан иборат. Маъруза жараёнида мавзуга доир муаммоли масалалар юзасидан савол-жавоблар ўтказилади, амалиёт тахлил қилинади, муаммоли масалалар бўйича тарқатма материаллардан фойдаланилади. Маъруза натижасида талаба: маъруза юзасидан тегишли тушунча, билим, кўникма ва тажрибага эга бўлиш
-
10-Мавзу. Кўп квартирали бинолардаги кўчмас ва бошқа мол-мулкка умумий мулк ҳуқуқи. Хусусий уй-жой мулкдорларининг ширкатлари РЕЖА
Республикамизда амалга оширилган мулкий ислоҳотлар ва бозор муносабатлари асосларининг шаклланиши натижасида мулк ҳуқуқи объектлари доираси кенгайди. Айниқса хусусий мулк ҳуқуқи объектларининг кенгайтирилиши, илгари амалда бўлган чеклашларнинг бартараф этилиши мулк ҳуқуқи объектлари доирасининг сезиларли даражада ривожланишга уларнинг ҳуқуқий мақоми ва табиати ўзгаришига олиб келди. Шу билан бирга хусусий мулк ҳукукининг энг муҳим объектлари бўлган шахсий истеъмолга мўлжалланган ашёлар ва инсоннинг энг зарурий эҳтиёжларини қондиришга қаратилган объектларга нисбатан мулк ҳуқуқи мазмуни тубдан ўзгарди. Бу ҳолат биринчи навбатда ҳуқуқий атамашуносликда “шахсий мулк" атамасининг ўрнига тўлиқ “хусусий мулк" атамасининг қўлланилиши билан белгиланса, иккинчи навбатда мулк ҳуқуқи кафолатларининг белгиланиши ва мулк ҳуқуқининг муддатсизлиги императив тусга эга бўлганлиги билан изоҳланади.
-
Атлас болезней сельскохозяйственных культур
Неблагоприятное действие низких температур. Низкие температуры (о т -2°С до -3ПС) В период хранения или перевозки картофеля вызывают подмерзание клубней. После размораживания клубни размягчаются, их внутренняя часть приобретает зернистую консистенцию, проявляется рассеянная серо-бурая пятнистость. При размораживании замерзших клубней ткани сначала приобретают розовую, а затем красную или темную окраску.
-
Иштирокчиликда содир этилган жиноятларни квалификация килиш
4. МАЪРУЗАНИНГ АСОСИЙ МАСАЛАЛАРИ: Ҳозирги кунда жиноят ҳуқуқида долзарб мавзулардар бири ҳисобланган жиноятда иштирокчиликка қарши сиёсий кураш олиб борилмоқда. Иштирокчиликда жиноятларни содир этишда уюшган гуруҳ аҳамиятлидир. Бундай жиноятлар жамият учун хавфли, қўпол, қурол ишлатиш билан жиноят содир этиш кам учрайди. Шунинг учун ҳам янги жиноят кодексида уюшган жиноятчиликка жавобгарлик тартиби тизими ва меъёрлари аниқ кўрсатилади. 2
-
MEHMONXONA XO‟JALIGINI BOSHQARISH
Ushbu ishchi daftar 5610200-“Mehmonxona xo„jaligi boshqarish” 5230100-Iqtisodiyot‟‟(makroiqtisodiyot) yo„nalishi talabalarining “Mehmonxona xo„jaligi boshqarish” “Menejment” fanlari bo„yicha ma‟ruza, amaliy mashg„ulotlarda va mustaqil ta‟lim jarayonida talabalar tomonidan bajariladigan keys, vaziyatli masalalar hamda har bir modul bo„yicha qisqacha nazariy materiallarni o„z ichiga olgan. Ishchi daftar talabalarning amaliy bilimlarini shakllantirishga , malaka va ko„nikmalarini mustahkamlashga va fanlar bo‟yicha ta‟lim texnologiyalarini qo‟llash orqali bilimlarini yanada oshirishga xizmat qiladi.
-
Жиноятларни квалификация килиш
1. Маърузанинг асосий мақсади ўзгалар мулкини талон-торож қилиш жиноятларини квалификация қилиш, ўзгалар мулкини талон-торож қилиш билан боғлиқ бўлмаган жиноятларни квалификация қилиш, иктисодиёт асосларига карши жиноятларни квалификация қилиш, хўжалик фаолияти, тадбиркорлик фаолиятига тўсқинлик қилиш, қонунга хилоф равишда аралашиш билан боғлиқ жиноятлар ҳамда хўжалик юритувчи субъектларнинг ҳуқуқлари ва қонуний манфаатларига тажовуз қиладиган бошқа жиноятларни квалификация қилиш каби масалаларии талабаларга чуқур етказишдан иборат.
-
ГЕОГРАФИК БАШОРАТ ВА АМАЛИЁТ
Ер юзида табиий, иқтисодий – ижтимоий жараёнлар, ўзгаришлар узлуксиз жадаллашиб бораётган ҳозирги даврда, географик башоратнинг зарур ва муҳимлиги тобора яққол намоён бўлмоқда. Ушбу илмий рисолада география фани учун муаммоли ва энг долзарб вазифалардан бири бўлган географик башоратнинг мазмун – моҳия -ти ва бу борада амалга оширилган илмий изланишлар ҳамда уларнинг илмий – амалий аҳамияти мухтасар тарзда ёритилган.
-
ИҚТИСОДИЁТДАГИ ЧУҚУР ТАРКИБИЙ ЎЗГАРИШЛАР ШАРОИТИДА ХИЗМАТ КЎРСАТИШ СОҲАСИ ТАРМОҚЛАРИНИ РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ ДОЛЗАРБ МУАММОЛАРИ
Ушбу илмий тўпламда профессор-ўқитувчилар, катта илмий ходим изланувчилар, магистрларнинг иқтисодиётдаги чуқур таркибий ўзгаришлар шароитида хизмат кўрсатиш соҳаси тармоқларини ривожлантиришнинг долзарб муаммоларига бағишланган мақолалари киритилган. Тупламдаги материаллардан профессор-ўқитувчилар, катта илмий ходим изланувчилар, магистрлар, талабалар ва амалиёт ходимлари ўз фаолиятларда фойдаланишлари мумкин
-
Иқтисодиёт ва бозор
Металлургия тармоқларида ишлаб чиқарилган чўян темир ва пўлатларнинг таннархи ортмоқда, шунга ўхшаш қазиб олинадиган минерал ёқилғиларнинг таннархи ҳам кўтарилиб бормоқда.
-
THE SOCIAL SCIENCES IN THE ASIAN CENTURY
This collection focuses on the challenges of practising the social sciences in the Asia-Pacific region in the twenty-first century. Most of the chapters draw on papers presented at the 2012 Annual Symposium of the Academy of the Social Sciences, Australia, on ‘Australian Social Sciences in the Asian Century.
-
Давлатнинг салобати
Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамасининг Шоҳи Зинда мажмуасини қайта тиклаш вам ободонлаштриш тўғрисидадеб чиқарган Қрори ва бу ҳкжжатнинг амалга оширилаётгани ҳақида ҳикоя қлинган.
-
МОЛИЯ
Ушбу рисолада молиянинг мазмун ва моҳияти, унинг тарихи ва пайдо бўлиш омиллари ўрганилган. Шунингдек, унда молиянинг ижтимоий-иқтисодий моҳияти ва функциялари, молиявий сиёсат- нинг мазмуни ва тамойиллари, Суғурта молиявий категория си- фатида ҳамда Молия тизими кенг ёритилган.
-
Ўзимга омадни жалб этаман
Кўплаб инсонлар мазкур китобдан фойдаланиб, катта муваффақиятларга эришишган. Сиз ҳам вазиятлар устидан ғалаба қозониб қувонган инсонлар сафига қўшилинг. Инсонлар билан гўзал ва меҳр-оқибатли муносабатларда завқланинг.
-
Беш тамойил-ҳаётга
Ушбу китобда жамият тараққиётини белгиловчи беш тамойилни амалга оширишда муҳим ўрин тутаётган таълим ва тарбиянинг долзарб масалалари бўйича турли ахборотлар . муаммолар ва уларнинг ечимлари ҳақидаги маълумотларни қамраб олган рисолалар тўплами чоп этилган.
-
Корхона молиявий ресурслари: назария ва амалиёт
Рисолада хизмат кўрсатиш соҳа корхоналаридан барқарор молиявий ресурслар билан таъминлашни асосий йўналишлари ўз аксини топган. Асосий эътибор корхоналарни молиявий ресурсларини ташкил этиш зарурияти, уларни ташкил этиш манбалари, улардан самарали фойдаланиш орқали жаҳон молиявий инқироз оқибатларини юмшатирш борасида таклифлар ишлаб чиқаришга қаратилган
-
"QONUN USTUVORLIGI – HUQUQIY DAVLAT - VA FUQAROLIK JAMIYATINI QURISHNING ASOSI" MAVZUSI BO'YICHA METODIK QO'LLANMA
O'zbekistonda demokratik davlat va fuqarolik jamiyati qurishda qonun ustuvorligi tamoyilining mustahkamlanishi. "Qonun ustuvorligi" tushunchasi. O'zbekistonda davlat xokimiyatining bo'linish tamoyili. Prezidentlik instituti. Qonun chiqaruvchi. Qonunchilik palatasi va Senat. Vazirlar Mahkamasi. Ijro etuvchi va sud hokimiyati. Sud mustaqilligi. Davlat organlarining vakolatlari. O'zbekiston Respublikasining ma'muriy-hududiy va davlat tuzilishi. Davlat hokimiyati organlari mustaqilligining amal qilishi va mas'uliyati. Konstitutsiya va qonunlarda adolat hamda inson manfaatlarining ustuvorligi. Davlat, uning organlari, mansabdor shaxslar, nodavlat tashkilotlar, fuqarolarning Konstitutsiya va qonunlarga amal qilishining umumiy tamoyil ekanligi.