-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
ДЕНГИЗ ХАДИДА СУЗЛАБ БЕР МЕНГА
Бир гал мен битта китобхон аёлдан мактуб олдим.У шундай ёзганди: «Болалик хдкидаги хотираларингиз гоятда идеал. Дунс бамисоли эзгуликка гард, ота-она- лар них,оятда мех,рибон ва зийрак, тарбияда заррача хпгога йул дуйишмайди. Кдхрамонларингиз х,ам ута наэмип, ««.ил ва багоят донишманд...Ахирхдётдабун- дай булмайди-ку!» Мен шу жойда укршдан тухтадим на ё узимга, ё уша аёлга овоз чикдрганча, жавоб бер- дим: «Болаликда шундай булади»
-
-
-
Фано даштидаги қуш
"Фано даштидаги қуш" романида Асад Дилмурод кўнгил манзараларини ифодалаш йўлидан боради.
-
Нотаниш
Ғайбаров тебранма курсида ўтирар экан, кўзларини юмиб олган эди. Иш оғир, ўзига хос юки бор. Мансаб пиллапоялари бўйлаб кўтарилиш четдан қараганда, яхшидир, аммо унинг залвори, машаққатларини ҳар ким ҳам ҳис этолмайди.
-
-
NOTANISH
G’aybarov tebranma kursida o‘tirar ekan, ko‘zlarini yumib olgan edi. Ish og‘ir, o‘ziga xos yuki bor. Mansab pillapoyalari bo‘ylab ko‘tarilish chetdan qaraganda, yaxshidir, ammo uning zalvori, mashaqqatlarini har kim ham his etolmaydi.
-
NOTANISH
G’aybarov tebranma kursida o‘tirar ekan, ko‘zlarini yumib olgan edi. Ish og‘ir, o‘ziga xos yuki bor. Mansab pillapoyalari bo‘ylab ko‘tarilish chetdan qaraganda, yaxshidir, ammo uning zalvori, mashaqqatlarini har kim ham his etolmaydi.
-
ТУН БАҒРИДАГИ ШАРПА
Кўкламнинг серёғин кунлари. Газетанинг навбатдаги сонини ҳозирлаш учун муҳаррир бошлиқ барча ходимлар қоғоздан бош кўтармаймиз. Каллага дам беришга фурсат йўқ. Пойгада от чоптираётган улоқчиларга ўхшаймиз. Зорманда 250 сатрлик “ м атер и ал ”ни ю м ал о қ -ёсти қ қилиб т езр о қ топш ирсам у тамакидан димиққан хонани тарк этсам... Шу алфозда мук тушиб ёзаётганимда эшикни биров кетма-кет қоқци.
-
Олтин юракли автобола
Аждодларимизнинг донишмандлигидан фахрланиб юрувчи ўқимишли болалар яхши билишади.
-
Азал котиблари
Бойсун, умуман Сурхон хақида бизнинг болалик йиллари билганмиз. Амир Олимхон Бухородан қочиб кетаётиб, бу ерда маълум муддат тўхтаган.
-
-
Матёкуб Кушжонов замондошлари хотирасида
Атокли олим, академик Мате куб К,ушжонов узбек адабиётшуносли-ги на адабий танкидчилигида макгаб яратиб. учила и яхши ил колдиргаи иисоилир. Теран фикрловчи, нозик дидли мунаккиднинг элликдан ортик Китоблари, беш юзга икин илмий маколалари адабнётимиз тараккиёти-да мухим ахамият касб этади. Ушбу тупламдан олимга хаммаслак ва хамфикр булган хамкасблари-нинг, шогирдлари па якинларининг хотиралари, шунингдск, домла хакида битклган маколаларнинг айримлари урин олди.
-
МАСТЕРСТВО ПУШКИНА
Однажды как-то (это было весной 1880 года в дни пушкинских праздников в Москве) сошлись вместе старые знакомые — Иван Сергоевич Тургенев и Иван Сергеевич Аксаков — и заспорили о том, в чем же наконец существо пушкинской поэзии.
-