-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
МАСНАВИЙИ МАЪНАВИЙ Т-3
Жа^он мумтоз адабиётининг энг буюк сиймолари-дан, башарият шоири деб шу^рат цозонган забардаст аллома Мавлоно Жалолиддин Румийнинг энг ёр^ин дурдонасн булмиш «Маснавийи маънавий» асари узбек тилида биринчи марта нашр этилмоеда.Карнйб саккиз асрдан берн Жалолиддин Румийнинг номи тиллардан тушмайди, румиёна сатрлар эллардан элларга утиб, жа^он кезади. Китоб кенг оммага мулжалланган.
-
-
ТОҒ БУРГУТИ
Бу тоғ бургутини отаси бир пайтлар эканида Михин тепасидаги Қоратошдан полапон ҳолида олиб келган эди. Шу-шу бургут уйда эмин-эркин юрадиган бўлди. Абдураҳмон уни аста-секин овга ўргатди. Лочин аввал чумчуқларни овлашни ўрганди, кейин уни Қизилқумда бўрига ҳам солиб кўришди. Бургут бир тепишда бўрининг белини синдириб юборди. Шу-шу тоғ бургути оиланинг бир аъзосига айланди.
-
М А С Н А В И Й И М А Ъ Н А В И Й Т-2
Мае.одно Жалолиддин Румий - жааут мумтоз адабиё-тининг энг буюк сиймоларидан, башарият шоири деб шухрат крзонган забардаст алломадир. Мана, идрийб сак-киз асрдирким Маелононинг ноли тиллардан тушмайди,' румиёна сатрлар эллардан элларга утиб, жаз^он кезади.
-
Триста шестьдесят четыре дня
В книгу включен ряд произведений известного узбекского писателя Хайриддина Султана. Повесть «Адаш Караван» — история не только одной человеческой судьбы, но и целой эпохи в истории Узбекистана.
-
МАСНАВИЙИ МАЪНАВИЙ Т-4
Жа^он мумтоз адабиётининг энг буюк сиймолари-дан, башарияг шоири деб шувдат 1$озонган забардаст аллома Мавлоно Жалолиддин Румийнинг энг ёр^ин дурдонаси булмиш «Маснавийи маънавий» асари ^збек тилида биринчи марта нашр этилмовда. Карийб саккиз асрдан бери Жалолиддин Румийнинг номи тиллардан тушмайди, румиёна сатрлар эллардан элларга утиб, жахон кезади. Китоб кенг оммага мулжалланган.
-
-
-
МАСЛАК УЛ-МУТТАҚИН
Сўфи Оллоҳёрнинг форсча «Маслак ул-муттақин» асари қадим- дан халқимиз орасида маълум ва машҳур. Мадрасаларда махсус дарслик сифатида ўқитилиб келинган бу китоб бугунги кунда ҳам толиби илмларимизга фиқҳ, ақида ва одоб-ахлоқ бўйича муҳим қўл- ланмадир. Юздан ортиқ фатво китобларидан фойдаланилган бу мўъ- табар манбада фиқҳий масалаларнинг тақво ва одоб жиҳатлари ҳам кўрсатиб берилган. Мазкур асарнинг қўлингиздаги туркий таржи- маси ҳам сизларга манзур бўлади, деган умиддамиз.
-
-
«ҲАЛИ ҲАЁТ БОР...»
Кўмирнинг қораси бир пасда тарқалади-я. Тушганига қанча, бўлса, бирон соат бўлгандир-да, шамол ё енгилроқ шабада ҳам йўқ, гарди ўтган-қайтганнинг эгнига илашадими ё оёғидаги калишининг тишига кириб қоладими, маҳалланинг у бошигача борибди. Ўйласанг, юрагингни ваҳм босади: худди жони бордек, тушган жойидан ҳаммаёқни қорага булғаб, ўзидан-ўзи, секин тарқалиб-таралиб кетаверади... Худди қоронғи эланиб-сизиб чўкаётгандек. Яна, ёмон гапдек...
-
-
«HALI HAYOT BOR...»
Ko‘mirning qorasi bir pasda tarqaladi-ya. Tushganiga qancha, bo‘lsa, biron soat bo‘lgandir-da, shamol yo yengilroq shabada ham yo‘q, gardi o‘tgan-qaytganning egniga ilashadimi yo oyog‘idagi kalishining tishiga kirib qoladimi, mahallaning u boshigacha boribdi. O‘ylasang, yuragingni vahm bosadi: xuddi joni bordek, tushgan joyidan hammayoqni qoraga bulg‘ab, o‘zidan-o‘zi, sekin tarqalib-taralib ketaveradi... Xuddi qorong‘i elanib-sizib cho‘kayotgandek. Yana, yomon gapdek...
-
-