-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Iqtisodiyot. Iqtisodiyot fanlari
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Қиссачиликда замонавий талқин тамойиллари
Рисола олий ўқув юртлари филология факультета талабалари, ўрта умумтаълим ва ўрта махсус таълим муассасалари ўқитувчилари ва ўқувчилари ҳамда ҳозирги адабий жараён ва адиблар ижоди билан қизиқувчиларга мўлжалланган.
-
Transitioning to Affordable and Clean Energy
A Systematic Analysis of Bioenergy Potentials for Fuels and Electricity 295 in Turkey: A Bottom-Up Modeling He has held an ERC Advanced Grant and has been Research Dean and Vice-President of the University of Basel. He is currently Chairman of the Swiss Academies Expert Group on Research Integrity and President of Euresearch.
-
Музыкальная литература.
Дорогие ребята! Три или четыре года назад вы впервые переступили порог музыкальной школы. С тех пор вы с удовольствием посвящаете музыке свое время и уже научились немного играть, петь по нотам.Но чтобы стать хорошим музыкантом, нужно еще и много знать.
-
Аdabiyot fanidan majmua
Bor ekan, yo'q ekan, bir zamonda hir kishi bo'lgan ekan. Boy ham, kambag'al ham emas ekan. Uning uchta o'g'li bor ekan, uchovi ham o'qigan, oq-u qorani tanigan, yuzlari oyday, o'zlari toyday, yomon hilan yurmagan, yomon joyda turmagan ekanlar. To'ng'ichi yigirma bir yoshda, o'rtanchasi o'n sakkiz yoshda, kenjasi o'n olti yoshda ekan. Otasi bir kuni ularni oldiga chaqirib, har birining peshanasini silab: O'g'illarim, men boy emasman, mendan qolgan davlat sizlarning maishatingiz uchun kifoya qilmaydi, mendan ortiq narsa umid qilib o'tirmanglar, o'zindan keyin baxtsiz bo'lib qolmanglar deb, sizlarni o'qitdim.
-
Адабиёт назарияси. 1-том
Республикамиз адабиётшунослиги илми тарихида дастлабки муфассал нашр бўлмиш ушбу «Адабиёт назарияси»нинг биринчи томи - «Адабий асар»да сўз санъатининг хусусиятларига оид бир неча муҳим масалалар: адабиётнинг ижтимоий онг формаларидан бири эканлиги, адабиётда халқчиллик, партиявийлик проблемалари, адабий ижодиётнинг спецификаси, бадиий образ, образли нутқ ва унинг турли кўринишлари, бадиий ғоя, характер ва шароит, конфликт, сюжет, композиция, бадиий проза тили, поэзия тили, санъатда шакл ва мазмун бирлиги каби масалалар ёритилади.
-
АDАBIYOT MUАLLIMI
O‘zining aytishiga ko‘ra «nafis adabiyot muallimi» o‘rtoq Boqijon Baqoyev og‘ilga kirib ta’bi xira bo‘ldi: sigirning qulog‘iga yana kana tushibdi! Kanadan ham ko‘ra sigir uning achchig‘ini keltirdi: kanani teray desa qo‘ymaydi — boshini silkiydi, pishqiradi.
-
Adabiyot
Ushbu majmua eng qadimgi davrlardan boshlab XV asming birinchi yarmigacha bo'lgan davrdagi adabiy yodgorliklarni qamrab olgan. Unda «Avesto», O'rxun-Enasoy yozma yodgorliklari, Mahmud Koshg'ariyning <Devoni lug'at it-turk», Abu Mansur as-Saolibiyning Yatimat ad-dahr», Yusuf Xos Hojibning «Qutadg'u bilig». Ahmad Yugnakiyning «Hibat ul- haqoyiq», Ahmad Yassaviyning «Hikmatlar», Nosiriddin Rabg'uziyning «Qissasi Rabg'uziy» asarlari, Pahlavon Mahmud ruboiylari, Sayfi Saroyi g'azallari va «Gulistoni bit-turkiy» asari hamda «Suhayl va Guldursun» dostoni, Xorazmiyning «Muhabbatnoma», Xo'jandiyning «Latofatnoma» asari, Sakkokiy, Atory, Gadoiy, Lutfiy ijodidan namunalar kiritilgan. Jahon adabiyoti durdonalari hisoblangan Rudakiy jodi namunalari va Firdavsiyning «Shohnomasidan parcha o'rin olgan.
-
-
-
International conference Building Services and Energy Efficiency Modernizing and increasing performance of Building Services
Abstract. This article presents the results of implementing a series of methods to mitigate the increased level of radon in multiple existing homes. The subject of this study is represented by techniques and systems to be implemented in pilot houses.
-
Adabiyot
Ushbu «Adabiyot majmuasi akademik litseylarning uchinchi bosqich o'quvchilari uchun mo'ljallangan boʻlib, o'zbek adabiyotining XX asr boshlaridan hozirgi kunga qadar bo'lgan davri namunalarini o'z ichiga oladi. Majmuada o'quv dasturi qamrovidagi ijodkoplarning asarlaridan va muhim badiiy parchalardan tashqari mustaqil o'qish uchun qator nasriy, she'riy namunalar berilgan.
-
Бой ота тавсия қилади ёҳуд (улкан маблағ яратиш санъати)
Ушбу китоб сизга: • даромадга эга бўлиш, харидорларни ж алб қилиш ва кўп миқдордаги битимларни тузишга кўмаклашувчи бешта оддий, бироқ, муҳим усулларни сизга очиб беради....
-
АДАБИЙ НОРМА НАЗАРИЯСИ III қисм
"Адабий норма назарияси" тадқиқотининг учинчи қисми адабий норманинг шаклланиш. яшаш ривожланиш қонуниятлари, адабий тилни нормалашнинг илмий мезони ва усулларини ўрганишга бағишланмокда. Тилга олинган масалалар ниҳоятда мураккаб бўлиб, улар ҳозирги давр тилшунослигида яхлит ҳолда деярли гадқиқ қилинган эмас. Бу масалаларга оид баъзи фикрларни турли тадқиқотларда тарқоқ ҳолда ва асосан эпизодиқ характердаги таҳлиллар шаклида учратиш мумкин. Мана шундай таҳлилларни яхлит бир тадқиқот шаклига келтириш ва уларни янада ривожлантирган ҳолда ўзбек адабий тили нормаларига тадбиқ этишга уриниш ушбу сатрлар муаллифлари томонидан амалга оширилмокда.
-
Олий таълим муассасалари фаолиятига сунъий интеллект технологиясини жорий этиш : методик қўлланма
Қўлланма Олий таълимни ривожлантириш тадқиқотлари маркази томонидан Олий таълим муассасалари фаолиятига сунъий интеллект технологиясини жорий этиш борасида олий таълим ташкилотларга методик ёрдам кўрсатиш мақсадида тайёрланди.
-
АДАБИЙ НОРМА НАЗАРИЯСИ 1 қисм
Мазкур китобда чет эл тилшунослигида, рус тилшунослигида ва туркийшуносликда адабий тил ва адабий нормага оид ишлар ўрганилган, таҳлил қилинган ва улар илмий жиҳатдан умумлаштирилган. Китобда адабий норма тушунчаси, адабий нормадан талаб қилинувчи мезонлар, адабий норманинг типлари, адабий норманинг шаклланиш ва яшаш қонуниятлари, адабий тилни нормалаш каби муаммолар ўрганилган.
-
АДАБИЙ МАНБАШУНОСЛИК ВА МАТНШУНОСЛИК
Шарқ халқлари қадим замонлардан буён жаҳон маданиятининг улкан хазинасига ўзининг мумтоз асарлари билан ҳисса қўшган кўпгина буюк ижодкорларни етиштириб берди. Уларнинг меросини кенг халқ оммасига етказиб бериш маданиятимизнинг тўкислиги учун ниҳоятда зарурдир. Бу ишларни ўтмиш қўлѐзмаларни йиғиш, илмий-танқидий ўрганиш ва нашр қилиш билан шуғулланувчи манбашунослик ва матншунослик билимларисиз, арабий имло малакасисиз амалга ошириб бўлмайди.