-
-
Menejment, tashkilot va boshqaruv
-
Madaniyat. Madaniyatshunoslik
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Tarix. Tarix fanlari
-
-
-
Dinshunoslik. Ateizm
-
-
-
Tibbiyot va sog‘liqni saqlash
-
-
-
-
Медицинская реабилитация
Предлагаемое вашему вниманию руководство создано ведущими специалистами, работающими в области восстановительного лечения больных и инвалидов. Работая над этой книгой, мы стремились представить в ней систематическое изложение современных представлений о роли лечебной физкультуры в комплексной терапии заболеваний и травм. Широко использованы литературные источники и Интернет, при этом мы ориентировались на последние публикации по данным разделам в отечественной и зарубежной литературе и собственный опыт наблюдения за больными. Книга «Медицинская реабилитация» задумана как руководство, помогающее врачу определить алгоритм диагностических действий, дать возможность представить патогенетические механизмы, лежащие в основе заболевания, и на основании этого назначить рациональные лечебные мероприятия средствами лечебной физкультуры.
-
The Oxford Handbook of Corporate Governance
The behavior of managers-such as the rewards they obtain for poor performance, the role of boards of directors in monitoring managers, and the regulatory framework covering the corporate governance mechanisms that are put in place to ensure managers' accountability to shareholder and other stakeholders-has been the subject of extensive media and policy scrutiny in light of the financial crisis of the early 2000s. However, corporate governance covers a much broader set of issues, which requires detailed assessment as a central issue of concern to business and society. Critiques of traditional governance research based on agency theory have noted its "under-contextualized" nature and its inability to compare accurately and explain the diversity of corporate governance arrangements across different institutional contexts. The Oxford Handbook of Corporate Governance aims at closing these theoretical and empirical gaps. It considers corporate governance issues at multiple levels of analysis-the individual manager, firms, institutions, industries, and nations-and presents international evidence to reflect the wide variety of perspectives. In analyzing the effects of corporate governance on performance, a variety of indicators are considered, such as accounting profit, economic profit, productivity growth, market share, proxies for environmental and social performance, such as diversity and other aspects of corporate social responsibility, and of course, share price effects. In addition to providing a high level review and analysis of the existing literature, each chapter develops an agenda for further research on a specific aspect of corporate governance. This Handbook constitutes the definitive source of academic research on corporate governance, synthesizing studies from economics, strategy, international business, organizational behavior, entrepreneurship, business ethics, accounting, finance, and law.
-
ABU RAYHON BERUNIYNING ESTETIK QARAShLARIGA DOIR (Hindiston asari haqida )
Abu Rayhon Beruniy «Hindiston» kitobining uchunchi bobini "Hindlarning aqliy va hissiy mavjud narsalar haqidagi tushunchalari" deb ataydi. Shu bobning boshlanishida Beruniy yunonlarning Aflotun va Arastudan avval o'tgan etti donishmand hikmatshunoslarining ismlarini keltiradi. Bu donishmandlar: Afinalik Salon, Prienalik Bias (Diogen Laertiy «Mashhur yunon faylasuflarining hayotnomalari» asarida Bias emas, Biant deb ataydi F.B.), Korinflik Periandr (bu Korinf hokimi bo'lgan), Miletlik Salis (Beruniy yunoncha Fales ismini arabiy nomini keltirgan), Lakedemonlik Xilon, Lesbas orolidan Pittikus, Lindas orolidan Kleobulosdir. Beruniy fikricha, bu donishmandlarning hikmatli so'zlari yunonlarda falsafa ilmi paydo bo'lishidan avvalgi davrni tashkil qiladi. Falsafani esa, ulardan keyin etishgan kishilar (turli yangilishuv, xurofatlardan) tozalab, tarqatganlar¹.
-
Абу Бакр Сиддиқ
Иймон соҳиби бўлиш барчамизнинг энг аввалги ниятимиз ва мақсадимиздир. Бу мақсад бизни бевосита динни чуқурроқ ўрганишга, саҳобалар ҳаёти билан танишишга рўбарў қилади. Пайғамбаримиз Муҳаммад Мустафо (с.а.в.)нинг дўстлари, замондошлари диққатимизни тортади. Уларнинг баъзиларининг исми бизга таниш, қайси маънодаки, ҳадис ва ривоятларда уларнинг номларини учратганмиз. Расулуллоҳ (с.а.в.)нинг дўстлари деганда, аввало ёдга олинадиган зот бу ҳазрат Абу Бакр розияллоҳу анҳудир. Улар Хотамул анбиёи вал мурсалин бўлмиш пайғамбаримизнинг севимли ва энг вафоли биродарларидир. Бу биродарлик нубувват вазифаси топширилмасдан бир неча йил аввал, жуда самимий ўлчовлар ичида бошланиб, вафо ва севгининг энг гўзал намуналари ила давом этгандир.
-
-
Сюань-дзан ва булдизм тарихига доир
рисолада Ҳиндистон ва ўрта осиёда буддизмнинг паёдо бўлиши ва унинг тарихини чуқур ўрганган олимлардан бири хитойлик будда роҳиби ва сайёҳ буддизмга доир зиёратгоҳлар ҳақидаги тарихий маьлумотлари келтирилган.
-
Сурхондарё вилояти зиёратгоҳлари тарихи
Китоб Сурхондарё вилояти зиёратгоҳи тарихи билан қизиқувчи барча китобхонларга мўлжалланган.
-
Абу Муслим Жангномаси 2-китоб
«Абу Муслим жангномаси»нинг иккинчи китоби уммавийлар ҳукмронлиги даврида Мовароуннаҳрда рўй берган воқеалар баёни ҳамда Абу Муслим тарихининг давомидан иборатдир. Иккинчи китоб соҳибқирон амирнинг Шом қалъасига бориб. Касмон Умар Иби Шомияни енгганлари, ундан зиндони Аббосияни енгиб, Марвшоҳижаҳон тара фига сиҳат-саломат чиқиб кетганларидан бошланиб, амирнинг Насря Сайёр бирла жанг қилганлари, паҳлавони Убайд Салмани бандга ту шиб. Насри Сайёр Убайд Салмани Шомга Бақрабодий Убайд Салмани банддан халос юборганлари, шоҳ Толиба қилғови билан тугайди.
-
Tanbehul-g'ofiliyn (G'aflatdan uyg'otish)
Hijratning IV asriga kelib hadis va hadisga taalluqli bilimlar mukammal va alohidaalohida ilm tusini oldi. Endi hadislar sanadi, roviyi va matniga qarab darajalarga bo‘linadi. Hadis ilmi olimlari Rasulullohdan deb qilingan har bir hadisni darajasiga qarab «mutavotir», «sahih» va boshqalarga bo‘lib, har birining shartlarini va hukmlarini bayon qildilar.
-
OXIRATNOMA
Ey farzand, ogoh bo‘l, Rasulullohning ummatlariga qilgan xitoblaridan biri shundaykim: «Olloh taolo bandasini dargohidan yiroq qilmoqligining belgisi ul bandaning oxiratda foyda bermaydigan amallar ila mashg‘ul bo‘lmoqligidir. Va ul kishikim, umrining aqalli bir soatini behudaga sarf etsa, shuning o‘zi qiyomat kuni pushaymon yemoqligi uchun kifoya va yo bir odamning umri qirq yoshdan o‘tsa-yu, yaxshi amallar yomondan ortiq bo‘lmasa, bu kishi ham jahannamga hozirlik ko‘raversin!..»
-
Ihyou ulumid-din ( Tavba kitobi)
Ushbu kitob ulug' imom, "Hujjatul-Islom Muhammad ibn Muhammad ibn Ahmad Abu Homid At-Tusiy Al-G'azzoliyning Bayrutda nashr qilingan IV jildlik "Ihyou ulumid-din" ("Din ilmlarini jonlantirish") asaridan tanlandi. Kitobda tavba amali bilan bog'liq barcha holat-xususiyatlar Qur'on, hadis va solih salaflarimizning so'zlari asosida batafsil yoritilgan.
-
Абу Бакр ар-Розий Бўғин касалликлари ҳақида рисола
Инсон саломатлиги ва у билан боғлиқ фан соҳаси -табобат кишилик жамиятининг ҳамма даврларида долзарб ва юксак эътиборга сазовор соҳалардан бири бўлиб келган. Бунинг натижаси ўлароҳ жамият тараққиётининг бугунги кунига қадар бу соҳада улкан кашфиётлар қилинди, пешқадам муолажа восита ва усуллари яратилди.
-
Ўзбекистон жанубий худудларида маданий ва амалий саньат ёдгорликлари тарихи
Ушбу монография Ўзбекистонда маданий ва амалий саньат ёдгорликларининг шаклланиши ривож топиши ва унинг мустақиллик йилларида қайта тикланиш ибрити мужассам этилган.
-
Тиб қонунлари 2-жилд
Шайхурраис Абу Али ибн Сино авлодларга катта мерос қол дирди. Унниг тиббиёт, илоҳиёт, мантиқ, адабиёт соҳасига алоқадор ўнлаб нодир асарлари ҳануз қимматини йўқотмаган. Ибн Сино «Тиб қонунлари»га бўлган талаб- истакларин ҳисобга олиб, нашриётимиз бу қомусий китобни 3 жилдлик сайланма ҳолда чоп этишни лозим кўрди. Қўлингиздаги 2 жилдда асаб, юрак, меъда, буйрак касалликлари ва уларни даволаш учун ишлатиладиган содда ва мураккаб дориларга оид тавсияларга кенг ўрин берилди.
-
Абу Али ибн Сино
Ибн Сино оғир турмуш шароитларида яшаган бўлишига қарамай фан ва маданиятга жуда катта ҳисса қушган. Абу Али ибн Сино философия, математика, химия, физика, астрономия, зоология, музика ва адабиёт соҳаларида кўл ишлар қилган ва бой мерос қолдирган. У айниқса медицина соҳасида, бутун дунёда катта шуҳрат қозонган.
-