-
-
-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
-
ДОБЫЧА И ПЕРЕРАБОТКА ГОРНЫХ ПОРОД
Горнодобывающая отрасль ставит перед собой задачи эффективного использования и сбережения природных ресурсов, создания более совершенной техники и нахождения резервов повышения ее эффективности в процессе эксплуатации.
-
Туркистонда 1917-1918 йиллардаги миллий сиёсий ташкилотлар (миллий матбуот материаллари асосида)
Ушбу рисолада 1917-1918 йилларда чоп этилган миллий матбуот материаллари асосида Туркистондаги миллий-сиёсий ташкилотларнинг фаолияти, дастури ва намоёндалари, ўзаро алоқалари ҳақида маълумот берилган.
-
Smart Textiles Production Overview of Materials, Sensor and Production Technologies for industrial Smart Textiles
The term “Smart Textiles” has now reached the general public and has massively increased the demand for new, functional textile products. The market research company IDTechEx predicts a market of approximately €2.8 billion for 2026 with an average annual growth rate
-
Тошкент-бағрикенг шаҳар
Ушбу рисолада азим пойтахтимиз ва мамлакатимизнинг ислом цивилизацияси ривожига қўшган ҳиссаси ёритилган.
-
Тошкент воҳаси ҳудудларида деҳқончилик маданияти ва этник жараёнлар тарихидан
Мазкур рисолада тош даври охирларида ХХ аср бошларигача бўлган тарихий тараққиёт босқичларида Тошкент воҳасида деҳқончилик маданияти, ҳунармандчилиткнинг шаклланиши ва ривожланиш жараёнлари ёритиб берилган.
-
Григорий Романович Ширма
Сколько сердец волновала в прошлом и волнует сегодня эта дивная песня. Ее слова и музыка передают человеческую грусть и красоту родного края, вызывают светлые надежды на будущее.
-
Термиз тазкираси
Ушбу китобга кадимий Термиз худудида ўтган уламолар, валийлар, шоирлар зикри мўътабар тазкиралардан олиниб жамланади.
-
Темур тузуклари
Ушбу китоб Турон ва Туркистоннинг буюк ўғлони Амир Темурга боғлиқ энг машҳур китоб саналади. Унда Амир Темурнинг таржимаи ҳоли ва унинг оғир ва хавф-хатарлар билан тўлиб тошган фаолиятида юз берган воқеалар баён қилинган.
-
Григ.
В книге дан яркий творческий портрет великого норвежского композитора, рассматриваются основные жанры его творчества: Фортепианная и вокальная лирика, норвежские народные песни и танцы.
-
O'zbek xalq maqollari
Ushbu kitob o'zbek xalqining ko'p ming yillik boy hayot yo'li natijasida yuzaga kelgan xalq og'zaki ijodining bir bo'lagidir. Kitobda hayotimizning barcha jabhalarida faol qo'llanilib kelinayotgan 13 mingdan ortiq sermazmun va lo'nda xalq hikmatlari jamlangan.
-
O'zbek tilining shakllanish va rivojlanish tarixi
Ushbu monografiya birlamchi yozma manbalar asosida o'zbek tilining ko'p ming yillik tarixiy rivojlanishni yoritib beruvchi ilmiy asardir. Unda miloddan avvalgi davrlarda hozirgi O'zbek hududida yashagan, o'zbeklarning ajdodlari hisoblangan turkiy xalq vakillarining eng qadimgi yozma manbalarda keltirilishi bayon etilgan.
-
Марғиноний ва унинг издошлари
Мовароуннаҳр маънавий меросга бой, жаҳон фани ва маданиятида ўчмас из қолдирган алломалар юртидир. Ушбу рисолада мусулмон ҳуқуқшунослигининг асосчиси Бурҳонуддин Марғинонийнинг «Ҳидоя» асари ва унга шарҳлар ёзган издошлари ҳақида маълумотлар берилган. Бир-бирини тадрижий давом эттирувчи уч қисмдан иборат бу рисола ўқувчиларда катта қизиқиш уйготади деган умиддамиз.
-
ШАЖАРАЙИ ТАРОКИМА
«Шажарайи тарокима» ёзма обидасининг муаллифи Хива хони, Абулғозий Араб Муҳаммадхон ўғли ҳижрий сана 1012 йил 15 Раббиюл аввал ойида, милодий сана 1603 йил 12 августда XVII асрдаги Хива хонлиги пойтахти Урганч шаҳрида таваллуд топган, ўзбек элининг қўнғирот уруғидандир. Абулғозийхоннинг ҳаёти, ижтимоий сиёсий фаолияти «Шажарайи турк» ёзма обидасида батафсил сўзлаб ўтилган.
-
РАСУЛУЛЛОҲНИНГ ИЗДОШЛАРИ
"Расулуллоҳнинг издошлари" деб номланган ушбу китоб ёш фарзандларимизга мўлжаллаб ёзилган бўлиб, унда Абу Бакр Сиддиқ, Умар ибн Хаттоб, Усмон ибн Аффон ва Али ибн Абу Толиб розийаллоҳу анҳумларнинг тарихлари, ҳаётлари, қилган ишлари ва айтган сўзлари ҳақида маълумотлар берилган. Биз Аллоҳдан ушбу китоб туфайли дунё ва охиратимизда фойда беришини сўраймиз. Албатта, Аллоҳ дуоларни эшитувчи ва гуноҳларни кечирувчи Зотдир
-
АҚОИД МАТНЛАРИ
Маълумки, ўрта асрларда калом илми диний-фалсафий фикрлар, исломнинг назарий асосларини ўрганиш ва унинг ақидаларига эътиқод қилиш борасидаги илмларни ифодалаган. Шунингдек, бу илм исломдаги турли фирқа ва оқимларнинг Қуръон ҳамда Сунна таълимотини ақл-идрокка тобе этиш каби қарашлари, ўзаро мунозаралари натижасида шаклланган.