-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Учмас Шараф
Ёш авлодни аждодларни килган буюк ишлардан хабардор килиш шахснинг зиддиятли ва мураккаб фаолиятини тугри англатиш реал муносиб манбаидир.
-
ИКДИСОДИЙ БИЛИМ АСОСЛАРИ
Ушбу кулланмада иктисодий билимларнинг умумий, тарихий, асослари, бозор иктисодиётининг мазмуни, конунлари, категориялари, ресурслар, жамгариш ва иктисодий усиш, фирмалар ва ахоли даро- мадлари, молия, кредит, сурурта, солик. маркетинг ва менежментлик илми кабилар уз ифодасини топтан. Шунингдек. унда замонавий икдисоднётнинг халкдро жихатлари. халкаро иктисодий муносабатлар асосларига хам ало\ида урин берилган.
-
Аллангали йилларим.
Мазкур китобга ибрат кузи билан караб идрок кудрати билан уни укиб чикадиган ёш китобхонлар днб уйлаймиз.Алангали йилларим.
-
Сила сарказма
Книга «Сила сарказма — первое в вашей литературе фундаментальное исследование сатирико-обличительных и юмористических мотивов в творчестве М.Горького. Речь идет о памфлетах и фельетонах писателя, об его сатирических сказках, шуточных афоризмах, комедийных сценках, а также о повестях, романах п пьесах, содержащих элементы сатиры.
-
Сиз марҳамат қиласиз ҳали
Қадим Хоразмнинг дунё тамаддунидаги урни улкан ва беқиёсдир. Биргина илм-фан соҳасини оладиган бўлсак, Абу Райхон Беруний, Мусо М ухаммад Ал-Хоразмий, Замахшарийларнинг илмий жасорати хали-хануз олам аҳлини хайратга солади.
-
Умримдан лаҳза
Баҳодир Худойберган шеърий тўпламида ёрқин ҳажвия, табиат ва жамият ҳодисаларини чуқур фалсафий мушоҳада қилиш билан ажралиб турадиган асарлар жамланган. Муаллифнинг ижоди таниқли шоирлар томонидан юқори баҳоланган, бу эса унинг бадиий аҳамиятини таъкидлайди. Унинг кўпгина шеърларига саҳнадан янграйдиган мусиқий асарлар яратилган. Китоб кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган бўлиб, замонавий шеърият ихлосмандлари учун қизиқарлидир.
-
Хинд сайёхининг қиссаси
Бундан анча вақт олдин бухоролик бир киши билан учрашиб қолиб, бу шахарнинг қанақалигини сўраган эдим.
-
ТЎЙ
Файзулланинг болалиги Мирзачўлнинг қоқ киндигида жойлашган қишлоқда, таъбир жоиз бўлса пахта ичида ўтди. Кўклам ягана, ёз бўйи чопиқ, куздан эса деярли Янги йилгача давом этадиган терим.
-
Дуо айланг
Муаллиф ушбу тўпламда ватанпарварлик руҳига бой шеърлар ва юракни каби илоҳий дуолар яратган. Унинг умуминсий туйғулар билан тўйинган ёрқин мисралари ўқувчиларга манзур бўлган, санъаткорлар эса уларни саҳналарда ва турли тадбирларда қўшиқ сифатида ижро этадилар. Китоб кенг омма учун нашр этилган.
-
TO‘Y
Fayzullaning bolaligi Mirzacho‘lning qoq kindigida joylashgan qishloqda, ta’bir joiz bo‘lsa paxta ichida o‘tdi. Ko‘klam yagana, yoz bo‘yi chopiq, kuzdan esa deyarli Yangi yilgacha davom etadigan terim.
-
-
МУАЛЛАҚ ОДАМ
Гоҳо асов сойдек пишқириб, баъзан тошбақадек судралиб ўтаётган умрингиз мобайнида қулоғингизга чалинган саволлар силсиласида бундан кўра мавҳум ва бетайини эҳтимол учрамас, бу савол оғриғини сўроққа тутгувчидан ўзга ким ҳам билсин.
-
ПОЛВОН ЙИҒЛАГАН ТУН
Бугун челаклик Қодирбек мерган тўй бошлаб юборди. Қиру адирлардан ошиб узоқ- узоқларга таралган карнай-сурнай садолари одамларнинг хуш-хандон қий-чувига уланиб кетди. Бу ёғи тоғли қишлоқлардан, у ёғи чўл тараф овуллардан гуррос-гуррос меҳмонлар, полвонлар кела бошладилар.
-
POLVON YIG‘LAGAN TUN
Bugun chelaklik Qodirbek mergan to‘y boshlab yubordi. Qiru adirlardan oshib uzoq-uzoqlarga ta- ralgan karnay-surnay sadolari odamlarning xush-xandon qiy-chuviga ulanib ketdi. Bu yog‘i tog‘li qish- loqlardan, u yog‘i cho‘l taraf ovullardan gurros-gurros mehmonlar, polvonlar kela boshladilar.
-
-
ЎТКАН КУНЛАР
Модомики, биз янги даврга оёқ қўйдик, бас, биз ҳар бир йўсунда ҳам шу янги даврнинг янгиликлари кетидан эргашамиз ва шунга ўхшаш достончилиқ, рўмончилиқ ва ҳикоячилиқларда ҳам янгаришға, халқимизни шу замоннинг «Тоҳир-Зуҳра»лари, «Чор дарвеш»лари, «Фарҳод-Ширин» ва «Баҳромгўр»лари билан танишдиришка ўзимизда мажбурият ҳис этамиз.