-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
O’TKAN KUNLAR
Modomiki, biz yangi davrga oyoq qo‘ydik, bas, biz har bir yo‘sunda ham shu yangi davrning yangiliklari ketidan ergashamiz va shunga o‘xshash dostonchiliq, ro‘monchiliq va hikoyachiliqlarda ham yangarishg‘a, xalqimizni shu zamonning «Tohir-Zuhra»lari, «Chor darvesh»lari, «Farhod-Shirin» va «Bahromgo‘r»lari bilan tanishdirishka o‘zimizda majburiyat his etamiz.
-
МEҲРОБДАН ЧАЁН
Туркистон феодалларининг кейинги вакили бўлған Худоёрнинг ўз хоҳиши йўлида деҳқон оммаси ва майда ҳунарманд — косиб синфини қурбон қилиши, мамлакат хотин-қизларини истаганча тасарруф этиши, бунга қарши келгучилар тиласа ким бўлмасин, раҳмсиз жазо бериши рўмоннинг мавзуъидир.
-
JINLAR BAZMI
Qo'lingizdagi kitobga buyuk o'zbek yozuvchisi Abdulla Qodiriyning yosh kitobxonlarga bag'ishlangan ikki hikoyasi kiritildi. Ularda xalqimizning milliy urf-odatlari, ba'zi sirli hodisalar haqidagi tasavvurlari mahorat bilan tasvirlangan. Adibning serjilo ohanglarga boy tili, tiniq obrazlari, quvnoq kulgisi, yorqin tasviri o'quvchini maftun etadi. Mazkur kitob adib tug'ilgan kunning 110 yilligiga bag'ishlab chop etilmoqda.
-
-
-
-
Синчалак
Тохиржон Носиров район пратия комитетининг секретарилигига яқинда сайланган бўлиб, хозир район билан танишиб юрган эди.
-
ОХИРАТНОМА («Әй фарзанд.... рисоласи)
"Абу Ҳомид ибн Муҳаммад ал-Ғаззолий - улуг Шарқ мутафаккири, вир донишманд, тасаввуфда алоҳида мартабага эришган етук с фий, ҳар жиҳат дан комил инсон, «хужжатул-ислом» унвонига са вовор илоҳиётчи... Унинг ислом дини йўналишида ен баркамол асарлари тўла тўққиз асрдирки, қўлдан тушмай, жаҳон тилларига ўгирилиб, қайта-қайта нашр этилмоқда. Ислом оламида бу улуг зотга муносиб баҳо берилган: «Ғаззолийга ваҳий келмаган, холос. Ваҳий келса, у пайғамбар бўларди. Бошқа сифатлари етарли!» Қўлингиздаги мўъжазгина рисола бамисоли Газволий дунёқараши ҳосиласини мужассам этган сеҳрли кўзгудир. Зеро, у сизу бизни илмларнинг эна варури ҳисобланмиш охиратдан огоҳлантириш би лан, ер
-
Портретлар, Фелетонлар
-Тилимни қичитма жўжахўроз! Айтмадимми кузда қийқиллаб столнинг тагига кетасан деб ...
-
-
ОЧЕРКИ ПО ИСТОРИИ НАРОДНОГО ОБРАЗОВАНИЯ В ТУРКЕСТАНЕ (1865-1924 годы)
В книге освещается развитие школьного дела в Тур кестане со времени его присоединения к России (1865) до 1917 г., характеризуются боровшиеся в этот период школьные системы. В последней главе показаны коренные изменения в деле народного образования в крае после Великой Октябрьской социалистической революции до момента национально-государственного размежевания Средней Азии (1924).
-
Муртад
Мен азалдан ичимда бир китоб ташийман. Ғолибо, ўзбекчароқ қилиб ёзганда: "бир китоб ёзиш иштиёқида юраман" дейишим керакмиди? Хулласи, бу китобга бош қаҳрамон ҳам топилган, қатор-қатор ходисоту воқеот ҳам тараддудда, нафис санъатлару нозик луғатлар ҳам шай.
-
МАРҒИЛОНДА БЎЛГАНМИСИЗ ҲЕЧ...
Марғилонда иқтидорли бир ижодкор яшайди. Гап шундаки, у ширингина шеъру ғазаллар битади. Шу билан бирга ширали овоз соҳиби: мумтоз ва замонавий қўшиқларни маромига етказиб айтиб, катта-кичик маросимларда қатор-қатор совринлар ҳам олган. Бир неча шеърий китоблар муаллифи.
-
-
МАРҒИЛОН ҚЎЙМАС МЕНИ...
Марғилон ижод аҳлига алоҳида эътиборлари учун Марғилон шаҳар ҳокими муҳтарам Абдуваҳоб Рўзиевга, ушбу китобнинг нашр этилишида ҳомийлик қилган «Ҳижрат» ва «Дилшод» фирмаларининг бошлиқлари ҳурматли Неъматжон Собиров ҳамда Рўзимуҳаммад Тешабоевларга самимий миннатдорчилик изҳор қиламан.
-
Саната тилсими.
Саната тилсими.Толстой ижоди бадиий жанрларга кура ранг-баранг романлар киссалар хикоялар пьесалар санъат хакидаги рисолалардир.