-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
ОМЕН
Хаммаси сониянинг мингдан бир улушича вакт ичида юз берди. Галактикалардаги асрларга татигувчи харакат бир лахзада содир булди. Кейп Хетти расадхонасидаги ёш астроном хайратдан котиб колганди. У анча кеч колганди ва фотокамера содир булган ходисани билинар-билинмас тарзда мухрлади: учта юлдуз буржининг бир-бирига якинлашиши окибатида яна бир ёркин юлдуз пайдо булганди. Жаъдий, Саратон ва Асад буржларидан ажралиб чиккан майда зарралар шундай аниклик билан бир-бирига киришиб кетдики, натижада янги бир самовий жисм пайдо булди. Жисм борган сари ёркин нур соча бошлади ва буржлар титраб кетди, балки астрономнинг куллари хаяжондан титрагани учун шундай туюлганди.
-
МЕТОДИЧЕСКИЕ МАТЕРИАЛЫ ДЛЯ ПОДГОТОВКИ К ИТОГОВОМУ КОНТРОЛЮ ПО КУРСУ «КАРТОГРАФИЯ»
МЕТОДИЧЕСКИЕ МАТЕРИАЛЫ ДЛЯ ПОДГОТОВКИ К ИТОГОВОМУ КОНТРОЛЮ ПО КУРСУ «КАРТОГРАФИЯ» хакида
-
Kuz
Poyonsiz dalalar jigarrang-qo‘ng‘ir tusga kirgan, kuz yomg‘irlari bir xilda yog‘ib, pilchillagan loyga aylantirgan. Shiyponlar huvillagan, bo‘m-bo‘sh. Ochiq eshiklaridan shamol kirib o‘ynaydi.
-
-
ОМОН БУЛСАНГ, УНУТМА
Уруылшнг сунгги ЙИЛИ — 1$ИрК бешинчи ЙИЛНИНГ 1£И-гаи 5у томонларда юмшо^роц келса з^ам, аммо бари бир, чнлла совуги, одатдагидек, хачики з^ймади, з$ир!{ дара-жадан ошиб кетди. Дарахт шохларида бир з^афтадан бери ёпишпб ётган булдуруц эриди-ю, урмон батамом карахт булиб з$олди, ердаги i$op гозини йукотиб, салга гарчил-лар, у^аланиб кетар, эрталаблари чирсиллаб турган со-
-
ФИЗИЧЕСКАЯ ХИМИЯ НАНОМАТЕРИАЛОВ
Рассмотрены способы получения, методы исследования и свойства нанома-териалов; поверхностные явления и катализ с участием наноструктурированных материалов; углеродные наноструктуры; твердотельные, коллоидные, молеку-лярные, матричные и супрамолекулярные кластеры и наноструктуры; биологиче-ские нанообъекты. Пособие соответствует курсу лекций дисциплины «Физхимия наномате-риалов» направления подготовки специалистов и бакалавров по специальностям «Фундаментальная и прикладная химия» и «Химия» (профиль подготовки: Физи-ческая химия) и предназначено для студентов четвертого курса Химического ин-ститута им. А.М. Бутлерова.
-
ФAЛСАФАНИНГ УМУМНАЗАРИЙ МАСАЛАЛАРИ.Борлик фалсафаси.
Инсон ўзининг дастлабки даврларданоқ бу ёруғ оламнинг сир-синоатларини, Дуне қонунларини англаб олишга интилиб яшаган. Олам қандай яралган? Унинг ниҳояси борми? Дунёнинг ибтидоси ва интиҳоси қаерда? Борлиқ ва йўқлик нима? деган саволлар доимо одамзотининг диққатини тортиб келган. Айниқса, ҳар бир инсоннинг умри чегарали бўлганлигидан, уни ўраб турган олам ундан кейин ҳам мавжуд бўлиб қолавергани сабабли, ҳар бир авлод ўз ҳаётининг ўткинчилиги, дунёнинг боқийлиги билан қандай алоқаси борлиги тўғрисида ўйлашга мажбур бўлган. Хуллас, борлиқ билан боғлиқ бу серқирра муаммо барча даврларда фалсафанинг асосий мавзуларидан бири бўлган. Бу масала барча фалсафий мактаблар, оқимлар ва йўналишлар вакилларида, чунончи, оламнинг дастлабки умумий асосларини англаб етмоқчи бўлганларда ҳам, юз бераётган воқеа-ҳодисаларнинг хусусий жиҳатлари ва ранг-баранглигини тушунишга ҳаракат қилганларда ҳам, катта қизиқиш уйғотган. Борлиқнинг моҳиятини, хусусан унинг чексизлиги ва инсон ҳаётининг унга боғлиқлигини ўрганиш бугунги кунда ҳам фалсафанинг асл мазмун-моҳиятини ифодаловчи сифатларини намоён этади.
-
XVIII INTERNATIONAL CONGRESS ON THE CARBONIFEROUS AND PERMIAN
XVIII INTERNATIONAL CONGRESS ON THE CARBONIFEROUS AND PERMIAN
-
МУХДББАТ УЛИМДАН КУЧЛИ
Бомдод пайти. Икки махалла наридаги масжид томондан азон элас-элас эшитилиб, рухим алланечук махзун тортган ва бунга зид хар тонгда булганидек, парвозлана бошлаган бир дам эди. Дераза олдида туриб, турт цаватли бино томидан баландроцца буй чузган кум-кук дарахтларга тикилганимча, нималигини узим хам аниц айтолмайдиган, хаётга дохил узуц-юлуц гапларни хаёлдан кечираётган эдим. Дунёда одам борки, узини олижаноб деб уйлайди. Биров мабодо мен ёмонман, мен тубанман, деган тацдирда хам, билингки, бу ноз-фироцдан бошца нарса эмас. Айтган гапига узи иштибох билан царайди. Тарих буйи шундай булиб келган.
-
-
Ун САККИЗГА , КИРМАГАН^/ КИМ БОР
Дар^аци^ат, 18 га кирмаган, севги богларидан гул термаган ким бор?1 Кимнинг юраги шу ёшда уртанмагай, суюклисини инти-зор кутмаган?! Инсон борки, суюк кунгил неъматидан баз^раманд булади. Баъзан изтироб чекади, гамга ботади, го^о эса ^увончито-тидан еттинчи осмонда кезади.
-
РЕШЕНИЕ ЗАДАЧ ПО НЕБЕСНОЙ МЕХАНИКЕ И АСТРОДИНАМИКЕ
РЕШЕНИЕ ЗАДАЧ ПО НЕБЕСНОЙ МЕХАНИКЕ И АСТРОДИНАМИКЕ хакида