-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Dahshat
“Daxshat” hikoyasida oʻsha zamonlardagi oʻzbek ayollari, ayniqsa, ayollarga qanchalik qiyin, ogʻir boʻlgani o‘z ifodasini topgan. Ayollarning qadr-qimmatini yaxshilash, ularga boʻlgan e’tiborni mehr-muhabbatni kuchaytirish taklif qilindi. Demak, oʻsha vaqtlarda ayollar erkin soʻzlay olmas, fikrlarini erkin bayon eta olmas edi. Erkaklar esa goʻriston orqali oʻzlarini mard qilib koʻrsatishga urinishgani haqida xulosa berilgan.
-
Ўтмишдан эртаклар
Ушбу китобда муаллиф ўзининг қийинчилик, очарчилик, етишмовчилик ҳамда етимдик билан ўткан болалик йиллари, хотиралари ҳақида ҳикоя қилади.
-
O’TKAN KUNLAR
Modomiki, biz yangi davrga oyoq qo‘ydik, bas, biz har bir yo‘sunda ham shu yangi davrning yangiliklari ketidan ergashamiz va shunga o‘xshash dostonchiliq, ro‘monchiliq va hikoyachiliqlarda ham yangarishg‘a, xalqimizni shu zamonning «Tohir-Zuhra»lari, «Chor darvesh»lari, «Farhod-Shirin» va «Bahromgo‘r»lari bilan tanishdirishka o‘zimizda majburiyat his etamiz. Yozmoqqa niyatlanganim ushbu — «O‘tkan kunlar», yangi zamon ro‘monchilig‘i bilan tanishish yo‘lida kichkina bir tajriba, yana to‘g‘risi, bir havasdir. Ma’lumki, har bir ishning ham yangi — ibtidoiy davrida talay kamchilik-lar bilan maydong‘a chiqishi, ahllarining yetishmaklari ila sekin-sekin tuzalib, takomulga yuz tutishi tabiiy bir holdir. Mana shuning daldasida havasimda jasorat etdim, havaskorlik orqasida kechaturgan qusur va xatolardan cho‘chib turmadim. Moziyg‘a qaytib ish ko‘rish xayrlik, deydilar. Shunga ko‘ra mavzu’ni moziydan, yaqin o‘tkan kunlardan, tari-ximizning eng kirlik, qora kunlari bo‘lg‘an keyingi «xon zamonlari»dan belguladim.
-
O'zbeklar (hikoyalar)
Iste'dodli yozuvchi, xalqimiz mehrini qozongan adib O'tkir Hoshimov asarlari kitobsevar xalqimiz uchun munosib sovg'a bo'lishiga ishonamiz
-
Ер остидаги авлиё
Олис тоғ қишлоқларидан бирида кутилмаган воқеалар руй беради. Қишлоққа кўчиб келган муаллимнинг гўзал қизини севиб қолган Раҳим олдинда ўзини даҳшатли азоблар кутаётганини билмас эди. "Ер остидаги авлиё ёхуд оқ ва қора изқувар тарихи” деган ном билан оғиздан оғизга кўчган воқелик инсон кўнглининг озодалигига, зеҳн-фаросатнинг кучқудратига. яхшилик ҳамиша ғалаба қозонишига. аммо бу ғалаба қурбонсиз ҳам бўлмаслигига ишора қилади.
-
Ғира-шира шомдан оппоқ тонггача
"Мен адабиёт деб аталмиш қутлуғ даргоҳга қадам қўйганимдан бери буюк устозларимнинг, дўсту биродарларимнинг меҳру оқибатларини туйиб яшадим, - дейди ёзувчи Носир Фозилов. - Ҳукуматимизнинт, уюшмамиз рахбариятининг елкамга қўйилган кафти ҳароратини ҳар сонияда, ҳар соатда сезиб яшадим. Агар яратган Эгам умр берса, баҳоли кудрат ижод қилиб, шу зайил яшаяжакман..." Адибнинг шукроналик билан айтган бу сўзлари бежиз эмас. Унинг адабиёт деб аталмиш нафосат бўстонига қадам қўйганига 60 йилдан ошди. Мана шу йиллар давомида у ўз танлаган йўлидан, мақсадидан оғишмай, сидқидилдан хизмат қилиб келяпти. Бу гапларни қўлингиздаги "Ғира-шира шомдан оппоқ тонгтача" деб номланган китобга киритилган адиб ҳақидаги мақолалар, шеърий алқовлар, жадалхатлару мактублар ҳамда қувноқ ҳангомалар тасдиқлайди.
-
Гуноҳ калити
Туғилданидаёқ бахтсизлик соя солган қизчани келажакда ҳам омадсиз ҳаёт кутиб турар эди. Балоғатга етгач, кунларнинг бирида бу қизча ғаройиб бир иш топилади. Олис улкалардан келиб қолган бир кампирнинг уйини супириб-сидириш учун мардикор қиз керак эди. Кампир мадикорлар ичидан айнан бахтсиз қизни танлайди ва унга бир сирни айтади. Бу сир калитлар билан боғлиқ эди.
-
-
Сўнгги гуноҳ
"Сўнгги гуноҳ" қиссасида тўйига бир кун қолганда вафот этган йигитнинг ўлимидан сўнг рўй берган сирли вокеалар ҳикоя қилинади.
-
Bahor qaytmaydi.
O‘tgan asrning 60–70yillarida o‘zbek adabiyoti juda katta iste’dodlarni qabul qildi.
-
Дерзание духа
Подводя итог прошенного мною пути, могу сказать. что самое ценное для меня — живой ум, живая мысль, такое мышление, от которого человек здоровеет и ободряется, радуется и веселится, а ум ответно становится и мудрым, и простым одновременно. Входя в аудиторию, я много раз наблюдал сонное и как бы усталое выражение лиц у студентов. унылое и безрадостное их ощущение, безотрадную скуку. По когда я становился на кафедру и начинал говорить, то часто замечал, что лица у студентов становятся живее, что на унылом лице моих слушателей появляется вдруг знающая улыбка. В аудитории вместо мертвой тишины возникал какой-то творческий шумок, вспыхивало вдруг желание высказаться, поделиться. задать вопрос, появлялся задор, веселая мысль.
-
-
-
-
-