-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
ХУСРАВ ДЕҲЛАВИЙ ШЕЪРИЯТИДАН
Яминиддин Абулҳасан Ҳусрав Деҳлавий (1253—1325) Ҳинд-Эрон ва ўрта Осиё маданиятининг машҳур намояндаларидан бири, ҳамда кўп қиррали истеъдод эгасидир. У тилчи, адабиётчи ва тарихчи олим, мусиқий ва бадиий асарлар муаллифи. Унииг асарларида Ўрта аср Шарқ халқлари турли табақаларининг фикру ўйлари, орзу-умидлари ва хатти-ҳаракатлари инъикос этган. Унинг ижоди ҳинд халқининг миллий ифтихори бўлиш билан бирга, Ўрта Осиё, Эрон, Афғонистон халқларининг маданият хазинасида ҳам фахрли ва кўркам ўрин- лардан бирига эга.
-
-
-
ҲОФИЗ ШЕРОЗИИ ШЕЪРИЯТИДАН
Инсоният неча минг йиллик тарихий тараққиёти даврида кўп ажиб воқеаларни бошидан кечирди. Унинг инсон бўлиб етилмагида меҳнатдан сўнг тилнинг аҳамияти катта бўлган дейдилар. Инсонни бошқа ҳамма жониворлардан ажратадиган ҳам тил, сўзлашув қобилияти эканлиги ҳақида олимлар ҳам, шоирлар ҳам кўп ёзганлар. Менга қолса, бунга яна бир нарсани — ишқ-муҳаббат туйгусини қўшар эдим.
-
Тунги қўрқув
Муаллиф узи курган ва бевосита иштирок этган вокеа-ходисаларни бадиий талқин қилади. Бири-биридан ҳаяжонли, қизикарли ва айни пайтда ҳаётий бўлган ҳикоялар ўқувчиларни беихтиёр воқеалар домига тортади. Ҳикояларда ўзимизнинг содда ва самимий одамларимиз характери, дунёқараши моҳирлик билан тасвирланган.