-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Oltin kovushcha
"Jahon xalqlari ertaklari" turkumidan chop etilayotgan ushbu to'plamga Osiyo xalqlarining ertaklaridan namunalar joylandi
-
АЛВИДО... БОЛАЛИК
«Ҳозир қўлимга милтиқ бериб қўйишса-ю, дарвозадан отам билан онам кириб келишка, шартта отардим. Ана ундан кейин ўзимни хам отиб юборишса майли. Йўқ, аввал суд бўлиши керак. Судда гапиришим пиришим шарт, «Боласини ташлаб кетган ота-онанинг жазоси шу», дейман. «Тирик етимлар, ҳаммангиз аблаҳ ота-оналарингизни топиб, отиб юборинг. Ёлғон гаплар тўқиб, уларни яхши одам қилиб кўрсатманг бир-бирларингизга. Аямай, отиб ташланг!» дейман. «Тирик етимларга милтиқ беринглар!» дейман! Ана шундан кейин мени отишса ҳам майли...»
-
Суиқасд
Мазкур роман «Аёзи чўзилган баҳор» ва «Ажал билан юзма-юз» китобларининг мантиқий давомидир. Мустақилликнинг дастлабки ўн йиллигида мамлакатимизда содир этилган даҳшатли воқеалар қиш аёзининг ҳамон давом этганидан дарак беради.
-
ОСНОВЫ СТРАТИГРАФИИ
Ярусы занимают несколько особое положение в системе других подразделений международной геохронологической шкалы. С одной стороны, неоднократно высказывалось мнение, что ярусы следует рассматривать как единицы регионального значения, которые вообще не должны включаться в международную шкалу; с другой — многие исследователи, особенно в последнее время, видят в ярусах основные естественные единицы геохронологической шкалы, выделение и изучение которых составляет основную задачу современной стратиграфии
-
ҚИЗИЛ ВА ҚОРА
Одатдаги ташаашли кунларининг бирида Стендаль газеталарни ва-рақлаб ўтириб, галати бир хабарни ўқиб қолади: Гренобль шаҳар суди Антуан Берте исмли навниҳол йигитни ўлим жазосига лойиқ топибди.
-
Нажмиддин Кубро (рисола)
Рисолада тасаввуф оламининг забардаст алломаларидан бири, кубровийлик тариқати асосчиси Нажмиддин Кубронинг ҳаёти ва ижодий фао лияти ёритилган. Буюк шайх сиймосида тафаккурий-ақлий билим билан ботиний-маърифий билим, донишмандлик, дунёвий заковат билан валийлик кашфиётлари муштарак бўлиб, бежиз у зотни авлие ва муршидларнинг энг комили, юксак мақомлар соҳиби, тавҳид, ҳақиқат ва қалб илмларининг билимдони деб таърифлашмаган. Рисола Нажмиддин Кубро ҳаёти ва фаолияти билан қизиқувчи кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.
-
Soʻnggi oʻq
Жаҳонгир Зокирхўжани ҳар эслаганида «мусофирликда олтин топиш осон, жон таслим қилиш қийин», деб қўярди. Аслида бу Зокирхўжанинг гапи. Танаси кафан кўрмаган, лаҳад кўрмаган муслимнинг гапи. Қулоғига Оллоҳ номи билан азон айтилган, «Оллоҳ» деб тили чиққан, умри бўйи тоатибодатда бўлган муслим жанозасиз кетди. Инсон боласининг бошига турли кулфатлар тушиши мумкин.
-
основы ФИЛОСОФИИ
Известно, что философия является древнейшей отраслью духовной жизни и человеческого знания. На протяжении более чем 3 тысячелетий люди во всех странах и континентах в различных формах, сначала в форме мифов, а затем приведенных в определенную систему теоретических построений и целостных концепций, ставят и пытаются ответить на вопросы - что такое окружающий человека мир и каково место и роль в нем человека?
-
Сўз йўли
И к к и н ч и ж и л д га С и р о ж и д д и н С айй и дн ин г х дзр ат А б у ^ о м и д Ғ а з - золий х^кматлари, Шарк, адабиётининг улуғ намояндалари Мавлоно Жалолиддин Румий, Х о ж а ^ о ф и з Ш ерозий ғазаллари, А лександр Пушкин, хрзирги зам о н адабиёти вакиллари А н д р е й В ознесенский, Л ойик, Ш е р а - ли, Александр Файнберг асарларидан калган таржималарига хдм ало- зу1да фасл ажратилган.
-
-
Ота изидан
Шукуржон институт биносидан чиққанида қуёш уфққа ёнбошлаган. Кўчани дарахтларнинг сояси қоплаган, лекин кундузги ҳарорат ҳали босилмаган эди.
-
-
Муқаддас
Муқаддас» қиссаси олтмишинчи йиллар ёшларининг севимли асарларидан бири эди. Қисса — муҳаббат ҳақида, тўғрироғи, фожеий севги ҳақида. Чин муҳаббат, поклик ва ҳалолликнинг рамзи. Қисса қаҳрамони Шарифжон севгилиси Муқаддасга эришиш орзусида худбинликка йўл қўяди ва... суюклисидан айрилади. Чунки худбинлик ва ноҳалоллик ҳукм сурган жойда муҳаббат сўнади, ҳатто ўлади. Шу боисдан «Муқаддас» қиссаси бугунги кун учун ҳам, эҳтимол келажак учун ҳам ибратли бўлиб қолаверади.
-
DEVONI HIKMAT (Yangi topilgan namunalar)
Olamni kitobday o‘qish va bilish uchun, albatta, kitob o‘qish kerak. Olam sir-asrorini anglashdan huzurlanish kitobsiz amalga oshmaydi. Kitobga ko‘chgan dunyo - o‘zining biri biridan chigal, biri ikkinchisidan ziddiyatli muammolarini tanigan, tan olgan dunyo. Ayni paytda mutlaq tarzda insoniylashgan, odamiylik mohiyatidan chetlay olmaydigan dunyodir. Har bir buyuk badiiy kitob - olam va odamning birligini ko‘rsatishga, shu birlik buzilsa yoki rishtalari susaysa olam va odam taqdirida qiyinchiliklar ortishi, muvozanat buzilishi talqin etilgan kitob hisoblanadi. Bunday kitobni yaratish hamma ijodkorning qo‘lidan kelmaganidek, hamma asar ham odamiylik mohiyatining tub asoslarini ochish orqali u yoki bu xalqning dunyodagi madaniy, ma’naviy va axloqiy mavqeini yoritishga xizmat qilolmaydi.
-
-
Devona
U xurjunini yelkasiga olib, uzoq yurdi. Ko‘chki bosgan yerga yetib kelgunicha oyoqlari qaqshab ketdi. U hali ko‘chki nima ekanini bilmasdi. Belga qadar qorga botgan kezlari iziga qaytganidan pushaymon bo‘lar, chiqib olganda esa: «Ota yurtdan uzilgandan ko‘ra muzlab o‘lganim afzal», deb qo‘yardi.