-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
TURKIY XALQLAR OG‘ZAKI IJODI (Eng qadimdan islomgacha bo‘lgan davr).
Mustaqilligimiz sharofati bilan va Vatan tarixi, adabiy, ilmiy va madaniy merosning qadim-qadim zamonlarga borib taqaladigan ildizlarini chuqur va xolisona o‘rganish imkoniyatlari maydonga keldi. Shuning natijasida turkiy xalqlarning qadimgi davrlarda yaratgan adabiy-badiiy yodgorliklarini izlash, ularning namunalarini aniqlash, tahlil va talqin qilish ishlari ham jadal sur’atlar bilan amalga oshirilmoqda.
-
Олов тутган одам
Ушбу асарда Ўзбекистон Республикаси биринчи президенти Ислом Абдуғаниевич Каримов ҳаёти ва фаолиятининг муҳим бир давриакс этган
-
Ҳали ҳаёт бор...
Қисқа, новелла ва ҳикоялар тўпламидан иборат мазкур китоб муаллифнинг китобхонларга навбатдаги туҳфаси. Тўпламда замон руҳини теран ҳис қилган фаол инсонлар, уларнинг замон талабига мос ҳолда ҳаёт чигалликларини ечиб яшаётганларни турфа рангларда тасвирланади. Ўзбек миллий руҳиятининг турфа жиҳатлари таҳлили китобхонларда катта қизиқиш уйғотади, деган умиддамиз.
-
Навоий ижодидан сатира.
Ушбу асарда Абдурашид Абдуғафуров Навоий ижодини ёритган. рисолада Навоийнинг ёзган ғазаллари, рубоийлари, қандай ёзилган тарихи ёритилган.
-
Yulduzlar aybdor
Bu romanni eslatuvchi sifatida shunchalik jozibali emas fantastika samarasidir. Men u bilan birga keldim. Sinashdanna kitoblar, na kitobxonlar foyda ko'rmaydi faktlar ishning asosini tashkil etadimi yoki yo'qligini aniqlang. O'xshash urinishlar uydirma syujetlarning ahamiyati g'oyasini buzadi, ular bizning biologik fundamental dogmalarimizga bog'liq bo'lishi mumkin.
-
Qadimgi davr
Sizga tavsiya qilinayotgan ushbu oʻziga xos tarixga oid ensiklopedik maʼlumotnoma Davlat ta'lim standartlariga toʻla mos boʻlib, 6-9-sinf hajmdagi tarix darsliklari asosida yaratilgan. Qoʻllanmada darsliklarda uchraydigan tarixiy shaxslar, asosiy atama va tushunchalar, geografik nomlar hamda xronologiya batafsil yoritilgan. Undan tashqari mavzular boʻyicha ma'ruzalar, ularga mos boʻlgan chizmalar ham berilganki, bunda darsliklardagi mavzularni oʻzlashtirishni osonlashtiradi va oʻquvchilarning zehnlarini mustahkamlaydi. O'quvchilar olgan bilimlarini tekshirib koʻrishlari uchun har bir mavzu boʻyicha testlar va boshqotirmalar berilgan. Prezidentimizning “Kim bo'lishidan qat'iy nazar, jamiyatning har bir aʼzosi o'z o'tmishini yaxshi bilsa, bunday odamlarni yo'ldan urish, har xil aqidalar taʼsiriga olish mumkin emas. Tarix saboqlari insonni hushyorlikka o`rgatadi, irodasini mustahkamlaydi” – degan so`zlari tarixni o`rganayotgan o`quvchi uchun katta ahamiyatga egadir.
-
Буюк бешиклик сабоқлари. (мақолалар)
Ушбу асарда Абдурашид Абдуғафуров "Хамса" асарини яратилиш тарихи хақида ёритган.
-
АБДУРАХМОН ЖОМИЙ ВА АЛИШЕР НАВОИЙ
Абдураҳмон Жомий турли фанларга оид кўплаб асар яра- тиб, алломаликка сазовор бўлиш баробарида, бадний суз санъати бобидаги, шеърият соҳасидаги табиий истеъдоди уни бу майдонда кенг қулоч ёйишга, бу бепоён денгизда ғаввос- лик қилиб, нафис сўз қимматбаҳо дурдоналарини кишилик дунёсига манзур қила олиш каби улуғ ишга йўллади. Ҳақи- қатан ҳам, Жомий яратган илмий ишларининг саноги куп бўлса-да, лекин шеъриятдаги яратувчилигининг салмоғи ан- ча вазминдир.
-
tarix terminlarining izohli lug‘ati
Совет Иттифоқи Коммунистик партияси раҳбарлигида мамлакати- миз жаҳоннинг энг кўп китоб нашр этувчи мамлакатига, совет халқи жаҳоннинг энг китобхон халқига айланган ҳозирги шароитда справка- ли адабиётларга эҳтиёжнинг ортиб бораётганлиги табиий бир ҳолдир. Шунинг учун ҳам сўнгги йилларда фаннинг турли соҳалари бўйича мах- сус луғатлар нашр этишга янада кўпроқ эътибор берила бошланди. Мазкур луғат ҳурматли китобхон- ларга тарихни ва тарихий асарларни ўрганишда ёрдам беради.
-
Қалб кўзингни оч...
Сен ердан униб чиққан ўсимликлар каби тупроқнинг сутига боғлангансан, унга ўргангансан. Қалбларнинг озуқасига кўникда, бу сутдан узилишга ҳаракат қил! Эй, пардасиз нурларни қабул қилиш иқтидори бўлмаган киши, ҳеч бўлмаса ҳарфлардаги яширин нур бўлмиш ҳикматли сўзлар.
-
Робинзон Крузо
Бул китапта Робинзон Крузо исмли теңизшиниң кемеси бахытсызлыққа ушырап, елсиз атаўлардың биринде, жалғыз өзи жигирма сегиз жыл жасап, басынан кеширген таң қаларлық ўақыялары сөз болады.
-
ЯССАВИЙ “ФАҚРНОМА”СИ
Ушбу китобда Пири Туркистон Хожа Аҳмад Яссавийнинг фақр ва фақирликка доир фикр-қарашлари таҳлш этилган. Чунончи, фақр ваунинг маъно-моҳияти, мақому мартабалари, фазилат ва сирлари кенг ёритилган. Ҳукмингизга ҳавола қилинаётган бу асар Аҳмад Яссавий ва тасаввуф адабиётига доир фикр-қарашларингизни маълум маънода бойитиб, тасаввурларингизни кенгайтиради деган умиддамиз.
-
Tarix - munavvar ko'zgu
Insoniyat uzoq asrlar davomida erishgan sivilizatsiya, m oddiy va m a'naviy m adaniyatning bugungi darajasi jahon xalqlari qobiliyati, zehni, tadbirkorligi, matonati, tinimsiz m ehnatining mahsulidir. Tarix odam zodning hayot uchun kurashini, bu jarayonda uning takomillashuvini, yuksalishini, kam olotga intilishini aks ettiruvchi xotira daftaridir. Demak, jahon tarixining tarkibiy qismi bo'lgan Vatanimiz o'tm ishi ajdodlarimiz turm ush tarzi, m a'naviy-ruhiy kechinm alari, sodir bo'lg an voqea-hodisalar haqidagi fandir. Tarix ajdodlam ing keyingi avlodlarga qoldirgan noyob merosi, xalqimizning intellektual mulkidir. Abdurauf Fitrat "Tarix millatlaming o'tmishini, taraqqiyotini ham da tanazzuli sabablarini o'rganaturg'on bilimdir”, degan edi. O 'tm ishning m urabbiyligini inobatga olib Abdulla Qodiriy moziyga qarab ish qilm oqqa da'vat etadi. M ahm udxo'ja Behbudiy esa tarix kelajak tarozusidir, deb uqtiradi.
-
Ижод машаққати. (Бадиий ижод тўғрисида фикр мулохазалари).
Абдулла Қодирий ушбу асарида ўзининг хаёти давомида кўрган кечирган ижоддаги машаққати азоб-уқубатлари тўғрисида сиз китобхонларга тақдим қилган.
-
Tarikhi Uzbiekiston (tozh)
Узбекистон дар алоқамандй бо фанҳои диншуноси, фалсафа, маданиятшуности, адабиётшиносй, фолклор, ахлоқшуноси, асосҳои тадқиқоти илмй тадрис мегардад. Он аз рўзи тасдиқшавии дастури таълимй ба амал чорй карда мешавад. Дастури фан дар ҳолати тағйирёбии Стандарти давлатии таълим ва нақшаи таълим дигаргун карда мешавад. Узбекистон яке аз масканҳои аз ҳама қадимаи таърихи маданияти ашхоси ба ҳисоб меравад. Дар ин сарзамин аҳолии маҳалли дар давоми якчанд сад ҳазораҳо ҳаёт ба cап бурдааст
-
Достор Моро ороли
Достор Моро ороли асари Герберт Уэлс қаламига мансуб бўлиб, севимли асар ҳисобланади.