-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
0‘zbek xalq og‘zaki ijodi xrestomatsiyasi
Uning yordamida talabalarga o ‘zbek xalqi an’analarining o‘ziga xosligi, betakrorligi, milliy marosimlarimiz bilan bog'liq xalq og‘zaki ijodi nam unalarining janr tarkibi, qo’shiqchilik va baxshichilik san’ati, ertakchilik, askiyabozlik, og‘zaki drama, lofbozlik, latifago‘ylik, parem ik janrlarga xos xususiyatlar, asotirlar, afsona va rivoyatlar, naqllar, bolalar folklori janrlari namunalaridan misol keltirilishi bilan ular haqida ma’lumotlar beriladi hamda talabalarda o‘zbek xalq og4zaki badiiy ijodining naqadar boy va qadimiy ekanligi haqida tasawur-tushuncha uyg‘otiladi.
-
-
Муҳаббат нашидаси
Ҳуррият Бобоназарова бу ёруғ оламнинг ранглари, жилоларини қалб кўзи, кўнгил уфқлари орқали тасаввур этади ва шеърларига муҳрлайди. Унинг шеърий олами кенг, беғубор: эзгулик, меҳру оқибат, садоқат, одамийликнинг синоатлари, яхшилик боғларини тараннум ади.Шеъриятда баркамолликка етиш осон эмас. Бунинг учун истак-хоҳишнинг ў зи етмайди.Аввало, худо берган истеъдод бўлиши керак, қолаверса, чинакам шеър, ғазал, чуқур билим, тинмай изланиш лар ҳамда тафаккур ҳосиласи эканини унутмаслик керак. Шоира орзуга етмоқ учун айни шу йўлдан бориши керак. Ўйлаймизки, нозик дидли китобхонни бу китоб бефарқ қолдирмайди.
-
Solfedjio
Musiqaning sirli va o‘ziga xos jihatlarini siz oson va tez o‘rganib uni bemalol amalda qo‘llay boshlaysiz.
-
-
-
Ҳаёт йўлим
Чуқурроқ фикр юритилса, ҳар бир инсоннинг босиб ўтган ҳаёт йўли ва фаолияти бошқалар учун ҳаёт мактабига айланиши ҳам мумкин. Бундай ҳаёт мактабини яратган инсонлар кўплаб топилади. Улар бизлар билан ёнма-ён яшайдилар ва ҳар бир дақиқада ўрнак бўларли из қодиради-лар. Бундай инсонлардан бири заҳматкаш файласуф олим Эркин Бобомуродовдир. Қадим Сурхон воҳасида туғилиб, униб-ўсган олимнинг ҳаёт йўли ва фаолияти ёритилган мазкур рисола кенг китобхонлар оммасига мулжалланган бўлиб, ўқувчида чуқур таассурот қолдиришига ишонамиз.
-
-
-
Чимилдиқ кўрмаганлар
Одам савдоси, инсон тақдирини хаспўшлаш, ўзгалар ҳаётини бир чақага олмаслик, оқибатсизлик каби ноинсоний муносабатларни яққол фош қилиш мазкур асарнинг ғоявий мазмунини ташкил қилади.Асар қаҳрамони гўзал Маҳфуза ҳаётга енгил-елпи қарайди, тезроқ бойиб кетишни истайди ва бир умр тузатиб бўлмас қалтис хатога йўл қўяди. Асарда Маҳфузанинг кемтик тақдири, унинг руҳий кечинмалари ҳақида сўз боради. У меҳр-оқибатли, кечиримли, яхши одамлар қуршовида эканини кейинроқ тушуниб етади. Виждони азобланади, лекин энди кеч эди.
-
Сўз санъатидан сабоқлар
Ушбу китобда таниқли ёзувчи, таржимон ва мунаққид Отаулининг “Бир асар таҳлили”, “Портретга чизгилар” ва “Сўз санъатидан сабоқлар” туркумларидаги мақолалари ва айрим суҳбатлари жамланган
-
Адашганлар
Дунёда пулдан, бойликдан-да аэизроқ, қимматлироқ бўлган умуминсоний туйғулар борки, уларни фақат идрок қилмоқ керак. Булар соф севгига садоқат, Ватанни севиш, ўз элини эъзозлаш, ўзи ea яқинларининг тақдирига бефарқ бўлмаслик кабилардир. Бироқ баъзи юртдошларимиз ана шу муқаддас туйғуларни тўла англаб етмай, гоҳида билиб-билмай, ҳаёт йўлларида ҳамон адашмоқдалар.
-
Кеча ва бугуннинг сабоқлари
Мазкур асарларда ўэбек деҳқоаннинг орзу-ўЛлари. қувонч аа изтнроблари, маънаций камолот сарв ннтилиш ва иэланишлари таъсирчан лввҳалардва ифода этилган.
-
-
-
Уриш одамлари
Кирик туртинчи йил декабирининг бошларида. корахат келганидан роса бир йилдан сунг. ёгин-сочинли кунларнинг бирида терсоталик Нормат полвон бир оёгидан айрилиб урушдан кайтди.