-
Qishloq va o‘rmon xo‘jaligi
-
Qishloq va o‘rmon xo‘jaligi
-
-
Qishloq va o‘rmon xo‘jaligi
-
-
-
Iqtisodiyotning boshqa tarmoqlari
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Qishloq va o‘rmon xo‘jaligi
-
-
Ўз-ўзидан чангланувчи ўсимликлар селекцияси ва уруғчилиги
Маърузалар матнида ўз-ўзидан чангланувчи ўсимликлар селекцияси ва уруғчилиги хақида баён этилган.
-
Олий таълим.Меъёрий-ҳуқуқий ҳужжатлар тўплами II
Меёрий-ҳуқуқий ҳужжатлар тўпламида узлуксиз таълим тизимидаги қўлланилаётган методологик асослари, кадрлар тайёрлаш миллий дастури изчил тадбиқ этилишидаги тажрибаларнинг таҳлили, шунингдек олий таълим соҳасида янгидан қабул қилинган ва такомиллаштирилган ҳуқуқий,меъёрий ва услубий ҳужжатлар қамраб олинган.
-
Қишлоқ хўжалик маҳсулотларини сақлаш ва қайта ишлаш технологияси
Кишлок хужалик самарадорлигини ошириш, ахолини озик-овкат махсулотлари билан узлуксиз таъминлаш хозирги кунда долзарб, маъсулиятли масаладир. Аҳолини йил давомида кишлок хужалик махсулотлари билан таъминлаш учун саклаш ва кайта ишлаш ишла- рига алохида эътибор бериш лозим. Чунки, қишлоқ хўжалик махсулотлари мавсумда етиштирилади. Уларни узок саклаш ва кайта ишлашни ташкил этмасдан ахолини турли махсулотлар билан йил мо- байнида таъминлаб бўлмайди.
-
Менинг Президентим!
Жамоат арбоби, сиёсатшунос Қудратилла Рафиқовнинг янги китоби «Менинг Президентам!» деб номланди. Ушбу ёндашув гарчи узида сиёсий маъно акс эттирса-да, аслида, муаллиф китобда ўз қахрамонининг нафақат сиёсий портретини «чизиш»га ҳаракат қилади, балки маънавий дунёсини очиб беришга кўпрок, эътибор қаратган. Зотан, тарихдаги барча буюк ишлар юртга, халққа, умуммаънода айтганда, инсониятга муҳаббат негизида дунёга келган.
-
Қишлоқ хўжалик маҳсулотларини сақлаш ва қайта ишлаш технологияси
Кишлок хужалик самарадорлигини ошириш, ахолини озик-овкат махсулотлари билан узлуксиз таъминлаш хозирги кунда долзарб, маъсулиятли масаладир. Аҳолини йил давомида кишлок хужалик махсулотлари билан таъминлаш учун саклаш ва кайта ишлаш ишла- рига алохида эътибор бериш лозим. Чунки, қишлоқ хўжалик махсулотлари мавсумда етиштирилади. Уларни узок саклаш ва кайта ишлашни ташкил этмасдан ахолини турли махсулотлар билан йил мо- байнида таъминлаб бўлмайди.
-
Миллий маънавиятимиз асослари
Ушбу китоб муаллифларнинг бир неча йиллик амалий иш тажрибаси ва жиддий назарий изланишлари маҳсулидир. Уч қисм, 22 маъруза матнидан иборат бу китобда миллий маънавиятимизнинг бугунги долзарб назарий масалалари ва тарихий-тадрижий такомил йўли изчил баён қилинади. Юртбошимизнинг миллий маънавият масалаларига оид нутқ ва рисолаларида билдирилган фикрлар ушбу матннинг назарий-услубий йўналишига асос қилиб олинди. Китоб, биринчи навбатда, ижтимоий гуманитар йўналишдаги олий ва ўрта махсус ўқув даргоҳлари ўқитувчилари ва талабалари ҳамда маънавият соҳаси мутухассислари учун мўлжалланмоқда.
-
Биология
Биология-бу тириклик ҳақидаги фан бўлиб материянинг маълум бир шакли сифатидаги тирикликнинг яшаш ва ривожланиш қонуниятларни ўрганади.
-
"ASTROFIZIKA ASOSLARI" FANIDAN
Astrofizika astronomiyaning bo'limi bo'lib, u osmon yoritqichlarining fizik tuzilishini, ularning yuza va atmosfera qatlamlarida ro'y berayotgan fizik jarayonlarni o'rganadi, osmon yoritqicnining kimyoviy tarkibini aniqlaydi, astronomik kuzatishlardan olingan o'lchash natijalariga asoslanib osmon yoritqichining atmosfera va ichki qatlamlarining tuzilishini tekshiradi hamda modelini tuzadi, yoritqichlar va ulardan tuzilgan tizimlarning hosil bolishi va rivojlanish qonunlarini o'rganadi.
-
Қишлоқ хўжалиги корхоналарида бухгалтерия ҳисобининг хусусиятлари
Ушбу маърузалар курси «Бошқа тармоқларда бухгалтерия ҳисобининг хусусиятлари» фанининг ўкув дастурига мувофиқ тайёрланган. Унда қишлоқ хужалик корхоналарида асосий воситалар, ишлаб чиқариш заҳиралари, дехкончилик ва чорвачилик соҳаларида асосий ва ёрдамчи ишлаб чикариш ҳамда умумишлаб чиқариш харажатлари хисоби, етиштирилган маҳсулотлар таннархини аниқлаш тартиби, қишлоқ хўжалик маҳсулотларини сотишдан олинган даромадлар, давр харажатлари, якуний молиявий натижалар, солик туловлари, мажбурий ажратмалар ҳисоби, шунингдек молиявий ҳисоботни тузиш хусусиятлари ёритилган.
-
Обучение решению задач по математике
Рассматриваются методы решения задач элементарной математики. Приводятся общие и частные алгоритмы поиска решения нестандартных уравнений и неравенств, геометрических и других задач. Описывается комплексное использование различных методов при решении задач повышенной трудности. Для студентов физико-математических факультетов педагогических институтов. Может быть использовано при проведении практикумов, спецкурсов и спецсеминаров.
-
Математика для экономистов
Современная математика играет большую роль в различных областях науки: благодаря применению математических методов другие отросли наук быстро развивались и совершенствовались. Это проявляется, с одной стороны, в исследовании математического аппарата для решения экономических задач, а с другой экономическая практика в значительной мере ориентирует и стимулирует развитие самой математики.
-
Математическое программирование
В текстах лекций даны основы математического программирования с учётом решения теоретических и практических задач народного хозяйства.
-
Фан соҳасида инновациялар: назария ва амалиёт
Агар биз мамлакатимизнинг қайси шаҳри ёки қишлоғида бўлмасин, йилт этган истеъдод учқунини кўрсакда ҳаммамиз уни вақтида пайқаб ардоқлаб парвона бўлиб унга йўл очиб берсак барча саъй-ҳаракат ва интилишимизларни ана шундай олижаноб мақсадга қаратсак юксак марраларни эгаллашга эриша оламиз.
-
HOZIRGI O‘ZBEK ADABIY TILI (Sintaksis)
Elektron qo‘llanmada o‘zbek tilshunosligining zamonaviy fan yo‘nalishi darajasida shakllanishi va rivojlanishining dosqichida asosiy sathlardan biri bo‘lgan zamonaviy o‘zbek morfologiyasinin taraqqiyot bosqichlari haqida ma’lumotlar berilgan. O‘zbek tilshunosligining morfologiya bo‘limi bo‘yicha yuzlab tilshunoslar ilmiy tadqiqot ishlarini olib borganlar. XX asrning 40–50-yillarida A.G’ulomov, V.Reshetov, M.Asqarova, G’.Abdurahmonov, F.Abdullaev, S.Usmonov, Sh.Rahmatullaev, A.Kononovlar faoliyatlarida o‘zbek ilmiy morfologiyasida grammatik kategoriyalar talqiniga doir fikrlarni dolzarb masala sifatida talqin qilganlar. 1940–80-yillar yana ko‘plab taniqli tilshunoslarning hozirgi o‘zbek adabiy tilining eng murakkab va dolzarb muammolariga bag‘ishlangan tadqiqotlari o‘zbek tilshunosligining kelajagini belgilab berishga xizmat qildi.
-
Мева-сабзавотларни қуритиш технологияси
Ушбу маъруза матни тўртта қисмдан иборат бўлиб, улар силлабус, модулни ўқитишда фойдаланиладиган интерфаол таълим методлари, маъруза материаллари (маъруза матни, адабиётлар рўйхати, мустақил таълим мавзулари, глоссарий, кейслар банки, назорат саволлари ва тест саволлари) ва глоссарийдан ташкил топган. Маъруза ва тажриба машғулотлари материаллари ажратилган ҳолда берилган.
-
СОЦИОЛОГИЯ КАК НАУКА
Лекции о социологии это попытка обобщить пройденный наукой путь самоопределения, выработки собственных теорий, по- пятий, методов. Каждая тема, рассматривая определенный аспект этой науки, является в то же время дефиницией, а в своей сово- купности должна дать развернутое определение объекта и пред- мета социологии, раскрыть место науки в системе знания, основ- ные понятия и особенности познавательного процесса.