-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Қанотли дўстлар
Юқорида мисол қилиб келтирилган шеърни ўқувчи товушни номи билан ўқийди ва нотанинг чизиқларда жойлашган ўрни билан танишади. Шу орқали ўқувчининг фикрлаш қобилияти ривожланиб боради ва у чизиқларда жойлаштирилган нотани ўқиб, сўз ясаш усулини ўрганади. Топишмоқли қўшиқларнинг тузилиши 3-синфда кварта ва квинта оралиғида тузилса, улар учун анча қулай бўлади. Ушбу усулда ўқувчилар нотанинг ёзилиши, унинг ўрнашган жойи ва номини узоқ вақт хотирада сақлай оладилар. Мазкур методда иш олиб борган мусиқа ўқитувчиси вақтдан ҳам унумли фойдаланишга эришади.
-
Бургут тоғда улгаяди 2 китоб
Фаррухнинг улими Мохируйни бутунлай эснкиратиб қўйди. У икки ой давомида остона хатлаб кўчага чиқмади.
-
Мафия сардори 3 -китоб
Тонг энди окариб келётганда, Шохрух уйгониб кетди. Танасидаги чарчок тарқамаганди. Уйкуга кетганида, соат унларгача уйгонмасам керак, деб ўйлаганди.
-
Мафия сардори 2- китоб
Шохрухнинг оёги остида нимадир урмалагандай булди. "Ухлаяпман, - деб уйлаган йигит кимирламади. - Бироз жим ётсам, бургами-бошка нарсами безовта килмай куяди", деб хаёл килди.
-
Мафия сардори 1- китоб
Куш каватли куркам иморат. Ховлиси анча кенг, майса экилган. Уртада фаввора отилиб турибди.
-
Ёмби
Ёмби қиссаси қахрамонлардан бири ровийлмк қилиб, шу сўзларни айтади ва у ҳақ бўлиб чиқади. Ёзувчи Муроджон Мансуровнинг бу тўпламга кирган қиссалари инсон юрагидаги эзгулик чашмаларининг умирбоқийлиги ва поёнсизлиши ҳақида баҳс етади.
-
Отамдан қолган далалар
Муаллиф ўз романида бутун умр далада кетмон чопиб, серқуёш юртида елкаси офтоб кўрмаган, қут-баракот юртида косаси оқармаган мунис ўзбек халқи сиймосини Деҳқонқул тимсолида бадиий талқин этади.
-
Venger adabiyoti namumalari
"Turkiy adabiyot durdonalari" deb nomlangan 100 jildlik kitoblar turkumini har bir mamlakatining ona tilida nashr etish g'oyasini ilgari surgan edi. Ushbu ezgu tashabbus asosida birinchi bo'lib O'zbekistonda mana shu muhtasham adabiy majmua yaratildi. Mazkur keng ko'lamli, zalvorli badiiy silsilaga umumturkiy adabiyotning eng yrtuk namunalari bo'lgan.
-
Turkman mumtoz she'riyati antologiyasi
"Turkiy adabiyot durdonalari" deb nomlangan 100 jildlik kitoblar turkumini har bir mamlakatining ona tilida nashr etish g'oyasini ilgari surgan edi. Ushbu ezgu tashabbus asosida birinchi bo'lib O'zbekistonda mana shu muhtasham adabiy majmua yaratildi. Mazkur keng ko'lamli, zalvorli badiiy silsilaga umumturkiy adabiyotning eng yrtuk namunalari bo'lgan.
-
Xidir Deryayev
"Turkiy adabiyot durdonalari" deb nomlangan 100 jildlik kitoblar turkumini har bir mamlakatining ona tilida nashr etish g'oyasini ilgari surgan edi. Ushbu ezgu tashabbus asosida birinchi bo'lib O'zbekistonda mana shu muhtasham adabiy majmua yaratildi. Mazkur keng ko'lamli, zalvorli badiiy silsilaga umumturkiy adabiyotning eng yrtuk namunalari bo'lgan.
-
Чол ва денгиз. Қисса. «Алвидо, қурол»
Ушбу китобга дунё миқёсида машҳур адиб, «Нобель» мукофоти совриндори Э.Хемингуэйнинг энг сара асарлари киритилган. «Чол ва денгиз» ҳиссасида инсоннинг улуғлиги, ундаги ирода ва матонат, оқиллик ва азму қароридан оғишмаслик ўзгача талқинда акс этган. «Алвидо, қурол» романи эса қаҳрамонларнинг фикр-хаёллари, кечмишлари, урушнинг инсоният бошига солган мудҳиш кулфатлари ҳақида ўйлашга, тинчликнинг қадрига етишга чорлайди.Серқирра ижодкорнинг миллионлаб нусхаларда чоп этилган асарларини мутолаа қилишга шошилинг, азиз китобхон.
-
Соҳилсиз денгиз
Ушбу тарихий асар улуғ ватандошимиз Абу Абдуллоҳ Муҳаммад ибн Исмоил Бухорийнинг ҳаёт йўллари, каби ҳоллари, илмий фаолиятлари ҳақида ҳикоя қилади.
-
To'lagan Qosimbekov
"Turkiy adabiyot durdonalari" deb nomlangan 100 jildlik kitoblar turkumini har bir mamlakatining ona tilida nashr etish g'oyasini ilgari surgan edi. Ushbu ezgu tashabbus asosida birinchi bo'lib O'zbekistonda mana shu muhtasham adabiy majmua yaratildi. Mazkur keng ko'lamli, zalvorli badiiy silsilaga umumturkiy adabiyotning eng yrtuk namunalari bo'lgan.
-
Кубок огня
Гарри Поттеру предстоит четвёртый год обучения в Школе чародейства и волшебства «Хогвартс». Новые заклинания, новые зелья, новые учителя, новые предметы… Всё это знакомо, и Гарри с нетерпением ожидает начала учебного года. Но на школу внезапно обрушивается потрясающая новость: в этом году в Хогвартсе будет проходить Турнир Трёх Волшебников, и конечно же, каждый хочет принять в нём участие…
-
Книжный вор
Действие происходит в нацистской Германии начиная с января 1939 года. Повествование ведётся от лица Ангела Смерти. Главная героиня романа — девятилетняя Лизель Мемингер, становящаяся старше по мере развития сюжета. У Лизель нелёгкая судьба: её отец, неизвестным образом связанный с коммунистами, без вести пропал, а мать, не в силах ухаживать за девочкой и её братом, решает отдать детей на воспитание приёмным родителям, тем самым надеясь спасти их от преследования нацистскими властями. По дороге к новому дому брат Лизель умирает — вероятно, от пневмонии, — что происходит на глазах у девочки, оставляя тяжёлое впечатление на всю жизнь. Брата Лизель хоронят, и на кладбище девочка крадёт свою первую в жизни книгу — «Наставления могильщикам».
-
Саодат саройининг калити
Ёзувчи Тоҳир Маликнинг ахлоқ-одобга доир рисолалари китобхонларга яхши таниш. Унинг уч фаслдан иборат “Одамийлик мулки” ахлоқ купчилик диққатини тортди. Бу рисола асосида тартиб берилган “Келинлар дафтарига”, “Куёв бола, сизга айтар сузим бор” китоблари ҳам нашр этилган. Адиб китобхонлар, хусусан, ота-оналар, мактаб, лицей, коллеж устозларининг таклифларини инобатга олиб, “Одамийлик мулки” асарини қисқартириб, тахрир килиб, ўсмирларнинг талаби ва дидига, кизикишига мослаган ҳолда қўшимчалар киритиб, “Умидимиз юлдузларига” тарзида нашрга тайёрлади.