-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Qorako‘z majnun
Adib avvalgidek quvnoq jo‘shqin hajviyalar o‘ychan g‘amgin fojeiy ayni paytda dilbar lirik hikoyalar yaratishda davom etdi
-
Даҳшат
Автобус тайёр экан. Фотима Венерани кўтариб олган автобусга чиққани уни Зуҳрага узатган эди Венера «дод» деб Фотимага чирмашиб олди унга ҳам ишонмай Самижонга интилди
-
Миллат қизига
Оилада руҳий мувозанатни, гўзал муносабатни, файзу баракани АЁЛ яратади. Китоб оқила, комила, руҳияти тиниқ феъли кенг, назар тўқ сабру қаноатли оналаримиз, бувиларимизнинг эъзозга, бахтибекамлик шарафига эришиш йўлидаги беназир мушоҳадалари, ибратли ҳаётлари ҳақида. Оиланинг юзи, ифтихори, фариштаси бўлиш ниятидаги қизлар! Ушбу китоб айнан сиз учун!
-
Amir Temur va Temuriylar davrida orol bóyi madaniyati
Ushbu o’quv adabiyotining asosiy vazifalari - Amir Temur va temuriylar davridagi Orol bo’yi, Xorazm vohasiga taalluqli manbalar majmuasini aniqlash va bu davr shaharlarining biri-Mizdahkonda -XV-asrlarga tegishli yangi arxeologik qazishmalar asosida, temuriylar davri madaniy qatlamlaridagi topilmalarini ilmiy tadqiq etish yo’li bilan tarixchi talabalarga Orol bo’yi, voha hududidagi siyosiy, iqtisodiy va madaniyat tarixini o’rgatish vazifasi turadi.
-
Матлуба
Самиғжоннинг юзида акс этган ҳаяжон овозидаги титроқ мисоли бир нур бўлди-ю Мастуранинг кўнглини қоронғи қилиб турган аллақандай шубҳаларни тўзғитиб юборди
-
Одамийлик мулки
Ёзувчи Тоҳир Малик қаламига мансуб маънавият ва тарбия масалаларига бағишланган «Одамийлик мулки» (Ахлоқ китоби) - китобининг «Ишқ» деб номланган биринчи ва «Бахт» деб номланган иккинчи фасли адиб танланган асарларининг олтинчи жилдидан, учинчи фасли - «Саодат» эса тўққизинчи жилдидан (Ҳусну хулқ) жой олган эди. Мухтарам китобхонларнинг истак ва таклифлари инобатга олиниб, у адибнинг айрим тузатиш ва тахрирларидан сўнг яхлит китоб ҳолига келтирилди.
-
Биллур қандиллар
Лўли йигит Ҳикматиллонинг кафтини чап қўлига олиб ўнг қўли билан шарақлатиб урди-да поездга қараб югуриб кетди
-
Муқаддас
Шу боисдан «Муқаддас» қиссаси бугунги кун учун ҳам эҳтимол келажак учун ҳам ибратли бўлиб қолаверади
-
Қайдасан Морико
Шу йил Ғалаба куни урушда ҳалок бўлган шаҳидлар хотирасига бағишланган муаззам мажмуанинг очилиш тантанасидан уйга қайтиб энди дам оламан деб тургандим телефон жиринглаб қолди.
-
Ҳақиқат манзаралари
Дунё тафаккур хазинасидан бир заррасига китоб жавонингиздан ва албатта қалбингиpдан жой ажра- тиш қарорини қабул қилганлигингиз муборак бўлсин
-
CHOL VA DENGIZ
Chol oriq va holdan toygan ensasini chuqur ajinlar tilib o‘tgan betlari esa quyosh nurining tropik dengiz yuzidan aks etib chiqishidan paydo bo‘ladigan beozor teri rakining jigar rang dog‘lari bilan qoplangan edi.
-
Kecha va kunduz
Buyuk adib Cho'lponning «Kecha va kunduz» romani ilk bor 1936-yilda chop qilingan edi. Qo'lingizdagi yangi kitob taniqli olim Dilmurod Quronov tomonidan ana shu ilk nashr matniga moslab tayyorlangani bilan diqqatga sazovor. Mazkur romanning qo'lyozmasi saqlanib qolmaganini nazarda tutsak, uning 1936-yildagi birinchi nashri asos manba vazifasini o'tashi tabiiydir. Yangi kitobni o'qigan sinchkov o'quvchi bu buyuk asarning awalgi nashrlari bilan chogishtirib, farqli jihatlarni ilg'aydi, unga qiziqishi ortadi deb oylaymiz.
-
Kelganda bahor
Vatanimsan jon tanim san, O'zbekistonim, Sen uchun yashayman hur gulistonim. Kelajagi porloq nurli bo'stonim , Yurtlar ichra tanho O 'zbekistonim.
-
Арслонбойли гурунглари
Ҳаёт синовлар, курашлар, мўжизалар майдони. Унда кечаётган инсон тақдирлари ҳам қандайдир хулосалар чиқаришимизга, сабоқлар олишимизга имкон беради. Ушбу тўпламга кирган асарлар шунга ишора тарзида битилганга ўхшайди. Ўқиб кўринг.
-
-
Қанотли орзулар
Дунёга кўнгил кўзи ила боққан инсон ўзгалар пайқамаган мўъжизаларни кўра олади. Агар бу кўнгил соҳиби ҳали жуда ёш, туйғуларининг шаффоф кўзгуларига йиллар гарди юқиб улгурмаган бўлса, олинадиган таассуротлар янада ёрқин, янада ҳайратомуз кўриниш касб этади. Зилолахоннинг қўлига ҳам шундай покиза ҳайратлар қалам тутқазган бўлса не ажаб.