-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Икки эшик ораси
этиборингизга ҳавола этилаётган мазкур китоб Ўткир Ҳошимов асарлари ичида қамрови ўқувчи қалбига яқинлиги билан алоҳида аҳамиятга эга
-
Ҳуррият завқи
Аждодларимиз, бобокалонларимиз орзу қилиб етолмай кетган Улуғ кун-Истиқлол кунига етиб келганимизга беш йил тўлди. Минг қатла шукурки, бугун жаҳон аро тенглар ичра тенг, ўз туғи-туғроси, ери, элига эга бўлган халқ сифатида тилга олинмоқдамиз. Бу шукуҳ, шуурни кўнглидан кечирмаган ижодкор топилмас.
-
Бўйинга осилган Анна
Ушбу тўплам жаҳон адабиётида реалистик ҳикоялари билан танилган машҳур рус ёзувчиси А. П. Чеховнинг Чўлпон, Абдулла Қаҳҳор, Мирзакалон Исмоилий, Одил Раҳимий ва бошқалар томонидан ўзбек тилига ўгирилган сара ҳикояларидан тузилган.
-
Әдебиет танытқыш
Қазақ өдебиеті мен өнерінің көрнекті қайраткері Ахмет Байтұрсыновтың бұл жинағына «Өдебиет танытқыш» деп аталған зерттеу еңбегі мен өлендері топтастырылған.
-
Мусаввирнинг ёшликдаги шамоили
«Мусаввирнинг ёшликдаги шамойили» (инг. А Portrait of the Artist as a Young Man) - ирланд ёзувчиси Жеймс Жойснинг биринчи ва кўп жиҳатдан автобиографик романи. 1907 - 1914 йилларда ёзилган мазкур асарда Жойснинг кейинги романи - «Улисс» бош қаҳрамони Стивен Дедалнинг шахс сифатида шаклланиш даври акс этган.
-
Чаён йили
Биринчи китобда иккинчи жахон уруши йилларидаги хаёт машаққатлари шахсга сиғиниш туфайли халк бошига тушган оғир кунлар тасвирланган бўлса иккинчи ва учинчи китобларда ҳам вокеалар ривожида жафокаш халкимизнинг сабот-матонати улкан бардоши хаққоний тасвирларда ёритилади
-
Инсон зийнати одобдур
Ушбу китобда бир неча ўн йилликлар давомида қоғозга тушириб келган афоризм шаклидаги фикрлари мажмуасидир. Таниқли шоир, адабиётшунос ва тарбияшунос олим, ёзувчи Сафо Очил ўнлаб шеърий, насрий ҳамда илмий китоблари орқали ўзбек халқига манзур ва машҳурдир. У кейинги йилларда ҳикматли фикрлари, пандномалари билан кенг халқ оммаси, айниқса, ёш авлод онгига мустақиллик мафкураси ва ғоясини сингдириш устида жиддий меҳнат қилмоқда.
-
Дийдор азиз
Ушбу янги китобда тарихимиздаги буюк сиймолардан бири Шайх Нажмиддин Кубро ҳақидаги асари, шунингдек, Дравахоним қиссаси, янги шеърлари киритилган.
-
Aflotun
Omon Muxtor- o'z ovoziga ega iste'dodli ijodkor.Xususan, uning keyingi yillarda yaratayotgan asarlarida yangi imkoniyatlar, yangi yo'llaraxtarayotgani quvonchlik holdir.Yozuchi tasvirlarda, harakterlar mohiyatini ochib berishda tajribalar qilishdan cho'chimaydi,jahon adabiyotining boy uslubiy
-
-
Новгород ярмаркасы
Муаллиф асарда савдо тизимидаги фаол инсонлар, уларнинг инсонийлик, ватанпарварлик фазийлатлари билан бирга, салбий образларни ҳам очиб акс эттирган.
-
Афғон шамоли 4
Менинг пойқадамим тегиб турган бу юртнинг узига хос удумлари, урф-одатлари мавжуд. Афгон хонадонларида уқил бола туғилса катта байрамга айланиб кетади. «Яна бир жангчи кўпайди», дейишади. Инглизлар Афгонистон тупроғига қадам куйган кунлан бошлаб хозирга қадар бу удум сақданиб келмокда
-
Nur va soyalar
Osmon sahnasida faqat ikki aktyor o'ynamoqda — bulut va quyosh ularning har biri o'z rolini bajaradi ammo yer sahnasida ayni bir vaqtda necha joyda qancha pyesalar o'ynalayotganini hisoblash mumkin emas
-
Сарвқомат дилбарим
У ҳозир ҳам шу ерда мана шу йўлдан қатнайди. Шунча йиллар давомида қаерларда бўлганийкин у нима билан шуғулландийкин? Аммо бунинг аҳамияти йўқ... Бу уларнинг иши
-
Афғон шамоли
Xaдucдa бир гап бор: «Ватанни севмоқ иймондандир». Киндик қонимиз томган Ватандан азиз, муътабар нарса бўлмаса керак. Инсоният дунёга келибди-ки, она каби ардоқли бўлган юртни кўз қорачиғидай асрайди, ёвдан ҳимоя қилади. Керак бўлса, жонини фидо қилади.
-
Темурийлар кутубхонасининг сири
Қизиқ қадим Темурийлар кутубхонаси билан оддий чўпоннинг ўлдирилиб кетиши ўртасида қандай боғлиқлик бўлиши мумкин