-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Сўнгги ва биринчи субҳидам
Ушбу романга афсонавий ўзбек разведкачиси Баҳром Иброҳимовнинг таржимаи ҳоли асос қилиб олинган ва муаллиф асарни ёзиш жараёнида Ўзбекистан давлат хавфсизлик хизмати архиви ва мамлакатимизнинг бошқа ташкилотларидан олинган маълумотлар ҳамда республика давлат хавфсизлик хизмати фахрийларининг хотираларига таяниб, воқеаларни ҳаёт ҳақиқатига вобаста тарзда юксак бадиий маҳорат билан тасвирлаган.
-
Chinor
Asqad Muxtorning bu romani sharq adabiy an’analarini eslatuvchi yangi bir shaklda yozilgan. Chinorning azim shoxlariday har tomonga tarvaqaylab ketgan qissalar jonli voqelikni aks ettirsa, uning teran ildizlari - hikoyatlar yaqin o'tmish haqida, rivoyatlar esa pildirab uchgan yaproqlar singari yengil, ular badiiy tafakkur qanotida qadim afsonalarga borib tutashadilar... Bularning hammasi ham bir o‘zbek oilasi haqida. Bu oila katta, qadimiy, madaniy, mehnatkash va shu ma’noda «tagli-zotli». Uning har bir a’zosi xalq hayotida malum bir mas’uliyatli yukni o‘z zimmasiga olgan. Jonajon tuproqqa chuqur tomir yoygan, baquwat va qadimiy Chinor mangulik ramzi, xalqimiz timsolidir.
-
Yulduzli tunlar
Pirimqul Qodirovning "Yulduzli tunlar" romani ikki qismdan iborat : birinchi qismi "Arosat", ikkinchi qismi "Taqdir taqozosi" deb nomlanadi. Har bir qismi o'ziga yarasha ma'noga ega. Bu roman barcha kitobxonlarga manzur bo'ladi.
-
Ғолиблик қонуниятлари
Бу дафтарда сиз хаётда музаффар бўлиб яшаш, мақсад, интилиш, унга эришишдаги табиий ва сунъий ғовлар, уларни бартараф этиш қонунлари билан танишасиз. Хаётда фаровон турмуш асосларини барпо қилиш ёки ношудлик орқасидан қашшоқ яшаш - шахсан ўзингизга боғлик эканлиги руҳий-фалсафий тарзда содда баён этилади.
-
Меҳрга қонган диллар
Урушнинг даҳшатлари жуда кўп. Энг даҳшатлиси - урушда болалик бўлмайди. Гулчеҳра Қудратилло қизининг ушбу қиссасида уруш туфайли болалик бахтидан мосуво бўлган болалар тақдири ҳақида ҳикоя қилинади. Умид қиламизки, Мирҳосилнинг кўрган-кечирганлари ёш авлод учун одамийлик сабоғи бўлажак.
-
Блосхолм соҳибаси
Блосхолм аббати Мэлдон билан бўлган тенгсиз жангда бошидан жароҳатланган Кристофер Харфлит чет элга бадарға қилинади, хорижда кўпдан-кўп жабру жафоларга дучор бўлади. Унинг хотини-бир ҳафталик келинчак леди Сайсели энагаси Эмлин билан монастирга қамалади, кейинчалик эса жодугар сифатида айбланиб, гулханда ёндирилишига ҳукм қилинади...
-
Сўнгги топшириқ
Асарда огир жиноятларни содир этиб, узга элда, тогу тоиллар орасида суваракдек хаёт кечириб, мустаьдил Ватанимизнинг тинчлиги, осойишталигига куз олайтирган бир гурух, кимсаларнинг килмишлари, уларни гиж-гижлаётган хомийларнинг кора ниятлари фош этилади. Шу билан бирга ёшларнинг онаюртга булган садоқати, мехр-мухаббати, Ватан - бу инсон учун улуг неъмат эканлиги мадх, этилади.
-
Нодира-Комила девон
Моҳлар ойим ўзбек мумтоз адабиётининг йирик намояндаси,марифатпарвар шоирадир. Нодира ва Макнуна девонларининг ўзбек ва форс-тожик тилларидаги бир қатор наширлари мавжуд. Шоиранинг Комила тахаллуси билан тузулган ва кўпчилик шеърлари номаълум бўлган ушбу девони бринчи маротаба китобхонларга тўлалигича тақдим этилмоқда.
-
Айтмай дейман-у... бўлган воқеалар-да
Оламда китоб кўп, барини ўқишга умр етмайди. Баъзан орзикиб боқиб, буни ўқимасам бўлмайди-да, дея кўз остига олган китобни варақлашга ҳам вакт тополмай юрасан. Аммо бирон-бир кадрдонинг, та- нишинг ёки ёш адиб келиб, бир тўплам тайёрла- гандим, кўриб фикр айтсангиз, деб колса, бундан бўйин товлаш қийин. Мансурхўжа ака агар малол келмаса, тўпламчамни кўриб, мулоҳазаларингизни айтсангиз, деганида, кўнглимдан бир андиша кеч- ди - гох мўъжизакор табиат, гоҳ тарихий мавзулар- да асар ёзиб юрган, шахси ва ижоди хакида Озод Шарафиддинов, Уткир Ҳошимовлардек зотлар ма- қолалар битиб, илик сўзлар айтган бу каламкаш энди нега айнан менга мурожаат қиляпти? Бу савол- га тўпламни вараклай бошлаганимдан сўнг жавоб топдим, унга хангомалар жамланган экан. Мен учун сира кутилмаган ҳол бўлди, чунки бу кишининг ушбу мавзуда калам тебратганига илгари сира дуч келмаган эдим.
-
Ҳибатул-ҳақойиқ
Ўрта Осиё халқлари, жумладан, ўзбек халқи жуда қадимий бой ёзма ёдгорликларга эга. XII-XIII асрлар ёзма ёдгорлиги "Ҳибатул-ҳақойиқ" асарининг мазмуни муҳим аҳамият касб этади. "Ҳибатул-ҳақойиқ" "Девону луғотит-турк" ва "Қутадғу билиг"дан бироз кейин дунёга келган ёзма ёдгорликдир.
-
-
Бахтинисо Маҳмудова
Bolaligimda Xudo-Xudo degan o‘z o'yinim bo‘lardi. Bunda ishim yurishmasa, Xudodan arazlardim, omadim kelishi bilan yana yarashib olardim. Bu menga shunchalar zavq berardiki, U bilan o‘ynash menga judayam yoqardi. Ilk bor undan qattiq ranjiganimni yaxshi eslayman: 5-sinfda o‘qib yurgan kezlarim “Nima uchun hamma ota-onasi bilan yashaydi-yu, men bobo-buvimnikida yashayman?” degan savol bilan Unga murojaat qilib javob ololmadim.
-
So`z latofati
Dunyoning eng ajib, eng sirli va sekhirli sayohatlardan biri So`z olamiga sayohatdir.Negaki, So`z yaralishdan mo`jiza. Avval So`z bulgan, kitoblarda deyiladi muqqadas.
-
Абу муслим жангномаси
Абу муслим жангномасининг иккинчи китоби уммавийлар хукумронлиги даврида мовароуннаҳрда рўй берлган воқеалар баёни.
-
Толзордан эсган шамол
Машҳур инглиз адиби Кеннет Грехемнинг дунё болалари қўлдан қўймай мутолаа қиладиган мазкур қиссаси Англиянинг ўзида қайта-қайта нашр этилиб, жаҳон тилларининг деярли барчасига таржима қилинган. Асарнинг пайдо бўлиш тарихи жуда оддий ва қизиқ. Ёзувчининг ёлғизгина ўғли ёзги таътил пайтида бувисининг ҳузурига йўл олади. Бу вақтинчалик айрилиқ, соғинч отани ҳар куни ўғлига мактуб ёзишга ундайди. Унинг йўллайдиган мактублари шунчаки арзи ҳол бўлиб қолмай, бу ғаройиб воқеалар асосида қўлингиздаги мазкур асар дунёга келди. Таржимон Тилаволди Жўраев асарни инглиз тилидан моҳирона таржима қилган. Шу сабаб воқеалар яқин ўртада рўй бераётгандек туюлади ва китобхонни ром этиб, ўзига хос оламлар сари бошлайди.
-
Dilim daryoi nurdur
Mashrab o'z ijodi bilan o'zbek adabiyotida xalqchillik, ijtimoiylik va dunyoviylikning chuqurlashuvida, jaholat va bid'atga qarshi kurash g'oyalarining kuchayishida, she'riyat mundarijasini kengayishi va shakllanishida ulkan iz qoldirdi. Ushu to'plamda shunday chizgilar jam.