-
-
-
-
Tarix. Tarix fanlari
-
Tarix. Tarix fanlari
-
-
-
-
-
-
-
-
Рассказ об одном поколении
Эта книга, которая для советского читателя выпу- скается в русском переводе издательством «Прогресс» 1, будет, надеюсь, близка и понятна ему. Хотя в ней рас- сказывается об обстановке, событиях и людях страны, жизненные условия которой во многом отличались от условий в царской России, все же советский читатель почувствует в ней дыхание того же старого, давно про- шедшего времени.
-
Wavelets and applications
The workshop “Wavelets and Applications”, (July 1-6, 2002, Barcelona), organized by the Institute of Mathematics of the University of Barcelona (IMUB), is addressed to students and researchers interested in the very active field of wavelets, either from a pure mathematics point of view (Harmonic and Functional Analysis, Probability Theory, etc.) or also from the perspective of the applications to problems in Signal Analysis or Numerical Methods for PDE’s.
-
1812 ЙИЛГИ ВАТАН УРУШИДА ПАРТИЗАНЛАР ҲАРАКАТИ
Бу тадбирлар Наполеоннинг зўр норозилигига сабаб бўлди. У Урушиш йули блан Русияни Англия блокадасида мажбуран қатнаштирмоқчи бўлди. Аммо Наполеоннинг планлари яна ҳам улғайиб кетди: У, Русияни Франциянинг колонияси қилмоқчи, уни Француз товарларини сотадиган кенг бозорга айлантирмоқчи бўлди.
-
Муҳаммад Солиҳ
Узбек классик адабиётининг йирик намоянда- ларидан бири Муҳаммад Солиҳ XV аср охири ва XVI аср бошларида яшаб ижод этди. Аввало шуни қайд қиламизки, Муҳаммад Со- лих биографиясини батафсил ёритиб берадиган ва унинг ижодий фаолиятини тўла акс эттиради- ган ягона бирорта асарни учратмаймиз. Шунга қарамай, унинг замондошлари томонидан ёзиб колдирилган баъзи бир манбалар орқали унинг биографиясини тиклаш ва ўрганиш мумкин. Му- ҳаммад Солиҳ ва унинг ота-боболари ҳақида биз баъзи бир муҳим маълумотларни тарихчи Абду- раззоқ Самарқандийнинг «Матла ус-саъдайн»
-
УПРОЧЕНИЕ СОВЕТСКОЙ ВЛАСТИ В РАЙОНАХ ВЕРХОВЬЕВ ЗЕРАВШАНА •
В монографии раскрыты социально-экономическое положение на- селения верховьев Зеравшана накануне революции, процесс установ ления Советской власти, первые социалистические преобразования; начало гражданской войны в Северном Таджикистане и в верховьях Зеравшана, развязанно! империалистическими кругами и свергнутыми классами, возникновение басмаческих шаек в районах верховьев Зе- равшана. Освещается руководящая и организационная деятельность партийных и советских органов Туркестанской Советской Республики, особенно на местах, по мобилизации масс для ликвидации самозван- ного Матчинского бекства и его опорн - басмачества; показаны труд- ности, специфика, форма и методы деятельности, в которой теснейшим образом переплетались политические, хозяйственные и военно-каратель- ные мероприятия в сложнейших условиях отсталости края, забитости населения и почти полного отсутствия пролетарской прослойки в рай- онах верховьев Зеравшана. Широко показано участие трудящихся в упрочении Советской власти в этих районах. Книга рассчитана на широкий круг читателей, интересующихся историей Таджикистана.
-
Тарихнинг номаълум саҳифалари: ҳужжат ва материаллар. 1 китоб.
Ушбу китобда Ўзбекистон тарихининг мустамлакачилик даврида мамлакатимиз ва халқимиз ҳаётида рўй берган, аммо тарихчи олимлар томонидан оз ўрганилган ёки умуман тадқиқ этилмаган муҳим масалаларга оид ҳужжат ва материаллар илк бор эълон қилинмоқда.“Шаҳидлар хотираси" хайрия жамғармаси ва “Қатағон қурбонлари хотираси” музейи бундан кейин ҳам шундай ҳужжат, материал ва илмий ахборотлардан иборат китобларни нашр этиб боради.Китоб Ўзбекистон тарихининг мустамлакачилик даври билан шуғулланувчи тарихчи, адабиётшунос, файласуф ва юрист олимлар, аспирантлар ҳамда олий ўқув юртлари тарих факультетларининг талабаларига мўлжалланган.
-
ШОҲИ ЗИНДА - ҚУСАМ ИБН АББОС ТАРИХИДАН НАҚЛЛАР
Марказий Осиё, жумладан юртимизда ислом дини, илми ва маданиятининг илк ёйилишида улкан хизматлар қилган ҳамда Шоҳизинда (Тирик шоҳ) номи ила халқимиз қалбидан ўрин олган буюк тарихий шахслардан бири Қусам ибн Аббосдир. Ул зоти бобаракотнинг ҳаёт-фаолиятлари тўғрисида кам манба қолган. Шундай бўлсада, ушбу рисолани тузувчилари қадимий кўлёзма, тошбосма манбалар ҳамда архив материаллари асосидаги маълумот ва нақлларни йиғиб, ушбу рисолани китоб ўқувчилари эътиборига ҳавола этмокдалар.
-
ТУРКИСТОН ЖАДИДЧИЛИК ҲАРАКАТИ ТАРИХИДАН
ХХ аср бошида Туркистонда юз берган сиёсий жараёнлар жадидчи- лик харакати билан чамбарчас боғлик. Унинг ўзига хос хусусиятларини ўрганиш, айникса, сиёсий-хукукий томонлари ва бугунги кундаги аха- миятини очиб бериш ҳам илмий, ҳам амалий жихатдан муҳим ҳисобла- нади. Қўлингиздаги ўкув кулланмада жадидчиликниг вужудга келиши ва ривожланиш боскичлари, жадид зиёлиларининг миллий ва мустакил давлат барпо этиш йўлидаги саъй-харакатларининг сиёсий-ҳукукий маф- кураси баён этилган. Мазкур тадкикот «Ўзбек адабиёти ва ҳукуқий тарбия». «Ўзбекистон тарихи», «Ўзбекистонда демократик жамият қуриш назарияси ва ама- лиёти», «Сиёсий-ҳуқуқий таълимотлар тарихи» фанларидан маърузалар учун кулланма сифатида тавсия этилган. Шунингдек, ундан миллий уй- гониш даври билан кизикувчи китобхонлар фойдаланиши мумкин.
-
ПЕТР ПЕТРОВИЧ СЕМЕНОВ-ТЯН-ШАНСКИЙ
Ёш рус географи Петр Петрович Семенов 1853 йилда Берлинда бўлган вақтида машҳур олим Александр Гумбольдтдан таклифнома олди. Гум- больдт куйидагиларни (француз тилида) ёзган эди: <<Мен Петр Семенов жанобларини кўрсам ва у билан биргаликда илмий саёҳат лойиҳасини му- ҳокама қилсам беҳад хурсанд бўлардим». П. П. Семенов Петербургда бўлган вақтидаёқ атоқли фан арбоби, шуҳрат қозонган тадқиқотчи ва саёҳатчи билан танишишни орзу қилар эди.
-
Фермер бўламан
Китобда фермер хўжаликларини шакллантириш, қорамолларни урчитиш ва наслчилик ишлари, сигирларни озиқлантириш ва сақлаш, уруғлантириш, туғишга тайёрлаш ва серсут қилиш, ёш молларни парваришлаш, баҳолаш ва танлаш, новвосларни гўштга парваришлаш, подани ташкил этиш ва таъмирлаш, сут ишлаб чиқариш ва унинг сифатини яхшилаш, меҳнат гигиенаси, зооги-гиена талаблари, касаллик турлари, уларнинг олдини олиш, озиқабоп экинлар уларнинг ҳосилдорлигйни ошириш, oғиp ишларни механизациялаштириш, илғор тажриба ҳамда фан ютуқлари баён этилган.
-
Gauge theories
The four-point Fermi theory of the weak interactions in the V—A form, together with the conserved vector current hypothesis, has long been known to be an incomplete theory. Even though it describes well p and beta decay, it is not a renormalizable theory, and higher-order effects cannot be calculated. Physicists have long felt that mediating the interaction by vector boson exchanges would solve the problem, but until a few years ago have been unsuccessful at doing so.
-
Зарафшон этакларида
Халқимиз «одам қўли гул» дейди, у чиндан ҳам асов дарёларни бўйсундиришга, жазирама саҳроларни бўстонларга айлантиришга қодир. Бирок Бироқ асрлардан буён ўзбек халқи саҳроларга, сувсизликка қарши кура- шиб келган бўлса-да, ўтмишда ўз орзусини тўлиқ амал- га ошира олмади. Эндиликда эса аҳвол тамомила бош- қача. Совет Иттифоки Коммунистик партиясининг ХХІІ съезди ва КПСС Марказий Комитетининг 1962 йил Март пленуми мамлакатими да кишлок хўжалигини янада ривожлантириш программасини тузиб берди ва шу билан бирга пахтакор деҳқонлар олдига ҳам 1980 йилга бориб 10—11 миллион тонна пахта етиштириш- дек улуғвор вазифани қўйди. Узбекистон бундан буён ҳам мамлакатимизнинг асосий пахта базаси бўлиб қо лаверади. Ана шунга кўра, ўзбек пахтакорлари партия- миз қўйган бу вазифани бажаришда муҳим кучдирлар. Республикада қишлоқ хўжалигини, аввало, пахтачилик- ни ривожлантириш, ҳосилдорликни ошириш билан бир- га, сугориладиган ерлар майдонини янада кенгайтириш ҳисобига амалга оширилади.
-
Хитой
Хитой дунёдаги энг йирик давлатлардан бири. Аҳолининг сони жиҳатидан мамла- катлар ичида унинг тенги йўқ. Хитой Марказий ва Шарқий Осиёда жойлашиб, 9,9 миллион кв километр- га яқин территорияни ишғол қилади. Мамлакат чега- раларининг умумий узунлиги 25 минг километрдан ошиқ, шу жумладан 11 минг километри (орол қирғоқ- ларини ҳисобга олмаганда) денгиз чегараларидир. Хи- той шимолда Совет Иттифоқи ва Монголия Халқ Рес- публикаси билан чегарадош, ғарб ва жануб томонда - Афғонистон, Хиндистон, Непал, Бирма, Лаос, Вьетнам Демократик Республикаси ва шарқи-шимолда Корея Халк Демократик Республикаси билан чегарадош. Хи- той Халқ Республикасининг (ХХР) пойтахти - Пекин шаҳри.
-
Хитой
Хитой дунёдаги энг йирик давлатлардан бири. Аҳолининг сони жиҳатидан мамла- катлар ичида унинг тенги йўқ. Хитой Марказий ва Шарқий Осиёда жойлашиб, 9,9 миллион кв километр- га яқин территорияни ишғол қилади. Мамлакат чега- раларининг умумий узунлиги 25 минг километрдан ошиқ, шу жумладан 11 минг километри (орол қирғоқ- ларини ҳисобга олмаганда) денгиз чегараларидир. Хи- той шимолда Совет Иттифоқи ва Монголия Халқ Рес- публикаси билан чегарадош, ғарб ва жануб томонда - Афғонистон, Хиндистон, Непал, Бирма, Лаос, Вьетнам Демократик Республикаси ва шарқи-шимолда Корея Халк Демократик Республикаси билан чегарадош. Хи- той Халқ Республикасининг (ХХР) пойтахти - Пекин шаҳри.
-
2000 йилга саёхат
2000 йилда Ер шарининг аҳолиси қанча бўлади? Сайёра- мизда аҳоли ҳозир йилига 75 миллионга яқин кишига, ҳар ку- ии 200 минг кишига, ҳар соатда 8 минг кишига, ҳар минутда 133 кишига кўпаймоқда. Бирлашган Миллатлар Ташкилоти- нинг тахминий ҳисоб-китобига кўра 2000 йилга бориб Ер шари аҳолиси салкам икки баравар кўпаяди, яъни тахминан 7 мил- лиард кишига етади. 2050 йилга бориб аҳоли 10 миллиарддан ортади. Аҳолининг сони ортиб бориши билан бирга озиқ-овқат, ки- йим-кечак, умуман барча қишлоқ хўжалик ва саноат маҳсу- лотларига бўлган эҳтиёж ҳам ортиб бораверади. Шундай экан, 2000 йилга бориб Ер шаридаги табиат ре- сурслари барча одамларни зарур маҳсулотлар билан таъмин- лай оладими? Ҳозирги олимларимиз бу саволга: «Ҳа, таъминлай олади!»- деб жавоб бермокдалар.
-
Искусство и народ
Проблема народности искусству принадлежит к числу центральных проблем эстетики социалистического реализма. В определенном смысле можно сказать, что проблема эта представляет собой некий « пункт пересечения» всех наиболее жгучих эстетических вопросов, по крайней мере для нашей исторической эпохи — эпохи перехода от капитализма к коммунизму