-
-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Chol va dengiz
Dunyo miqyosida mashhur adib , "Nobel" mukofoti sovrindori Ernest Xemingueyning mazkur "Chol va dengiz " qissasida insonning ulug`ligi , undagi iroda va matonat , oqillik va azm-u qaroridan og`ishmaslik o`zgacha talqinda aks etkan.
-
Маҳбуб ул-қулуб
Бу асар улуғ мутафаккир ва буюк шоир Алишер Навоийнинг умри охирида 906 (1500—1501) йилда ёзилгаи йирик насрий асаридир. У муаллифнинг ғоят мазмунли ва сермашаққат ҳаёти давомида тўплаган бой тажрибаси ва хулосаларининг йиғиндисидир.
-
-
ЁЛҒИЗ
1926 йилнинг бошланиши Абдулла Кодирий учун огир келди. Адиб мехнат таътили тугагач, дастлабки ёзган маколасини “Йигин- ди гаплар" деб номлади, мацола "Муштум" журналининг февраль сонида чоп этилди. Чоп этилгани хдмоно... Таникли адиб Хуршид Дустмухаммаднинг “Ёлгиз" киссасида ана уша машъум кунлардан хикоя килинади. Забардаст адибнинг бошига тушган кора кунлар из- тироби китобхонни хаёлан вокеа юз берган дамларга, масканларга етаклайди.
-
Умр қўшиғи
"Умр қўшиғи" - шоир ва ёзувчи Сайёранинг навбатдаги насрий китоби. Тўпламдан жой олган "Уммон" номли янги қисса ишчилар синфи мавзуига бағишланган бўлиб, унда замондош ёшларимизнинг меҳнати ва муҳаббати ҳужжатли материаллар асосида мадҳ этилади. Шунингдек, тўпламдан муаллифнинг инсонийлик ва дўстлик, табиатини муҳофаза қилиш тўғрисидаги "Манзура опоқи", "Қумриниса", Болакай" қиссаси, янги ҳикоялари ва эртаклари ўрин олган.
-
Tushda kechgan umrlar
Ushbu kitobda O`zbekiston xalq yozuvchisi O`tkir Hoshimovning Afg`on urushi voqealari, urush qatnashchilarining urushdan keyingi ruhiy kechinmalari asar qahramoni Rustam obrazi orqali yorqin tasvirlab berilgan.
-
БЕГОНАЛАР юрмас бу ерда
Таникли ёзувчи Лукмон Бурихон каламига мансуб мазкур романда истиклолнинг дастлабки даври, галла мустакиллиги учун кизгин кураш олиб борилган йиллар тасвирланади. Хароб, заиф Холатга келиб колган корхона цаддини тиклаш, тадбиркорликни, ишбилармонликни йулга куйиш ниятидаги бош ка^рамон жиддий тусикдарга учрайди. Аммо у узининг сабр-токати, акл-заковати билан барча кийинчиликларни енгиб утишга хдракат к,илади. Асар драматик, кескин воцеаларга бой. Китобхонни узига охднрабодай тортиб туради. Асар цах,рамонлари кисмати укувчини бефарк Колдирмайди. Мазкур роман кам Лукмон Бурихоннинг бошка асар- лари каби катта кизикиш, завк-шавк билан укилишига ишонамиз.
-
Nur borki, soya bor
Nur borki, soya bor" romanida adib inson taqdiri, uning hayot va mamot o'rtasidagi oniy lahzalik davr mobaynida boshidan kechirgan tuyg'u larini yorqin bo'yoqlarda tasvirlab bergan. Tiriklik atalmish daryo o'zanidа hamma qatori birdek oqish kerakmi yoki aksincha, oqimga qarshi suzib haqiqat uchun kurashish kerakmi? Mana shunday savollarga javob topish mumkin bo'lgan, koʻngilga yaqin bu asar sizni o'ylashga, fikrlashga chorlaydi.
-
Dunyoning ishlari
Sevimli yozuvchimiz Oʻtkir Hoshimovning mazkur qissasi onalarga qoʻyilgan haykal boʻldi, desak, mubolagʻa boʻlmaydi. Qissani oʻqib, har birimiz undan oʻz onamiz siymosini topamiz. Koʻzimizga yosh olamiz, xulosa chiqaramiz, ibrat olamiz.
-
Shahardan xat
Ushbu kitob shoir tavalludining 95 yilligi munosabati bilan nashr etilgan. Shoir bobo bolalarning tiniq, musaffo, kamalak rangidek yorqin o'y-хаyollari, shirin va beozor qiliqlarini qalamga oladi, jajji bolajonlarning kattalar uchun qiziq va hayratlanarli ichki olamini kashf etadi.
-
АДИБНИНГ УМРИ
Шу муносабат билан бадиий ижодда, хусусан, Усмон Азим драматургиясида «дард»нинг ўрин ва аҳамияти борасида айрим мулоҳозаларни айтишга зарурат сезилади.
-
Мендан менгача
Китобда таникли ёзувчи ва мунаққид Назар Эшонқулнинг адабий -танқидий, ижтимоий-фалсафий ва илмий мулохазалари, сухбатлари ўрин олган.
-
-
Zarif g'ussalar
Ushbu to'plainda jainlangan she'rlami o'qir ekan- siz, Nurmuhammad siriRari iste’dodli ijodkorlar bor- ligidan quvonmasligingiz dargumon. Uning she'rlarlda go'zallikka osliiq ko'ngil, ezgulik та adolat tuyg'ulari chinakam sayqallanganligini ko'rasiz. Uning borliqqa. tabiat mo'jizakiriga, hayot hodisalanga, inson imkonl- yatlariga boshqacha, reran nigoh bilan qarashi. hainma ham ko'ravcrmaydigan taraflami ilg’ashi. so'z ila tablatni mohirlik bilan chizishiga guvoh bo'lasiz. Bir so'z bilan aytganda, o'zingizni topasiz.
-
Erk
Shahar chetidagi salqin chorbog'dan birin-ketin beshta engil mashina chiqdi - yu, katta ko'cha tomon burilda.