-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Ижод масъулияти
Ўзбек совет адабиётининг бугунги тараққиёт даражасини белгилайдиган қатор омиллар мавжуддир. Бу омиллардан бири ўзбек халқининг қадимий ва навқирон адабий меросидир. Маълумки, ўзбек адабиётининг машҳур обидалари қарийиб минг йиллик тарихга эга. Бу давр ичида ўзбек халқи дунё маданияти хазинасига қатор санъаткор ёзувчи ва шоирларни берди.
-
-
Ибратли сабоқлар
О.Тоғаев ўз ижодида адабий танқиднинг ранг баранг шаклларидан илмий тақриздан тортиб адабий мактубларгача адабий баҳсдан проблематик мақолаларгача мувоффақиятли фойдаланиб келмоқда. Олимнинг ўзбек ёзувчилари Ойдин, Н.Сафаров, ва бошқалар ҳақидаги портрет мақолаларида ҳар бир адиб ижодидаги ўзига хослик нозик дид билан ихчам ва лўнда ифодалаб берилган.
-
Kuntug'mish
Xalqimiz epik ijodiyotining bebaho durdonalaridan biri hisoblangan "Kuntug'mish" dostoni mehr-oqiba, sof muhabbat, oila mustahkamlagi,el-yurt oosyishtanligi va adolatparvarlikni tarannum etuvchi asardir.Asrlar mobaynida baxshilar tilidan tushmay kuylab kelingan bu dostonda ezgulikning boqiyligi,mardlik, yurtsevarlik va molliy qadiriyatlarning manguligi tarannum etiladi
-
Кӯнгил бермиш сӯзимга…
Олим К .Қурамбоевнинг мазкур рисоласида буюк Алишер Навоий ва туркман,қорақалпоқ адабиётлари ӯртасидаги таъсир,бу адабий жараённинг ранг-баранг қирралари тадқиқ ва таҳлил этилган.
-
Ижодкор дўстлар
Ижодкор дўстлар" номли бу тўпламда кўзга кўринган тожик адабиёти намоёндаларининг қисқача таржимаи ҳоллари берилган. Китобда ёзувчиларнинг асосий асарлари уларнинг ижтимоий илмий фаолиятлари ва улар ҳақидаги бошқа маълумотлар хронологик тартибда батафсил ёритилган.
-
Матёқуб Қўшжонов замондошлари хотирасида
Атоқли олим, академик Матёқуб Қўшжонов ўзбек адабиётшунослиги ва адабий танқидчилигида мактаб яратиб, ўзидан яхши из қолдирган инсондир. Теран фикрловчи, нозик дидли мунаққиднинг элликдан ортиқ китоблари, беш юзга яқин илмий мақолалари адабиётимиз тараққиётида муҳим аҳамият касб этади.
-
Xrestomatiya 7-sinf
She'riyat bo'stonida gul ko'p, chaman ko'p. Mazkur to'plamga S.Zunnunova, R.Hamzatov,A. Muxtor, Cho'lpon, <Mirtemir, X.Saloh kabi ijdkorlarning eng sara she'rlaridan namunalar kiritilgan. Ular qalbingizni zavqq to'ldirib,Sizni o'zining sehrli bo'stoniga chorlaydi
-
Тасаввуф ва бадиий ижод
Ушбу китобда ўрта асирларб шарқ манавий- марифий тафакур тарақиётида катта ўрин тутган жамият ва инсон шахси муамолари билан боғлиқ масалаларга ўзининг инсон парварлик фаол муносабат билдирган илмий -фалсафий диний-ирфоний талимот ҳақида сўз борасди.
-
ЗАГАДКА СФИНКСА
В 1972 году мировая общественность торжественно отмечает 150-летие егип- тологии. Полтора века прошло с tex пор, как родилась эта наука. Днем рождения справедливо считается TOT день, когда впервые, после многовеко- вого молчания, «заговорили» иерогли- фические письмена Египта. "
-
ЗАБОЕБАНИЕ ХОРАСАНА
Сочинение Ахмада ибн Йахйи ибн Джабира ибн Давуда ал-Ба- лазури (умер в 892 г.)2 "Футух ал-булдан" ("Завоевание стран") - один из тех наиболее достоверных источников, мимо которого, наря- ду с "Историей" ат-Табари, не может пройти ни один исследователь, изучающий раннюю историю арабского Халифата, куда входила также нынешняя территория среднеазиатских республик и Советского Закав- казья.
-
-
Adabiyot xrestomatiyasi
Ushbu kitob orqali siz Abdulla Qodiriyning "Uloqda", G'afur G'ulomning "Mening o'g'rigina bolam", Mirkarim Osimning " Zulmat ichra nur" asarlari bilan oshno tutinasiz
-
ЗАБАЙКАЛЬСКИЙ КРАЕВЕДЧЕСКИЙ ЕЖЕГОДНИК
С конца 80-х-начала 40-х годов Х1Х века в России на- чался промышленный переворот. Проследим развитие техники производства на кабинетских золотых приисках Забайкалья с начала возникновения золотопромышленности (1882 г.) до кон- ца Х1Х века.
-