-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Осмон шундай яқин
"Осмон шундай яқин" .... Ушбу мажмуага етти навқирон шоирнинг ижодидан намуналар киритилди. Бу шеърларда она ватан, Ер шари, ўтмиш ва келажак, муҳаббат, табиат мавзуларини куйлашда ҳамоҳанглик, якдиллик мавжуд.
-
Русские народные сказки
В сборнике представлены самые разные виды сказок: волшебные, бытовые, сказки о животных. При откровенном вымысле в каждой всегда есть нечто истинное, реальное, во имя чего, собственно, и сказывалась сказка.
-
Олам ям-яшил
Одамзоднинг ҳаёти эзгулик нурисиз қашшоқ, ғариб. Лекин, бошига иш тушган биродарига бурч юзасидангина елкадош бўлмоқ ёки бировга авчайин мурувват кўрсатмоқнинг ўзи ҳали эзгулик эмас. Чигал хаёт долғаларига ҳамоҳанг эзгуликнинг ҳам табиати мураккаб, шаклу шамойиллари кўп. Бир қисимнинг дилида беғараз, беминнат из қолдирмоқ ҳам улуғ инсоний фазилатдир. Кўнгилдаги бу нормал ям-яшил олам киши умрини кўркамлаштиради, обод қилади. Тўпламдан жой олган аксарият ҳикояларда ёзувчи эътиборни эзгуликнинг ана шу қирраларига қаратган.
-
Момақалдироқ
Нуротанинг Кармана томонида, Оқтоғ бағрида бир вақтлар Зайнулараб деган шахар бўлган, дейишади тарихчилар. Займулараб Имом Муҳаммад Ҳанафийнинг хотини бўлиб, араблар истилоси даврида бу ерга Зайнулараб номи берилган, деган афсонавор сўзлар ҳозирги кунларимизда ҳам оғиздан-оғизга кўчиб юради.
-
Сизни севар эдим
Бу сўзларни тилга олмаган ёки ҳаёлидан ўткизмаган киши бормикин?! Севги - инсон ботинини поклайдиган, уни юксакларга кўтарадиган илоҳий қуюн, тўфон, аланга... ушбу тўпламда ана шу соҳир туйғу асосида битилган турли йилларга мансуб шеърлар ўрин олган.
-
Олтин барг. Қисса ва ҳикоялар
Ушбу тўпламдан ўрин олган қисса ва жажжи ҳикояларда муҳаббат, бурч, вафо, садоқат мавзулари ёритилган. Масал ва қандолатчалар ҳам мўъжаз ижод намуналари сифатида ўқувчиларда қизиқиш уйғотади деб умид қиламиз.
-
Тонг тушлари
Фахриддин Ҳайитнинг "Тонг тушлари" номли янги тўпламидан жой олган шеърларида инсон оламининг турфа тимсолини руҳан англагандек бўласиз. Ҳар бир шeърда шоир ўз қарашларини ўзи топган ечим ва хулосаларини тўла-тўкис беришга интилган. Ўзи англаган дунёни кўрсатиб бера олган.
-
Хайрихон ва Майлихон
Шоирнинг ушбу тўпламига она Ватанга муҳаббат, ота- онага ҳурмат, ўзаро дўстлик, ўртоқлик, она табиатимизнинг бойликлари, оромгохлари, ҳайвонот дунёси, турли кушларга бағишланган шеърлар киритилган.
-
Мурувват
Аксарият одамлар шеър ёшликнинг зеб - зийнати, деб ўйлайди. Мазкур тўплам муаллифи Нормурод Нарзуллаев эса шеъриятнинг инжиқ илхом париси билан қалин дўст киришган оқсоқол шоирларимиздан биридир. шоирнинг кейинги йиллардаги машқларидан намуналар киритилган.
-
Избранные произведения
В первый том трехтомного издания избранных произведений народного писателя Узбекистана Назира Сафарова вошел автобиографический роман "Навруз", посвященный Джизакскому восстанию.
-
-
-
Qorako`z majnun
0 ‘zbekiston Q ahram oni ardoqli adibim iz Said A hm adning ushbu to'plam ida uning turii yillarda yaratgan sara asarlari jam langan. K itobdan o ‘rin olgan «Qorako'z m ajnun, «Sarob», «Azroil o 'tg an yo'Ilarda* hikoyalarida o n a va farzand, o ta va o ‘g‘lo n lar o 'rtasidagi keskin m u n o sab atlar ildizi asr fojeasi, mustabid tuzum siyosati, m afkurasi, axioqiy aq idalariga borib tuta shadi; fojealar mash’um siyosatning m udhish oqibati tarzida tasvirlangan.
-
Гул ва гулхан
Таниқли шоир Назармат ўзининг табаррук саксон ёшлигида азиз китобхонларга сарҳисоб тўплам тузиб, уни "Гул ва гулхан" деб номлабди. Бунда рамзий маъно бор. Гул ва гулхан - ҳаёт ва хотира. Бу - ярим асрдан ортиқ ижоди давомида эрку адолатни, меҳру муҳаббатни куйлаб келаётган забардаст шоиримиз қалбининг акс садосидир.
-
Ёстиқ остидаги дафтарча
Дафтарчанинг сўнги саҳифасига отамнинг қуролдош дўсти ёзган: "...Туйқусдан унинг оёғи остида нима портлади. Содиқжон йиқилди, ҳушсиз ётибди. Аҳволиоғир, қорни ёрилган, бир оёғи тиззасидан чўрт узилган. Менга васият қилиб юргани учун бу дафтарни ёнидан олдим. Уни замбилга солиб олиб кетишди. Чиқмаган жондан умид. Сўнгги бор замбил устига энгашиб унга қарадим. Унинг кўзлари Берлин осмонига тикилганча жим ва нурсиз эди....
-
Қаҳрамонлк қиссаси
Бу қиссани қаҳрамонлари бор кишилар. Улардан адашган ва хатога йўл қўйганларнигина ўз номлари билан айтилмаган. Отанинг фожиали ўлими оила аъзоларини оғир аҳволлари келтирилган.