-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Жодугар ёхуд 1000 йиллик ҳаёт
Асар каҳра.мони Иброхимнинг ҳаётида лўли қиз пайдо бўлгач, барчаси ағдар-тўнтар бўлди. Жодугарлар авлоднга мансуб қиз унга абадий мухаббат ва тавқи лаънат ташлаб кетди... Ўлимтопмас йигит ва жодугар киз хаётидаи сўзловчи фантастик кисса сизни ўт.мшп асрорлари, сехр-жоду тилсимлари, инсоний туйғулар ва чин мухаббат воқеаси билан таништиради. Ушбу асарни бир нафасда ўқиб, фантастика оламига саёҳат қиласиз.
-
ОИЛА психологияси
Сарлавха олдида: Узбекистан Республикаси Олий ва урта махсус таълим вазирлиги, Иизомий номидаги Тошкеит Давлат педагогика университета; Басила Каримова Оила психологияси замонга хос тарзда янги билимлар билан жадал ривожланиб бораётган, жамият таракдиёти ва маънавнй баркдрорлик учун керак булган илмий фаннинг амалий сохасидир. Педагогика таълим йуналишя буйича бакалавларга фаолиятида оилавий хаёт ва ундаги мураккаб Узаро муносабатларнинг конуниятлари, механизмлари ва оилага психологик хизмат курсатишга оид билимлар бериш,
-
ЖАЛОЛИДДИН РУМИЙ
Бу китоб улкан шеърнй мерос қолдирган шоир ҳақида. Унинг жаҳонга машҳур «Маснавнн»сн ўттнз бнр мннгдан знёдроқ мнсра- ни ўз ичига олади. Унинг «Девонн Кабнр»и («Улуғ девон»и) қарийб қирқ тўрт минг мисрадан иборат бўлнб, унда икки мннг етти юз уч ғазал жамланган. Унинг фалсафнн ва лнрнк тўртлнклари, рубонй- лари тўрт мннг мисрадан ошади
-
Ўлиб тирилганлар қисмати
Машҳур адибнинг „Камбағаллар“ романи ҳам ана шундай туйғува хислатларни улуғловчи асарлардан биридир. Китоб кенг оммага мўлжалланган
-
Жаҳолат қурбонлари («Улимга маҳкум қилинганлар»)
Шунча вақт қўрқув, хавф-хатар исканжасида яшадим. Бир дақиқам бўлмадики, бирон нимадан хавфсирамаган бўлсам. "Хайрият, — деб ўйладим, ярим тунда ёлғиз қол ганимдан сўнг, ҳаммаси ортда қолди. Энди, шояд, одам-ларга ўхшаб яшай бошласам... Бироқ нима иш қиламан? Менга иш бераман, деб кимнинг кўзи учиб турибди?... Эгамқул аканинг ёнига борсам-чи, бирга чўпонлик қилар-дим. Ҳар қалай, бегона кўзлардан нарироқда, бир-икки йилга, атрофимдаги шов-шувлар босилса, қайтиб келар-дим... Лекин Эгамқул ака Саидага уйланмоқчийди, ме нинг боришим унга ноқулай бўлмасмикан?.. Яхшиси, шош-май турай, аввал у уйлансин, кейин бир гап бўлар"
-
Истиғфорнинг 40 хосияти Салавотлар
Меҳрибон Парвардигоримиз Аллоҳ таолога беҳисоб ҳамду санолар айтамиз. Муаллим Пайғамбаримиз Муҳаммад Мустафога, у зот оила аъзоларига, саҳобаларига салавотлар, саломлар йўллаймиз. Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам шундай марҳамат қилганлар: “Кимда-ким кўп истиғфор айтса, Аллоҳ ўша (банда) учун ҳар қандай ғам-ташвишдан қутулиш, тангликдан чиқиш йўлини (пайдо) қилади, уни ўзи ўйламаган томондан ризқлантиради
-
Лолазор (ХХ аср ўзбек романи)
Лолазор романи поёнига етаётган аср ўзбек адабиётининг жиддий ҳодисаси бўлиб, у миллий романчилигимиз тараққиётида муҳим босқич ҳисобланади.
-
-
КАДРИятлар — ИКТИСОДЧИ МУРАББИЙ НИГО^ИДА
Ушбу китоб олий Уцув юртларининг бакалавриат босцичи талабалари гурух мураббийлари, урта махсус таълим муассасаларининг ицтисодиёт, бизнес ва молия йуналишидаги лицей, коллеж рахбарлари, уцув-тарбиявий ишлари буйича директор уринбосарлари, уцитувчилар ва тарбиячилари учуй У*ув услубий кулланма сифатида тавсия этилади.
-
СУНАНИ ТЕРМИЗИЙ
«Ушбу китобни тасниф қилганимдан кейин, уни Ҳижоз, Ироқ ва Хуросон уламоларига тақдим этдим. Улар розилик билдириб, қабул қилдилар. Кимнинг уйида бу китобдан бўлса, ўша хонадонда Пайғамбар (саллаллоҳу алайҳи ва саллам) гапираётгандек бўлур»
-
Кўктўнликлар
«Кўктўнликлар» Баҳодир Мурод Алинннг биринчи йирик асари. Қиссанинг сюжети анъанавий — кичик ҳикоялардан қурилган бўлишига қарамай, умумий яхлитлик касб этган. Муаллиф қийин мавзу — ўлкада Совет ҳукуматининг узил-кесил ўрнатилишини асарнинг бош мавзуси килиб олган. Баҳодир бу мавзуга бутунлай янгича — инсон рухий оламини ёритиш йўлидан ёндашди. Ва буни бахоли қудрат, айни замонда муваффақиятли бажарган. Сиз асарни ўқир экансиз, тирик, жонли одамларни кўргандек, улар билан кизғин суҳбатлашгандек ҳис қиласиз ўзингизни. Агар иложи топилса, мулоқотнинг яна давом этишини жуда-жуда истайсиз.
-
RIYOZUS-SOLIHIYN
Qo‘lingizdagi ushbu kitob Islom olamining mo‘‘tabar va mashhur olimlaridan imom, faqih, muhaddis, hofiz Abu Zakariyo Yahyo ibn Sharaf an-Navaviy qalamiga mansub bo‘lib, o‘zining sahihligi, ishonarliligi, daqiqligi, Qur’oni karim va Sunnati nabaviyya asosida mo‘min-musulmonlarni hidoyatga chorlash, imonini yuksaltirish, axloqini o‘nglashda katta xizmati tufayli islomiy o‘lkalarda ma’lum va mashhur. Bu mo‘‘tabar asarni mashhur yurtdoshimiz Sayyid Mahmud ibn Sayyid Nazir at-Taroziy al-Madaniy (Oltinxon to‘ra) o‘tgan asr boshlarida o‘zbek tiliga mohirona tarjima qilib, arab imlosida nashr ettirgan edilar
-
Клздимги Урта Осиё ша^арлари тарихи
Ушбу ^улланмада Урта Осиё дадимги шауарсозлиги тарихи масалалари ёритилган. Муаллиф бой илмий адабиетларни урганиш э^амда айрим ^у^на шадар харобалари дазишмаларида иштирок этиши асосида улкамиз худудларидаги урбанизация жараёнларининг пайдо б^лиши ва ривожланиш босдичлари муаммолари буйича хулосалар берган.
-
Ikki eshik orasi
Payshanba - maosh kuni edi. Peshindan keyin atrofi taxta devor bilan omonat o‘ralgan qurilish hovlisiga chang-to‘zon ko‘tarib «ZIL» mashinasi kirib keldi. Cheldcadagi ko‘chma vagoncha oldida voshillab to‘xtadi. Kabina eshigi ochilib, qoitig‘iga qora sumka qistirgan kassir qiz - Faya sakrab tushdi. Vagoncha zinasiga pildirab chiqib, baqirdi
-
КДДИМГИ МАНБАЛАРДА ХАЛКДМИЗ УТМИШИ
Шунинг учун рисоламизда кулимиздаги мавжуд Хитой ва Япония олимларининг асарларидан фойдаланишни хдм максадга мувофик деб билдик. Имкониятлардан келиб чикдб, рисолада келтирила-диган маълумотларни рарб мамлакатлари, жумладан рус олимлари асарларидаги фактларга солиштириш ва уларга ба\о бериш масаласини мак,сад доирасига киритмадик. Бундай ишни келажакда нашр этилажак йирик ишлари-мизда амалга ошириш ниятидамиз.
-
Икки Диана
«Икки Диана» – тарихий-саргузашт роман бўлиб, XVI аср Франция тарихидаги кўплаб фожиаларни акс эттиради. Ушбу романда ўқувчини қизиқтирадиган барча компонентлар мавжуд. Бу ерда мудҳиш сирлар ҳамда маъсума қаҳрамон аёл, маккорона фитналарнинг қурбони – Диана де Кастро, ёвузлар дуэти – Диана де Пуатье ҳамда коннетабль Монморанси, ҳақиқат учун курашувчи Габриэль Монтгомери ва ниҳоят, олиҳиммат герцог де Гиз образлари моҳирона очиб берилган.