-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
O'zbegim
0 ‘zbekiston Qahramoni, sevimli shoirimiz Erkin Vohidovning ko‘p jildlik asarlari nashriyotimizda chop etilgan edi. Siz aziz o'quvchilarga taqdim etilayotgan ushbu she’rlarni muallifning o‘zlari saralab berdilar. O‘qing, ko'ngil mulkingizni boyiting. She’rlar hayotingiz mazmuniga, qalb qo‘shig‘ingizga aylangusidir.
-
Муҳаббат шамоли
Ишқ,ҳижрон, соғинч, армон.... Шоира Зуҳра Мамадалиеванинг ушбу тўплами, асосан, шу мавзудаги шеърлардан иборат. Фақат бу ишқ юракни ўртабгина қолмай, оламни ҳис этишга, туйишга сабаб бўлувчи ишқ.
-
-
ОСТРОВ
Они строители космических порталов — люди и искусственный интелект, — и путь их долог. Но однажды на их пути встречается гигантская разумная сфера Дайсона. Какие изменения принесет эта встреча обеим сторонам?..
-
Яна навоийни ўқиб
Буюк муршид, захматкаш муаллим Алишер Навоий бутун хаёти ва ижодини Хуросонда иллатлардан пок, етук давлат ва жамият куришдек жуда yлуғ ишга багишлади хамда уни Хусайн Бойқаро ва маърифат аҳли кумагида шараф билан амалга оширди. Муаллиф ушбу рисоласида мазкур мавзуда атрофлича суз юритиб, Сиз билан бахсга киришади. Рисола нафак,ат илму фан аҳли, балки шоир х;аёти ва ижодига қизикувчи кенг китобхонлар оммасига мулжалланган.
-
Пандномаи Анўшервон
«Пандномаи Анўшервон» аз осори љолибу мондагори пандиву ахлоќии ниёкони шакаргуфтори мост, ки номи нигорандаи равоншодаш алњол номаълум буда, таќрибан дар асрњои XI-XII офарида шудаааст.
-
To'y sovg'asi
Ushbu kitobda jahon adiblari qalamiga mansub mo'jaz ijod namunalari jamlangan. Hajman kichik bo'lishiga qaramasdan, hikoyalarda katta-katta hayot haqiqatlari go'zal badiiy bo'yoqlarda…
-
Ўғирланган болалик
Ингсон умирини безашга арзигулик лаҳзалар кўпинча ҳаётнинг оғир, чигал нуқталарида кечади.
-
Тоғда ўсган бола
Ёвуз мақсадли бир одамнинг хусумати орқали адашиб тоғ-тошларда яшаган Ортиқбрев исми боланинг кўрган кечирганлари ,унинг топилиши қизиқарли ҳикоя қилинган.Тоғда ўсган бола романида эзгулик ,одамийлик,меҳр-оқибат каби инсоний фазилатлар улуғланади.
-
Асарлар. 10 - жилд.
Ўзбекистон академиклари тўғрисидаги рисолалари бу нашрдан ўрин олган. Ўзбек форс тожик адабиёти тарихига оид мақолалари илмий ишлари таржималари ҳам "Асарлар" тўпламига киритилган.
-
Мания
В бедном селении, где скудно живут крестьяне, время от времени пропадают маленькие дети… Чтобы разобраться во всех этих преступлениях, маленькую деревню посетил пышный кортеж Инквизитора. Подозрения и обвинения завистливых бедняков пали на чужака-мавра, любимца местной детворы…Посвящается, прежде всего, моим родителям и Дженнетт Идеи этого романа родились из богатого жизненного опыта и большого количества прочитанной литературы; самой вдохновляющей была авторитетная история Ребекки Солнит «Охота к перемене мест: Прогулка в мировой культуре».
-
Шоxнома
Ба хонандаи азиз чопи севуми “Шоxнома”-и бе за-воли Њаким Фирдавсї, ки бо кўшиши тањиягарони матни он омода гаштааст, пешкаш мегардад. Муњаќ ќиќон дар ин нашр аз нусхањои дигари “Шоњ нома” истифода кардаанд, ки ин арзиши корашонро бештар мекунад.
-
Ceлекция , уруғчилик ва уруғшунослик фанини ўқитиш методикаси
Мазкур ўкув кулланма «Селекция, уругчилик ва уругшунослик» фани буйича тузилган булиб, унда фанни укитишга дойр барча маълумотлар батафсил келтирилган. Кулланмада селекция- нинг янги усуллари, хусусан ген мухандислигининг биотехнологик асосларини ѐритиш тугрисида \ам маълумотлар берилган. Фаннинг негизини ѐритиб бериш билан бир цаторда, кулланма укитишнинг замонавий усулларидан фойдаланишни хам кузда тутади. Кулланма кишлок хужалиги олий Укув юртлари, касб хунар коллежлари ва академик лицейларининг агрономия мутахассислиги укитувчилари учун мулжалланган. Ундан талабалар, магистрлар, аспирантлар ва кенг китобхонлар оммаси ^ам фойдаланиш
-
ХХ аср ўзбек адабиётига чизгилар
Таниқли олмон олимаси Й. Балдауфнинг ушбу туплами тадқиқотчининг Туркистон жадидчилик тарихи ва унинг машздр памояндаларн ижодига бағишланган. Олиманинг Беҳбудий, Фитрат, Чулпон, Кодирий ҳақидаги кузатишлари саралаб олинди. Янги Узбек адабиётининг асосчилари булган бу сиймолар ҳақидаги хо- рижлик мутахассиснинг фикр-мулоҳазалари адабиётшунослик фа- нимиз учунгина эмас, кенг уқувчилар оммаси учун ҳам қизиқарли- дир.