-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Davlat va huquq. Huquqiy fanlar
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Xalq ta’limi. Pedagogika
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Iqtisodiyot. Iqtisodiyot fanlari
-
-
-
-
-
-
Iqtisodiyot. Iqtisodiyot fanlari
-
ИНСОН ҲУҚУҚЛАРИ УМУМИЙ НАЗАРИЯСИ
Давлат мустақиллигига эришиш Ўзбекистонда иқтисодий ва ижтимоий тараққиёт, сиёсий, маданий ва маънавий янгиланишнинг улкан истиқболларини очиб берди.
-
Болалар ва оилалар билан ижтимоий ши
Мазкур рисолада ижтимоий иш тушунчаси, ижтимоий ишчи-ларникг мижозлари кимлар хдсобланиши, ижтимоий ишчиларнинг профессионал мажбуриятлари, оилалар билан ишлашда мутахассис-ларга тавсиялар, оилалар билан ишлаш методлари, ижтимоий иш жараенлари ва болалар ва оилалар билан ижтимоий йш олиб борншнинг боскичлари каби масалалар ёритилган.
-
O‘ZBEK ADABIY TILIDA O‘ZLASHTIRMALIK VA MATN
Sho‘ro saltanatida davlat siyosati va unga mos ravishda til siyosatining botiniy maqsadi ruslashtirish bo‘lganidan milliy adabiy tillarni me’yorlashtirishda olimlar hukmron xalq tilining xususiyatini asos qilib olishga majbur bo‘ldi. Mazkur til siyosati izchil amalga oshirilganidan ko‘pchilik tilshunos milliy ruhdan mahrum bo‘lib g‘ayriilmiy yo4l tutishga majbur bo‘ladi
-
БОЛАЛАР ВА ОИЛАЛАРБИЛАН ИЖТИМОИЙ ИШ АМАЛИЁТИ
У'збе кисло нда “нжтимоий иш” касбн ян г л касблардан булиб, у ижтимоий чимояга мухгож инсонларга нжтимоий ер дам, гам кур лип курсатнщ, улар и ни г жамиятга мослашиши ва иитс граци яла шу вига кУмакдашшп буйича касбнй сапо^иятли ерламни амалга ошируачи мал акали м утвхасси кл арга РУлган э.чтиёжнинг кучайнб бориши муносабати б план катта акамиятта эга булиб бормокда
-
ХАММА НАРСА БОЛАМ УЧУН
Ота-она булиш улуг бахт, айни пайтда шарафли в масъулиятли вазифа хамдир. Хуш, фарзанд тарбиясида ота оналардан нималар талаб килинади? Жамият ва Ватанл хизмат киладиган соглом, етук ва комил инсонла] тарбиялаш учун ннмаларга эътнбор каратишимиз лозим?
-
O'ZBEK KINOQISSALARI TILINING SOTSIOPRAGMATIK TAHLILI
Mazkur monografiya Erkin A’zam kbioqissalarida lisoniy vositalarning badiiy matnlardagi yashirin pragmatik imkoniyatlari, so‘zlovchi va tinglovchi o‘rtasidagi muloqotga nutqiy vaziyat, nutqiy sharoitning ta’siri bilan bogMiq niadaniy sotsiopragniatik jihatlar aniqlangan. kinoqissalarda grammatik nia'noning nutqiy voqelanishida lisoniy vositalarning qahramon ruliiy holati, dunyoqarasiu, ijtimoiv holati, voqelikka munosabati, nutqiy vaziyat, zamon va niakon ta’sirida so‘zlovchining o'z ichki munosabatlarini ifodalovchi morfologik va sintaktik vositalar aniqlangan.
-
БОКИ И СЕВГИ
Кунгил — зиёратгох.. Энг тоза туйгулар мана шуерда истикрмат цилишади. Шоирнинг вазифаси нихрятда мушкул. Чунки у ана шу куринмас хилцатда яшириниб ётган жаво-^ирларни шеърхон кузи олдида гавдалан-тириши, унга тух,фа этиши лозим. Бу борада шоир хазина изловчига х.ам ухшаб кетади.
-
БОЗОРГА УТИШНИНГ МАШАККАТЛИ ЙУЛИ
Мен иктисодчи эмасман. Шунинг учун хам иктисодий ривожланши конуниятларини яхши бшшасман. Бирок, рузгор гутиш жараёьида хар бир сумни тежаб-тергаб сарфлаш, иложи борича жой-жойига куй и 41, зарур юмушлар орасидан энг зарурини танлаб, маблагаи уша жойга харжлашни уаётнинг узи ургатиб куяр акан. Одамлар кулвда маблаг унча куп булмаган, борлар хам тузукрок
-
-
COMPARATIVE TYPOLOGY OF ENGLISH, UZBEK AND RUSSIAN LANGUAGES
The manual “Comparative Typology of English and Native Languages” is intended for students of Bachelor’s degree. The textbook can be used by the students, teachers specializing in English at Universities, Pedagogical Institutes, Institutes of foreign languages and specialists engaged in the field of Comparative Linguistics, and those, who are interested in the problems of the contrastive study of language description
-
COMPARATIVE TYPOLOGY OF ENGLISH, UZBEK AND RUSSIAN LANGUAGES
The manual “Comparative Typology of English and Native Languages” is intended for students of Bachelor’s degree. The textbook can be used by the students, teachers specializing in English at Universities, Pedagogical Institutes, Institutes of foreign languages and specialists engaged in the field of Comparative Linguistics, and those, who are interested in the problems of the contrastive study of language description
-
БОЗОР
Боэорга кирмагам ним бор!.. Роман хадрачонн Ф*чил6ек чса бир харасанпи х.<11тнни бозорсмз гасаваур хнлолмайдн. бир кдра-гангн 1. бо Зорин мутлацо жнни суимайди Ана шу знддиятли туйгу-ир орагндаги дарбалар ?й-хаёллардан йигит ешндаги замоидоши-мишннг х«-ч кимникига ухшамаган дунокараши. хизжуншларн, изтироблари. тафахкури улхаяди ва Сиз мухтарам кктобхонни хам уз укларига хам род булишга даьват этади ..
-
Когнитивная лингвистика
Книга содержит актуальное знание по конгнитивной лингвистике, адаптированное к учебному процессу в вузе. Рассмотрены источники когнитивной лингвистики, этапы ее формирования, специфика.
-
Когнитивная лингвистика
Книга содержит актуальное знание по конгнитивной лингвистике, адаптированное к учебному процессу в вузе. Рассмотрены источники когнитивной лингвистики, этапы ее формирования, специфика.
-
СОЦИОЛОГИЯ ЖУРНАЛИСТИКИ.
Участок оперативной полиграфии ОГУ, 2017. – 100 с. Учебное пособие включает в себя лекционный материал, планы практических занятий и методические рекомендации по их проведению, тематику докладов и рефератов, контрольные вопросы и списки рекомендуемой литературы к каждой теме, тестирование по пройденному курсу, а также вопросы для подготовки к итоговой аттестации и глоссарий, что позволяет предметно изучить дисциплину «Социология журналистики». Для преподавателей вузов и студентов, обучающихся по направлению подготовки бакалавриата 42.03.02 Журналистика, а также для всех, кто интересуется вопросами социологии журналистики и массовых коммуникаций. ISBN 978-5-600-01641-5 УДК 316.77
-
БОЗОР ШАРОИТИДА МИНТАКДНИНГ ТАРМОК ТАРАКИЁТИ
И кт и сод ий ислохуиларни чукурлаштириш бос^ичида мул кии дашшт тасарруфидан чикдришни жалела штириш ва к^п уклада и иктисодиётни яратиш му\им вазифа \исобла-нади, Узбекистан Республикасининг Президента И.А.Кари-мов ало\ида таъкидлаганидек, хусусийлаштириш жараснла-рини чуцурлаштириш икуисодий исло\отлар иккинчи бос-кичининг уетуьор вазифаси кисобланади: “Биз уз олдимизга шундай вазифалар куйганмиз - давлат мулкини хусусий-лаштиришни яку плат, \ак;икий мулкдорлар кдтламини шакл-лантириш, уларни реал мул к эгаси килиш, жамоат ишлаб чицариши тузилишини тубдан ;узгаргириб, нодавлат секто-ринингустувор назиятни эгаллашига шароит яратиш”.