-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Iqtisodiyot. Iqtisodiyot fanlari
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Iqtisodiyot. Iqtisodiyot fanlari
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Юрак бўронлари
Қўшиқнинг умри... Чин қўшиқнинг умри боқийдир. Ашурали Жўраевнинг «Юрак бўронлари» номли қиссасини ўқир экансиз, ўзингиз бунга амин бўласиз. Қисса ажойиб хонандамиз Ботир Зокиров ҳақида. Китобдан, шунингдек, адибнинг бир қатор ҳикоялари ҳам жой олган.
-
Dahshatli intiqom
Rus adabiyotining mahoratli yozuvchisi Nikolay Vasilyevich Gogolning "Dikanka qishlog‘i oqshomlari" to'plamidan joy olgan "Dahshatli intiqom" asarida sir-sinoatlarga boy g‘aroyib voqealar tasvirlangan. Yozuvchi mazkur asami afsona, rivoyat, ertak, shuningdek, onasidan eshitgan hikoyalari asosida yozgan. Asar qahramonlari - g‘ayritabiiy kuchlarga ishonuvchi sodda qishloq odamlari. Asar "May kechasi yoki suv parisi" nomi ostida 1831-yilda ilk marta nashr qilingan. Yengil, yumoristik ruhda yozilgan ushbu qissaiar tóplami sizga manzur bolishiga ishonchimiz komil.
-
Пул оқими квадранти 2-китоб
Китобнинг биринчи қисми чоп этилиб, ўқувчилар эътиборига ҳавола этилган эди. Китоб мухлисларининг фикр - мулоҳазаларини инобатга олиб, ушбу асарнинг иккинчи ва учинчи қисмини жамлаган ҳолда нашр этишга тайёрладик. Мазкур китобнинг биринчи қисмида квадрантдаги бўлимларнинг ўзига хос хусусиятлари ҳақида сўз юритилган бўлса, иккинчи қисмида квадрантнинг ўнг томонини танлаганларнинг нуқтаи назарини шакллантиришга асосий эътибор қаратилди. Китобнинг якунловчи учинчи қисмида эса квадрантнинг ўнг томонига жойлашиб олиш учун зарур бўладиган молиявий йўлакча томон қўйиладиган етти қадам - етти маслаҳатни тавсифлaшга ҳаракат қилинган. Китоб кенг доирадаги ўқувчилар оммасига мўлжалланган.
-
Ал-жомиъ ас-саҳиъ
Беморлик каффорати ва Оллоҳ таолонинг «Кимнинг қилмиши ёмон эрса, жазо тортғусидир!» деган каломи шарифи хусусида.
-
Избранные произведения
Сименем гениального физиолога Ивана Петровича Панлова связана новая эпоха в такой важнейшей области человеческого знания, каковой является физиология. Дошедшее до нас мудрое изречение древних-«Познай самого себя»-приобрело в физиологии нашего времени форму строго научных обобщений о физиологических закономерностях деятельности отдельных органов и систем и организма в целом в его единстве с условиями существования.
-
Қаердасан, бахт
Ушбу асарда Фарғона водийси аҳолисининг 1880-1918 йиллардаги ижтимоий, иқтисодий, сиёсий ва маданий ҳаёти, миллий-озодлик ҳаракати йўлидаги кураши ҳақида ҳикоя қилинади.
-
Dramalar
Drama qatnashchilari: Qimmat, Qumri, Xonto`raqozi, Boyvachcha, Hamro, Nishon, Turg`un, Sora, Farmon, Zebi domla, Abdulla, Karim, Oqil, Oqsoqol
-
Инсон ҳусни
Гўзаллик табиатнинг яхши неъматларидан бири. Бу- табиатнинг барча маҳсулига муштарак неъмат. Биз буни инсонлардагина эмас, ўсимликларда ҳам, жониворларда ҳам кўрамиз. Бизни ўзига шайдо қилган бу гўзаллик- табиатдаги гўзаллик эди.
-
Cаодат сари қиссалари. Буюк фатҳ. 4-китоб
Мана, саодат асридан ҳикоя қилувчи асарнинг ниҳоят тўртинчи китоби ҳам қўлингазда. “Интизор кутилган тонг», «Ойдинликлар сари», «Оламларга порлади қуёш» деб номланган олдинги уч китобини хузур билан, шимиб ўқиб чиққанингиздан хабаримиз бор. Давоми қачон чиқаркин, деб интиқ бўлиб юрганларингиз, тўғридан-тўғри бизга учраб ёки орқаворотдан суриштиравериб таржимани тезлаганларингиз бу асарга берилган энг юксак ва самимий баҳоларингиз деб биламиз.
-
Узбекча ёхуд снайпер қиз ҳақида қисса
Асар воқеалари уруш ўчоғида рўй беради. Балоғат ёшидаги қизнинг бу ваҳшат водийсига тушиб қолиши асло тасодиф эмас. Уруш ортидаги меқнати билан такрор туҳматларга учраивергач, ўзини ўзи борса-қайтмасга ҳукм қилади. Жангда ҳам жиддий синовларга рўбарў келади. Душманга қарши урушда тарафдорлари томонидан ўлимдан оғир жазога ҳукм қилинганда эса сукут ва сабр билан кутади. Ҳақиқатнинг қарор топиши жуда қийин, аммо барибир юзага чикади!..
-
Пул оқими квадранти. К. 1
Бу китоб молиявий билимлар ҳақида. Одамлар бозор талабларига мослаша олмай қийналиб юрган дастлабки пайтларда, бундан анча йиллар муқаддам, бадавлат ишбилармонлар озод-эркин ҳаёт кечиришнинг бир нечта қоидаларини ўрганиб чиқишди. Мазкур китобни ўқиш жараёнида ўша қоидалардан воқиф бўлиш баробарида, сиз пул учун эмас, балки пулнинг сизга ва сиз учун хизмат қилиши кераклигини англайсиз. Бу китоб молиявий бошқариш сирларини ўрганишда сизга ёрдам беради. Китоб кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.
-
Эврилиш: ҳикоялар ва мактублар
ХХ аср жаҳон адабиётининг ёрқин намояндаларидан бири - Франц Кафка ижоди китобхонларда катта қизиқиш уйғотиб келмоқда. Унинг роман, қисса ва ҳикояларида ўз даврининг ўткир сиёсий, ҳуқуқий, ижтимоий муаммолари, инсон руҳиятининг энг мураккаб қирралари, оддий одамларнинг фожиавий қисматлари юксак маҳорат билан бетакрор усулда тасвирланган.
-
Муножат: ғазаллар, шеърлар, муножатлар...
Лузумий, Абдулҳамид. Муножот : ғазаллар, шеърлар, муножотлар... Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамаси ҳузуридаги Дин ишлари бўйича қўмитанинг 2013 йил 8 октябрь № 2762-сонли тавсияси билан чоп этилди.
-
Al-jomi' as-sahih
«Al-Ushayra yoki Al-Usayra janggi» haqida «Rasululloh sallallohu alayhi va sallam ishtirok qilgan g‘azotlarning birinchisi «Al-Abvo» g‘azoti, keyin «Buvot», keyin ersa «Al-Ushayra» g‘azotidir»,— deydilar.
-
Школа на краю земли
Продолжение мирового бестселлера со скандальной репутацией «Три чашки чая». Грег Мортенсон, чудаковатый альпинист-неудачник, построивший несколько школ в Афганистане и Пакистане, продолжает свою непростую миссию, проникая в самые глухие и отрезанные от цивилизации районы.
-
Cаодат сари қиссалари. Оламларга порлади қуёш 3-китоб
Абу Лаҳаб Маккада кирилган, касаллиги туфайли Бадр жангига бора олмай, ўрнига бошқа одамни ёллаб жўнатган эди. Кетганлар изидан кунлаб йўл пойлади. Зафар суюнчисини келтирадиган одамни кутди. Шундай хабар келса, юзига кайтадан кон югуриши, янги ҳаёт бошланиши аниқ. Бир куни келиб: «Ортиқ ғам чекма, эй Абу Лаҳаб. Бағрингда ёнган оташни сўндирадиган натижага эришяпмиз. Мана, Муҳаммаднинг қонли кўйлаги, мана, дўстларининг кесилган бошлари!» дейдиган хушхабарчига суюнчисига нималар бермасди, нималар!..