-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Қария. Қиссалар, ҳикоялар.
Ёзувчи Аббос Саид мазкур китобида жамланган қиссалари, ҳикоялари қайта ишланиб, тўлдирилиб нашрга тайёрланди. асарлардаги кўплаб қаҳрамонлар ҳаётнинг аччиқ-чучугини кўрган, ўтмиш қатағон йиллари жабр-ситамларини тортиб, яқинларидан, соғлиқларидан айрилган, аммо имон-эътиқодига содиқ қолган заҳматкаш халқимиз вакиллари.
-
ФУРҚАТ ШЕЪРИЯТИДАН (Шарқ классиклари меросидан)
Ажойиб демократ шоир Зокиржон. Фурқат асарлари Муқимий ва Завқий каби замондошлари ижодиёти билан биргаликда ўзбек классик адабиёти тараққиёти йўлида янги, юксак босқични ташкил этади.
-
Ona tarbiyasi
Ushbu kitobdan uning «G‘aroyib bolalar» romani va bir-biridan mazmunli hikoyalari o‘rin olgan. Roman avval sinfdosh bo‘lgan, keyin biri boshqa shaharga ko‘chib ketgan o‘n yoshli Zaynab va Ahmadning bir-biriga yozishmalari asosiga qurilgan. Yosh bola nigohi orqali kattalarning nojo‘ya хattiharakatlari, o‘zaro munosabatlaridagi yolg‘on, munofiqlik, soхtaliklarga qanchalik haqqoniy baho berishi, ich-ichidan ularga qarshi isyon ko‘tarishi hayotiy voqealar asosida ifoda etiladi.
-
Барҳаёт ўликлар
Анна Зегерс ҳозирги замон жоҳон адабиётининг энг прогрессив, талантли намоёндаларидан бири. У тинчлик учун курашчиларнинг энг илғор сафидан жой олган бўлиб, экспултация, реакция, босқинчиликкда қарши руҳда ёзилган асарлари бир қанча тилларга таржима этилган .
-
Amir Temur
Pyesada, 1937-yilda qatag`on qilindi va 1941 yil 5 dekabrda vafot etdi. H.Jovidning "Knyaz", "Payg`ambar", "Shayx", "Xayyom", "O`pqon", "Amir Temur", "Iblis" kabi sahna asarlari shuhrat qozongan.
-
Cказки. Истории
В книгу вошли сказки и истории великого датского писателя Х.К.Андерсена, принесшие ему мировую славу.
-
Уруш ва тинчилик
Достон ғояси "Уруш ва тинчилик номи билан машҳур бўлганматн устида ишлаш бошланишидан анча олдин шакилланган. Уруш ва тинчилик учун муқаддимада Толстой 1856 йилда у роман ёзишни бошлаганини ёзган эди, унинг қаҳрамони оиласи билан Россияга қайтиб келаётган декабрист бўлиши керак эди. Ўзим билмаган ҳолда, ҳозирги замондан 1825 йилга ўтдим. Аммо 1825 йилда ҳам менинг қаҳрамоним етук оилавий одам эди.
-
Гўр қизи
«Гўр қизи» номиданоқ қандайдир сирли ва афсонавий воқеаларни эслатиб юборади. Бироқ қиссани ўқиш жараёнида у афсонага эмас, реал воқеалик заминига қурилганига гувоҳ, бўлади киши. Қиcca қизиқарли ва тарбиявий аҳамиятга эга бўлган асардир. Ёзувчи унда афсонавий об-ҳаво муҳитини ҳис этади, миллий манзараларга сингиб кетади, унинг ҳap бир салҳифасида сирлилик уфуриб туради. Асар тили оддий, халқ тушунадиган содда ва равон, ҳикоя қилиш услубининг қулайлиги катта ютуқдир
-
Танланган асарлар Қирол Лир
Адабиёт ихлосмандлари учун Вильям Шекспир номи, бебаҳо ижодий мероси буюк қадрият ҳисобланади. Унинг шоҳ асарлари асрлар оша неча авлод ўқувчилари қалбини сеҳрлаб, ларзага солиб келмоқда. Даҳо адиб қаламига мансуб шеърият, трагедия ва комедиялар, ҳикматлар келгуси авлодлар учун ҳам юксак санъат намунаси вазифасини ўтайвериши шубҳасиздир. Шундай асрларидан бири "Қирол Лир" асаридир.
-
Танланган асарлар
Адабиёт ихлосмандлари учун Вильям Шекспир номи, бебаҳо ижодий мероси буюк қадрият ҳисобланади. Унинг шоҳ асарлари асрлар оша неча авлод ўқувчилари қалбини сеҳрлаб, ларзага солиб келмоқда. Даҳо адиб қаламига мансуб шеърият, трагедия ва комедиялар, ҳикматлар келгуси авлодлар учун ҳам юксак санъат намунаси вазифасини ўтайвериши шубҳасиздир.
-
Бараканинг сири
Барака – сирли ва илоҳий ҳолат. У кўзга кўринмайди, қўлда тутиб бўлмайди. Баракани фақат ҳис этиш мумкин. Ушбу мўъжаз тўпламда бараканинг сири, унга етказувчи омиллар хусусида фикр юритилади. Содда баён ва равон услубда битилган ушбу рисола китобхонларни бефарқ қолдирмайди. Тўплам кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.
-
Осий банда
XX асрнинг улкан адибларидан бири Одил Ёқубовнинг унинг вафотидан сўнг дунё юзини кўраётган бу китобига адибнинг охирги йилларда қаттиқ тер тўкиб ёзган «Осий банда», «Хотиралар», «Қарноқ» сингари бадиий асарлари жамланди. Улар алоҳида асарлар бўлса ҳам, худди бир-бирининг мантиқий давомидай ҳаяжон билан ўқилади. Уларда адиб турғунлик деб аталган йилларнинг мураккаб, зиддиятли ўта драматик воқеаларини қаламга олади. Ўзи ҳаётда кўрган, билган, бошидан кечирган воқеаларни ҳаққоний бадиий тарихга, реал шахсларни эса ўзида давр муҳрини ташиган, даврнинг юлдузи ва сайёраси бўлган жозибадор, бадиий гўзал, юксак даражада ибратли бадиий қаҳрамонларга айлантиради. У яратган Ота, Онаизор бадиий тафаккурнинг ноёб мулки, улар бошдан кечирган кўргиликлар ҳақида кўз ёши тўкмасдан ўқиш мумкин эмас. Одил Ёқубов бу асарларни халқ учун ёзган. У ҳамон халқнинг хизматида камарбаста.
-
Қўрқма
Роман воқеаларини қисқача сўзлар билан ифода этиб бўлмайди. Барчаси шу қадар тиғизки, шошириб қўяди. Мажоз, образ, ифода, ўт, ҳеч кимникига ўхшамаган лиризмни ҳис қиласиз
-
Туркий халқлар мафкураст
Ушбу рисолада туркий халқларнинг қадимдан асримизгача бўлган даврдаги , ҳокимиятчилиги мафкураси ҳамда уларнинг келиб чиқиши борасида фикр юритилади.
-
Pryasinlar
Atoqli rus yozuvchisi, adabiyotshunosi va publitsisti Fyodor Aleksandrovich Abramov (1920-1983) o'zining sermahsul adabiy faoliyati davomida qishloq hayotiga ko'p qo'l urdi. Uning "Pryaslinlar" romanida ham og'ir sinovlar davrida oddiy rus kishilarining matonati va jasorati qalamga olinadi.
-
ТУҲФАИ ҲИСЛАТ
"ТУҲФАИ БАЁЗ" -ажойиб бир баёз. Бу баёзга Ҳислат Эшон замондошлари бўлмиш бир қатор шоирларнинг ғазаллари, муҳаммаслари жамланган. Ғазаллару муҳаммаслар- барчаси диний-фалсафий руҳда.