-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Сукунат соҳили
Шодиёр Хазрат Исмат — ижод масъулиятини теран хис этади. Унинг асарларида и неон кисмати, турфа такдирлар, умр манзаралари жонли ва кизикарли тасвирланади. Зеро, хает уз кувончларн-ю ташвишлари билан мураккаб ва сержило.Одам ва олам, 6eFy6op болалик ва доно кексалик, яхшилик ва ёмонлик, вафо ва садокат — хуллас дунёнинг турфа ранглари коришик чизгилар... Булар ижодкор нигохидан четда колмайди. Шодиёр Хазрат Исматнинг каламига мансуб хикоялар самимиятга йуррилган. Уларни мутолаа килар экансиз, самимий ва мард одамларнинг кечиималарига ошно буласиз. Уларнинг феъл-атворлари,турмуш тарзи, орзу умидлари охорли тасвирланган
-
Бобур - Йўлбарс. Буюк бобурийларнинг биринчиси.
Шох ва шоир, комусий олим, мутафаккир Захириддии Мухаммад Бобурнинг илмий-адабий, тарихий меросини урганиш хамда усиб келаётган ёш авлодга етказиш улкан маънавий, тарбиявий ахамиятга эга. Чунки,биз кимларнинг авлоди эканимизни англаш ёшларда гурур ва пстиклолдан фахрлаииш туЙБусини уйротадн. Колаверса, Бобур ва у колдиргаи мерос нафакат унинг ватандошларини, балки дунё ахлининг эътиборипи узпга жалб этмокда. Бу хол эса, бизни, шубхасиз, кувонтиради.
-
Танланган асарлар
Шоир "Танланган асарлар"ининг иккинчи жилдини қўлга олган шеърхон ўйчан, фалсафий умумлашмаларга бой ва дунё ҳаёт муносабатлар мураккабликларига ечим ва кушод излаган, ҳамма-ҳаммани замон ва дунёқарашлар, оқибат ва эътиқодлар эврилишларига зийраклик билан боқишга даъват руҳидаги, замондошлар қалбларига ҳушёрлик ва басират нигоҳи билан қарашга ундайдиган руҳдаги асарларга дуч келиши табиий. Ҳаёт, муҳаббат, ғазаб ва нафратнинг туб моҳияти ни, дунёнинг дунёлиги, одамнинг одамлиги тамойиллари одамзот учун азалабад жумбоқ бўлиб келаётганини такрор-такрор уқтираётгандек бўлади.
-
Нурали. Достонлар.
Алқисса, андин сўнг Гўрўғлибек Чамбилбелга султон бўлди. Адолатнинг одил сўзию, барчани бир кўзда кўр- ди. Шунда Авазхоннинг таърифотин Гуржистон вилоя- тида деб эшитди. Гўрўғлибек савдогар тариқасида бўлиб, Булдур қассобнинг уйига бориб, Авазни кўрди. «Қўй бераман, қўзи бераман, ўғлингии ҳам няртиб юр», деб майдонга олиб чиқиб, дарёнинг бўйига олиб бо- риб, ёшлик вақтида Авазхонни эндириб қочди, Чамбил- га олиб келди.
-
Қуёшни ким уйғотади
Қўчқор Норқобилнинг «Дарё ортидаги йиғи», «Кулиб тур, ази- зим», «Ўн саккизга кирмаган мен бор» ва «Қордаги лола» асарлари ҳамда «Қуёшни ким уйғотади? деб номланган кундаликлари ўлим ва ҳаёт, инсон ва уруш мавзусидаги асарлар сирасига киради. Муаллиф ўз қиссаларида уруш даҳшатлари, турли фожиалар, ин- сон юрагининг оғриқлари билан бир қаторда ҳаётда энг тоза борлик - Муҳаббат бор, демоқчи. Уруш ичидаги муҳаббат асар қаҳрамонига энг оғир дамларда куч-қувват, ишонч бахшида этишини ёритиб беришга интилган
-
Ҳурватан
Нуруллоҳ Остон (Нурулло Остонов) 1991 йилдан Ўзбекистон Ёзувчилар уюшмаси аъзоси, болалар учун «Юлдузлар чақнаган тун», «Баҳор рақси», «Тонгга пешвоз чиқайлик», «Қўрқмас улоқча» номли шеърий тўпламлари ҳамда «Йўлдаги булоқ», «Юрагимнинг безовта гули», «Қадим йўлларда», «Осмон тўла фаришта», «Фасли кўклам», «Фасли ишқ», «Ҳидоят чароғи» номли шеърий ҳамда «Расмий лақма», «Йиғлайдиган ўлик», «Кесакнинг таъ- сири» номли ҳажвий тўпламлари чоп этилган.
-
Qutlug' qon
Oybekning «Qutlug' qon» romanining bosh qahramoni Yo'lchimard, halol, oqko'ngil, olijanob yigit. Ma'lumki, inson o'zi qanday bo'lsa, o'zgalar haqida ham shunday o'ylaydi. Shuning uchun ham Yo'lchi shahardagi qarindoshlardan mehr-u muruvvat kutadi. U oʻziga qilinadigan yaxshiliklar evaziga halol mehnati bilan badal to'lay oladi. Buni siz romanda yigitning mehnatdan qo'rqmasligi, ishning ko'zini bilishi tasvirlangan o'rinlardan payqab olasiz.Asarning ushbu nashrida asarda uchraydigan ilmiy, tarixiy atamalarga, ruscha va baynalmilal so'zlarga alohida izoh va iqtiboslar berildi va hozirgi o'zbek adabiy til qoidalari asosida qayta tahirilandi.
-
Contes de la grande route de la soie – Sagesse de l’orient
Сборник рассказов и эссе, раскрывающий мудрость и традиции восточного народа. Книга содержит истории о справедливости, добре, мудрости и долгой жизни, почерпнутые из произведений известных философов и учёных прошлого.
-
Der schelm
In seinen Novellen und Erzählungen „Der Schelm“, „Was soll ich tun“, „Die Liste der Schlangen“, „Mein düsterer Schuh“ und „Du bist keine Waise“ beschreibt er, dass ein Schriftsteller das alltägliche Leben und die Schwierigkeiten des Volks hautnah und mit Gefühl wahrnehmen und reflektieren sollte. Seine Veröffentlichungen waren schon damals sehr populär, und einige davon wurden sogar verfilmt. Gafur Gulom war ein vielseitiger Künstler, der mit seinen Arbeiten viele Leser von seinem Witz und Sinn berühren konnte.
-
Избранная лирика
Стихи Франческо Петрарки — первого поэта и гуманиста эпохи Возрождения — блистают в сокровищнице мировой лирики. Большинство стихотворений Петрарки посвящено Лауре. Он преданно любил ее всю жизнь и имя ее прославил в веках.
-
Ивовая аллея
Лучшие романы Синклера Льюиса получили мировую известность и сыграли важную роль в осуждении всем передовым человечеством реакционных сторон американской буржуазной цивилизации.
-
И вдруг раздался звонок
Мария Халаши, известная венгерская журналистка и писательница, впервые переступила порог редакции, еще когда училась в школе. Она вошла в кабинет главного редактора журнала «Кино и театр» и сказала, что хочет здесь работать.
-
Записки охотников
Кому случалось из. Болховского уезда, перебираться в Жиздринский, того, вероятно, поражала резкая разница между породой людей в Орловской губернии и калужской породой.
-
Звенящий родник
Грузия! Зелень долин, снега вершин, синева моря, темные силуэты древних храмов, крепостей, скал. Вечное безмолвие камня и немолчный звон ручьев. Труд крестьянина и подвиг воина. Мудрая мысль ученого и неуемная фантазия художника.
-
Зарубежная повесть
Издание это, задуманное как преемник выходившего до войны журнала «Интернациональная литература», с самого первого номера (июль 1955 года) ставило своей целью знакомить советского читателя с богатствами прогрессивной зарубежной культуры, с современным литературным процессом в других странах, способствуя сближению народов и континентов, успеху великой борьбы за мир и социализм, лучшее будущее человечества.