-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
-
-
Qadam: maqsad, yo‘l, muvaffaqiyat
«Qadam» – shunchaki tavsiya yoki tarjima asar emas, u tom ma’noda bir insonning «men»ini topgungacha bo‘lgan uzun va mashaqqatli yo‘lning tafsilot va ro‘baru kelingan holatlarni izohlovchi hayotiy faktlar hamda misollar yig‘indisidir.
-
Сафарнома
Шоир ушбу насрий китобида ўзининг ғарбий ўлкаларга қилган ва етти йил (1045 1052) давом этган ажойиб ва ғаройиб саёхати ва хотираларини тасвирлаган.
-
Ҳад
Эҳтиросли лирик кечинмалар, ўткир фалсафий мушоҳадалар, оригинал ташбеҳ ва тимсоллар —шоир ижодига хос фазилатлардир. «Ҳад» деб номланиб, эътиборингизга ҳавола этилаётган муаллифнинг ушбу китобида унинг замон ва макон, севги ва садоқат, эзгулих ва ҳақгўйлик туйғулари теран тараннум этилган янги шеърлари жамланган.
-
Қадимги цивилизациялар
Китоб тарихчи, талабалар, магистрантлар, тадқиқотчилар ва инсонаятнинг қадим тарихи билан қизикувчи барча китобхонларга мўлжалланган.
-
Кўнгил озод
Мана, ушбу мажмуани тўла ўқиб чиқмаган бўлсангиз ҳам ҳар тугул бир қур варақлаб қўйганингиз рост. Эҳтимол бир-иккита шеърларни ҳам ўқигандирсиз. Нима бўлганда ҳам сабр-бардошингизга раҳмат.
-
-
Bahor qaytmaydi
Shuarodan biri «Muhabbat o'zi eski narsadir, ammo har bir qalb uni qaytadan kashf etadur» degan ekan.
-
Кайтмас тўлкинлар
Дунёнинг энг буюк тилсими, энг буюк муъжизаси - Инсон! Бу тилсимнинг, бу муъжизанинг гудаклик, болалик, усмирлик, успиринлик, ёшлик даврлари кандай кечади? Камолот йулида каидай азиятлар чекади? Уз умр йулини англаб мудом олра интилиб яшаш осонми? Китоб шу хусусда. У укувчини рух, оламининг ёруғ йулларига етаклайди.
-
Бухоронинг етти юлдузи
Муқаддас сўз масъулияти, қалбнинг оғриқли нуқталари, чексизлик фалсафаси,инсон тийнатидаги жамики гўзал ҳодисалар ва илдизлари чуқур - Исроил Субҳоний қаламга олишга уринган мавзулар жумласидандир.
-
Онажоним лақайим
Ушбу назмий тўпламда элнинг орзу – умид ва армонлари фалсафий мушоҳада асосида қаламга олиниб, шеърият ихлосмандларига тақдим этилмоқда.
-
Аму
Аму тўлқинида дўстлик гулчамбарлари қалқиб-қалқиб оқади. Тотув қўшнилик рамзи бўлмиш бу манзарани икки соҳилдан туриб томоша қилаётганлар қалбидаги олий ҳиссиёт ундан ҳам гўзал. Бизнинг ҳаёжонли серташвиш давримизда одамлар кўнглидаги бундай илҳомбахш туйғу айниқса азиздир. Зеро у ўз-ўзидан пайдо бўлган эмас унинг узоқ сермашаққат тарихи ўз қаҳрамонлари қурбонлари бор.
-
Bahor sog'inchi
Nazar Shukur (1954–1985) nigohi o‘tkir shoir edi. Uning she’rlarida qalb va ruh tug‘yonlari tabiatning ko‘z ilg‘amas shovur va shuvurlari bilan uyg‘unlashib, rabboniy va ruhoniy olam manzaralarini samoviy tuyg‘ularda inkishof etadi.
-
Қиёфа ўғриси
Мазкур асар бир-биридан қизиқарли воқеаларга, саргузаштларга бой бўлиб, ўйлаймизки, уни катта қизиқиш билан мутолаа қиласиз.
-
От кишнаган оқшом
Тоғай Мурод қиссалари соф миллий ўзбек қиссалари. Тоғай Мурод қиссаларида тасвирланган одамларга бошқа халқ либосини кийдирсангиз ҳам ўзбеклиги билиниб туради. Уларнинг хулқ-атвори ҳам бошқа халққа асло ўхшамайди.
-
Ахлоқи кабир
Қадимиятнинг даҳо мутафаккири, устози аввал, Искандар Зулқарнайнга мураббийлик қилган Арасту (Аристотел) асарлари орасида «Магниа Моралиа» – «Ахлоқи кабир» алоҳида ўрин тутади.
-
Менинг умрим
Ихтиёр Ризо бугунги ўзбек шеъриятида ўз ўрнига эга бўлган шоирларимиздан биридир. Бу китобга шоирнинг истиқлол даврида ёзган асарлари жамланган. Китобнинг асосий мавзуси Ватан, истиқлол, инсон ва эркдир. Шоирнинг мазкур янги тўпламидаги шеърлар ўзининг эркин руҳи билан ажралиб туради.