-
-
-
Atrof muhitni muhofaza qilish. Ekologiya
-
Qurilish. Arxitektura
-
Ommaviy kommunikatsiya. Jurnalistika. Ommaviy axborot vositalari
-
-
Organik kimyo
«Organik kimyo» fanidan amaliy mashg'ulotlar uchun o'quvuslubiy qo'llanma Toshkent davlat texnika universitetining “Ekologiya va atrof-muhit muhofazasi” ta'lim yo'nalishi bo'yicha tahsil olayotgan bakalavriat talabalari uchun mo'ljallangan.
-
Подготовка на тежкоатлета
Методиката на тренировката на тежкоатлета е разработена от И. Абаджиев, а останалите три раздела са написани от В . Фурнаджиев Настоящият труд е плод на съвместната дългогодишна творческа работа на з. м. с. Иван Абаджиев — герой на социалистическия труд, старши треньор на нацноналния отбор по вдигане на тежести на Н Р Б , и доц. Басил Фурнаджиев, д. ф. н. — член на комисията по научното обезпечаване на подготовката на отбора.
-
RADIOALOQA QURILMALARI
Mazkur o‘quv-uslubiy qo‘llanma “Radioloqa qurilmalari” fanining namunaviy dasturi asosida tuzilgan bo‘lib, unda rаdiоuzаtuvchi qurilmаlarning аlоhidа qismlаrini tаnlаsh va hisоblаsh, strukturа va аsоsiy sxеmаlаrini tuzish mаsаlаlаri; radio qabul qiluvchi qurilmalarga tegishli individual topshiriqlar keltirilgan. O‘quv-uslubiy qo‘llanma “60611500-Radioelektron qurilmalar va tizimlar” (radioelektronika) ta’lim yo‘nalishi talabalari uchun mo‘ljallangan.
-
MUНANDISLIK EKОLОGIYASI
Uslubiy qo'llanma 5630100-Ekologiya va atrof-muhit muhofazasi ta'lim yo'nalishi talabalari uchun "Muhandislik ekologiyasi" fanining o'quv dasturiga muvofiq tuzilgan. Uslubiy qoʻllanmada bajariladigan amaliy mashg'ulotlarning bayoni, yechilishi, variantlar va ilovalar keltirilgan
-
БИНО ВА ИНШООТЛАРНИнr ФАЗОВИЙ ТОМ tПМАЛАРИ
Мазкур ўқув-услубий қўлланмада меморий қиёфалар яратиш, бино ва иншоотлар классификацияси, жаҳон амалиёти ва Ўзбекистонда қўлланиб келинаётган гумбазлар, қобиклар, қуббалар, складкалар, фазовий қўшма конструкциялар, ванта ёпмалари, юмшоқ қобиқлар ва бошқа тизимларнинг элементлари, тугунлари ва деталларини лойиҳалаш бўйича асосий тушунчалар баён этилган
-
Ажралишнинг олдини олиш бўйича психологик тавсиялар
Мазкур қўлланма оила қуриш остонасида турган ёшлар хамда ёш оилалар учун мўлжалланган бўлиб, унда оилавий муносабатлар, оилавий низолар ва уларнинг тур лари, низолар туфайли юзага келадиган ажралишлар хамда уларни олдини олишга каратилган амалий психологик тавсиялар берилган.
-
МЕЪМОРЧИЛИК МУТАХАССИСЛИГИ БЎЙИЧА ҚАЛАМТАСВИР ФАНИДАН УСЛУБИЙ ҚЎЛЛАНМА
Халкимизнинг кундан-кунга ортиб бораётган ижтимоий, маданий ва маънавий-эстетик талаблари олий билимгохлар олдига меъморлар тайёрлаш сифатини ошириш каби мухим масалани куймокда. Меъморчилик комплекс илм булиб, у икки асосий йуналишни узаро бирлаштиради, улар мантикийлик ва бадииётлиликдир. Шунинг учун хам соханинг тарихига назар ташланса, утмишдаги машхур меъморлар ижтимоий, илмий, техник ва юкори бадиий маданиятга эга булган мусаввирлар булганликларини куриш мумкин.
-
БИНО ВА ИНШООТЛАРНИнr ФАЗОВИЙ ТОМ ЁПМАЛАРИ
"Бино ва иишоотларlflllfГ фазовий том ёпмалари" YlIY8·услубиЙ I(jлланмас" Архитектура "5580100" ва бинолар lI}'Pилиши "5580200" йуналишидаги бакалавр талабаларига МУлжаллангаи. Мазкур }'!\ув-услубий I(j'лланмада меморий ~Иё~алар яратиш, бино ва иншоотлар классификацияси, жаJ(ОН амалиётн ва Узбекистонда I(jлланиб келннаrn-aн ryмбазлар, кобщлар, куббалар, складкалар, фазавий I(j'шма КОНС1рукциялар, ванта ёпмалари, юмшо~ ~обиклар ва бошка тизимларнинг злементлари, тутунлари ва деталларини лойихалаш БУйича асосий тушунчалар баёп этилган.
-
Ота-оналар университети - ота-оналарга асосий кўмакчи
Ушбу қўлланма “Ота-оналар университета” рахбари вазифасини қоида тарикасида бажарувчи туман (шахар) хотин-қизлар қўмитасининг хотин-қизлар билан ишлаш ва оилаларда маънавий-ахлоқий қадриятларни мустахкамлаш бўйича мутахассисларга мўлжалланган.
-
УЗБЕКИСТОН ШАРОИТИДА ЭНЕРГИЯСАМАРАЛИ БИНОЛАРНИ лойихАЛАШ
Укув-услубий қўлланмада иссиқлик тежаш имканини берувчи биноларни лойихалаш ва тағдимоти тугрисидаги н.париЙ ва ижтимойи амалий маълумотлар, констpyктив ечимлар, уларга бахо бериш ва турли хил гелиасистемаларни қўлланиши ҳақида маълумотлар берилган. Бyryнги кунда қўёш нуридан биноки исситишда на иссиқ сув билан таъминлашда фойдanаниш буйича тадЮf1ФТ, тажриба сииоилар на ама.1ИЙ ишлар ~йидаги йуналишларда олиб борилмокда: - ryёш .1нергиясиии кучли ютишга мулжалланган иссИ!uшк ЖН"Х,атдан самарали, лекин олинган иссиlЩИК микдарини та«симлаш ускуналари уРнатилмаган бинолар;
-
Дунёда бўлмаса муаллим агар...
Муаллим аввало, ота-она, богча мураббийси, мактаб ўқитувчиси, олий ўқув даргохи устозлари, энг мухими ҳаётнинг ўзи эканлигини унутмайлик. Ҳар киши хаётдан олмаса таълим, Унга ўргатолмас хеч бир муаллим.
-
МАТЕМАТИКА ОЛИМПИАДАЛАРИГА ТАЙЁРЛАНИШ КУЛЛАНМАСИ
Миллий республикаларда ўтказиладиган олимпиада лар математикадан уқитиш ва шу фан буйича синфдан ташқари ишларнинг кбнкрет тажрибасини узида мужассамлаштиради. Шунинг учун ҳар йили республикамизда утказиладиган математиклар олимпиадаси материалларини йигиб, кенг укитувчилар оммасини ва укувчиларни таништириш катта кизикиш тугдириши шуб^асиз
-
Основы творческой деятельности журналиста
Ушбу китоб журналистика йўналишидаги талабалар ва ходимлар, ҳамда, шу соҳага қизиқувчилар учун мўлжалланган.
-
-
MATEMATIKA TARIXI
Respublikamiz Prezidenti I.A. Karimov o’zining «Barkamol avlodO’zbekiston taraqqiyotining poydevori» deb nomlangan asarida ta’kidlaganidek "Bugungi kunda oldimizga qo’yilgan buyuk maksadlarimizga, ezgu niyatlarimizga erishishimiz, jamiyatimizning yangilanishi, hayotimizning taraqqiyoti va istiqboli amalga oshirilayotgan islohotlarimiz, rejalarimizning samarasi taqdiri – bularning barchasi, avvalambor, zamon talablariga javob beradigan yuqori malakasi, ongli mutaxassis kadrlar tayyorlash muammosi bilan chamabarchas bog’likligini barchamiz anglab yetmoqdamiz. Shu bilan birga, hammamiz yana bir haqiqatni anglab yetmoqdamiz. Faqatgina chinakam ma’rifatli odam, inson qadrini, millat qadriyatlarini, bir so’z bilan aytganda, o’zligini anglash, erkin va ozod jamiyatda yashash, mustaqil davlatimizning jahon hamjamiyatida o’ziga mos obro’li o’rin egallashi uchun fidoyilik bilan qo’shishi mumkin".
-
MATEMATIKA 0‘QITISH METODIKASI
Darslikda yangi pedagogik texnologiya asosida o'qitishning an’anaviy va noan’anaviy metodlaridan: m a’ruza, suhbat, mustaqil ish, evristik va muammoli ta’lim metodlarini dars jarayonida qo‘llanilishiga katta ahamiyat berilgan. Matematika darsi, uning tuzilishi va uni tashkil qilish metodikasi, matematika darsining turlari, darsga tayyorgarlik va uning tahlili matematika darsiga qo‘yilgan talablar ochib berilgan. Darslikda yana son tushunchasini kiritish va uni kengaytirish, ular ustida to‘rt amalni bajarish, maktabdagi ayniy shakl almashtirishlami o‘rgatish,.