-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
"Charxpalak"
Hech qanday Zulm jazosiz qolmaydi." Murdalar gapirmaydi" qissasida ana shu hayot falsafasi haqida fikr yuritiladi.
-
ТЕЛБА
Ноябрнинг охирлари, илмилий кунлар. Эрталаб соат туккизларда Петербург — Варшава темир йулининг поезди китоб билан Петербургга кириб бормогда. хаво шунчалар туманда ва рутубатли эдики, тонг базур кузини очди; вагон ойнасидан караб йулнинг хар икки томонида ун кадам наридаги нарса- ларни илгаб олиб булмасди. Йуловчилар орасида чет элдан кайтаётганлар хам бор эди; бирок учинчи табака учун ажратилган булинмаларда одам гавжумрок, булар аксари уз ишташвиши билан юрган
-
Уймозор
Инсон ўзининг онг-шуури, ақл-заковати билан бошқа мавжудоглардан кескин фарқланади. Аммо баъзан инсон шундай хунрезликларга, қабиҳликларга қўл урадики, уни таърифлашга тил ва қалам ожизлик қилади.
-
СОҲИЛ ЁҚАЛАБ ЧОПАЁТГАН ОЛАПАР
Атоқли адиб Чингиз Айтматовнинг «Соҳил ёкалаб чопаётган Олапар» қиссасининг мазмуни жуда теран ва серқирра. Асар ер юзининг ҳамма тарафини сув қоплаб олган, ҳали бирор парча қуруқлик бўлмаган замонлар тўғрисидаги ривоятдан бошланади. Қиссада шимолда яшовчи нивхларнинг бир неча авлоди тақдири ҳақида гап боради. Нивхлар бир қайиқда чексиз уммонда даҳшатли зулмат кўйнида қолиб кетишади ва ҳаёт-мамот олишуви бошланади. Ҳурматли ўкувчи, бу олишув нима билан тугашини асарни ўкиб билиб оласиз.
-
Нодира. Тушумда кўрсам эдим
Нодира нафақат ўзбек, балки форс-тожик тилида ҳам маҳорат билан қалам тебратган ҳассос зуллусонайн шоира ҳисобланади. Мазкур мажмуага Нодиранинг ўзбек тилидаги халқ ичида машхур ва бадиий баркамол ғазаллари билан бирга, форисий меросидан ҳам намуналар таржима қилиб киритилди.
-
Тохир Малик бир куни...
Тохир Малик деганда кўпчилик мухлислар машҳур "Шайтанат" асарининг муаллифи ва шу номдаги кинофилмни кўз олдиларига келтиради. Таниқли адиб яна кўплаб баркамол, умрбоқий асарлар ҳам ёзган. Ушбу китобчада Тохир Малик ҳаётидан олинган қизиқ воқеалар, ғаройиб хангомалар, хазил - мутойибаларни қизиқиш билан ўқишингизга ишончимиз комил. Айни чоғда машҳур адиб хақидаги тасаввурингиз бойийди, унинг ўзи ҳам худди ижоди каби кўнглингизга яқин бўлиб қолади.
-
FARG‘ONA ADIBLARI
Farg‘ona adiblari mamlakatimiz adabiy jarayonida o‘z ovozi va so‘ziga ega ekanligi bilan ajralib turadilar. Muallif ulardan har birining o‘ziga xos ijodiy qiyofasini ochishga harakat qilgan. Kitob umumta’lim maktablari, litseylar va kasb-hunar kollejlarining o'quvchi hamda o'qituvchilari, oliy o'quv yurtlarining talabalari, adabiyotshunoslar, izlanuvchi-tadqiqotchilar, magistrantlar, umuman, adabiyotga qiziquvchi barcha kitobxonlar ommasiga moljallangan.
-
SARVQOMAT DILBARIM
Kasbim jurnalist bo‘lganligi sababli Tyan-Shanda tez-tez bo‘lib turishga to‘g‘ri kelardi. Bundan bir yarim yil muqaddam, bahor kunlaridan birida meni shoshilinch suratda redaktsiyaga chaqirib qolishdi. Bu vaqt men Tyan-Shan oblastining markazi Norinda edim. Avtostantsiyaga yetib kelsam, bundan bir necha minut ilgari avtobus jo‘nab ketgan ekan.
-
Temuriy malikalari
Temur va temuriy shaxzodalar XIV asrning ikkinchi yarmidan XVI asrning birinchi choragigacha O'rta Osiyo, Shimoliy Afg'oniston, qisman Eron hamda Iroq mamlakatlarida hukmronlik qilganlar.
-
-
Мукошафат-ул қулуб
Жамият таназзулига сабаб бўладиган қусурлар, кибру ҳаво, риё, шуҳратпарастлик, ҳасад, золимлик, адолатсизлик каби ғайриинсоний феъл ва туйғулардир. Қайси бир жамиятда шундай ёмон феълли одамлар кўп бўлса, ўша жамият инқирозга юз тутади. Хўш, одамлар табиатидаги бундай қусурларни тузатиш мумкинми? Ана шундай дардларни даволаш йўлларини кўрсатиб берган буюк олим Ғаззолий бу хасталикларнинг ташхисини қўйган.
-
М. Беҳбудий танланган асарлар
Қўлингиздаги китоб нашриётимизнинг дастлабки маҳсулотидир. Уни янги ўзбек мактаби, матбуоти, театри бешигини тебратган, 10-йиллардаёқ «Беҳбудия нашриёти»ни ташкил этиб, дарсликлар чиқаришни йўлга қўйган буюк маърифатчи бобомиз асарларидан бошламоқдамиз».
-
Минг қуёш шуъласи
Асарда яқин ўтмишда, биздан атиги бир неча юз чақирим йироқда юз берган ҳаққоний воқеалар тилга олинган. Асар қаҳрамонларининг фожеавий қисмати билан танишарсиз, уларга нисбаттан ҳамдардлик ҳиссини туйиш баробарида тинчлик осойишталик, фаровонлик сингари неъматларни қанчалик бебаҳо эканини англаб етасиз.
-
ЭТО МОЛОДОСТЬ НАША
В книгах, адресуемых юношеству, читатель привык находить рассказы и повести о героических поступках молодых людей, комсомольцев. Традиция добрая. И сборник «Это молодость наша» ее не нарушает. В произведениях В. Распутина, В. Чивилихина, Н. Думбадзе, О. Куваева, Ю. Бондарева, А. Алексина, А, Лиханова вы встретитесь с парнями и девушками высокой силы духа, готовыми, если в том есть необходимость, к самопожертвованию.
-
Табаррук тупроқ
Таниқли шоир. Ўзбекистон ленин Комсомоли Мукофотининг лауреати Барот Бойқобиловнинг "Табаррук тупроқ" деб номланган ушбу китобига шорнинг балладалари ва достонлари киритилди. Ватанни улуғлаш, дўстликни ардоқлаш бу асарларнинг баш мавзуидир.
-
Charxpalak
Taniqli yozuvchi Tohir Malikning «Charxpalak» qissasida mustabid davr yakkahokimligi bilan bog'liq voqealar va taqdirlar qalamga olingan. Ilm va adolatga intilgan insonning fojiali qismati mahorat bilan tasvirlangan. Shuningdek, ishq-muhabbat va shaxsiy hayot manzaralari yurakka yaqin odatlarda aks cttirilgan.