-
-
-
-
-
И.А. Каримов асарлари асосида талаба-ўқитувчиларни маънавий-аҳлоқий тарбиялашнинг асосий тамойиллари
Davlat va huquq. Huquqiy fanlar
-
-
Aloqa. Kommunikatsiya texnologiyalari
-
-
Fizika kursi
XX asr boshlariga kelib, klassik fizika (Niyuton mexanikasi, klassik elektrodinamika, klassik statistik fizika) bir qator hodisalarni, jumladan nurlanish va yorug'likning zarra-to'lqin tabiatini atomning barqarorligi va undagi jarayonlami tushuntirolmasligi ma’lum bo'lib qoldi. Bu hodisalarning mohiyatini tushunish kvant fizikaning yaratilishiga olib keldi.
-
PEDAGOGIK WEB-DIZAYN
Web-saytlarni yaratish va utidan foydalanish ta'lim tizimida ham muhim ahamiyat kasb etadi. Ta’limda web-saytlardan nafaqat tijorat yoki namoyish vositasi sifatida, balki bilim berish maqsadlarida ham foydalaniladi. Albatta bunda ta’lim masofadan tunb amalga oshiriladi. Bun day ta’lim berish jarayoni o'qituvchi va o'quvchi to’g'ridan-to'g'ri muloqot qilmasdan olib boriladi. Buning uchun ta’lim beruvchi (oliy O'quv yurti, maktab va boshqalar) o'qitiladigan predmetga tegishli ma’ iumotlarni web-sahifalarga har xil ko‘rinishlarda (matn, rasm, jadval, animatsiya. tovushli ma'lumot va xatto video tasma ko rinishida) joylashi kerak.
-
-
O‘ZBEK TILIDA NOM YARATISH TEXNOLOGIYASI
Monografiyada dunyo tilshunosligida neyming lingvistikasining shakllanishi, o‘zbek tiiida nom yaratishning nazariy masalalari, nom yaratish va tanlashga qo‘yiladigan talablar, nom hosil qilish usullari haqida ma’lumot berildi; yurtimizda tadbirkorlik faoliyati obyektlari, korxona, firma, iste’mol tovarlariga berilgan nomlar tahliliy-tanqidiy jihatdan o‘rganilib, nom tanlash bilan bog'liq muammolarga munosabat bildirildi. Monografiya o‘zbek tili mutaxassislari, tilshunos olimlar, tadbirkor va marketologlar uchun mo‘ljallangan.
-
Физика
Буюк келажак сари дадил қадамлар билан одимлаётган диёримиз ўз келажагини ёш авлод тимсолида кўриб, бу мақсадни амалга ошириш учун асосий вазифалар қаторида таълим тизимини тубдан ислоҳ қилиш, миллий кадрларни тайёрлаш масаласига эътиборни қаратди.
-
PEDAG0G1K TEXN OLOGIYALAR VA PEDAGOGIK MAHORAT
Mazkur o'quv qoilanma xalq ta'limi sohasida xizmat ko'rsatgan fan arbobi N.N. Azizxodjacva tomonidan yozilgan bo‘lib, oliy maktab o'qituvchilari pedagogik mahorati va pedagogik tcxnologiyalar zamonaviy muammolarini ochib bcradi. O'quv qo'llanmada «Kadrlar tayorlash mUliy dasturi*dagi vazifalardan kelib chiqib oliy makiabda ta’lim jarayoni tahlil qilingan. Ta’limning mohiyaii, tamoyillari va mazmuni asosiy nazariyalari ко'rib chiqilgan. Oliy maktabda o'qishni tashkil qilish shakllari va melodlariga zamonaviy talablar hamda talabalarning bilim olish faoliyatlari o'rganiladi. Pedagogik tcxnologiyalar ilmiy-nazariy asoslariga alohida e’tibor qaratiladi, ishlab chiqilgan pedagogik texnologiyalar bcriladi. Pedagogik texnologiyalami amaliyotda aniq foydalanish o'qituvchining pedagogik mahorati bilan bog'lanadi. Pedagogik mahorat asoslari, o'qituvchining pedagogik faoliyati turlari. pedagogik munosabat va pedagogik madaniyat masalalari ochih bcriladi. Oliy maktab magistraturasining barcha ixtisosliklan uchun tavsiya etilgan.
-
-
ДАВЛАТ ХИЗМАТЧИСИ ЭТИКАСИ ВА ИМИДЖИ
Давлат хизматчиси, деганда давлат оргакларининг хуку клари ни руёбга чикариш буйича ташки ли й-бош кару в функцияларини бажарувчи, фукаролар учун хукукий окибатларни келтириб чикаруачи юридик ахамиятга эта булган харакатларнн амалга оширувчи шахе назарда тутилади. Мансабдор шахсларда сиёсий хислатлар билан бир каторда ахлокий фазилатларни шакллантириш зарурий холдир. Ахлокий баркамоллик давлат хнзматидаги ходнмларнннг ишбилармонлнк сифатларндак бири хисобланади. ‘‘Давлат хизматчисининг зтикаси ва имиджи" давлат бошкаруви илмини узлаштирувчи булажак мутахассисларни ахлокий жихатдан тарбнялаш, жамоа орасида узини тутнш одоби коидаларини узлаштириш, ходим билан муомала маданиятини нулга куйиш, уэинннг инки ва ташки ту зал лиги билан намунади хатги-харакатларни намоён этиш мае ал ал ар нни илмий ва амалий жихатдан ёритишга каратилган.
-
Рус гурухлари учун «УЗБЕК ТИЛИ»
Рус гурухлари учун «УЗБЕК ТИЛИ» Кулланмада тил имкониятларидан келиб чиккан холда узбек тилининг р у с тилига киёслаб урганилишита в а ешларни Ваганга мухаббат рухида тарбиялашта аложна, эьтибор берилди.
-
И.А. Каримов асарлари асосида талаба-ўқитувчиларни маънавий-аҳлоқий тарбиялашнинг асосий тамойиллари
И.А. Каримов асарлари асосида талаба-ўқитувчиларни маънавий-аҳлоқий тарбиялашнинг асосий тамойиллари
-
O‘ZBEK TILIDA SIFATGA OID LEKSEMALARNING LINGVOKULTUROLOGIK TADQIQI MASALALARI
Ushbu monografiyada rus va o‘zbek tillaridagi sifatga oid belgi bildiruvchi leksemalarning olamni lingvistik tasvirlash xususiyatlari imkon darajada ilmiy tadqiq qilindi. Tadqiqotimizdan o‘zbek tili fani o‘qituvchilari, nofilologik Oliy o‘quv yurtlarida rusiyzabon guruhi talabalariga mashg‘ulot o‘tishda foydalanishlari mumkin
-
ДАВЛАТ молияси тизими Т-1
Узбекистан Республикаси Олий Кенгашик, а р о р к и -лад и: Мустацил Узбекистан Республикасининг Конститу-цияси кабул килинганлигини нишонлаш максадида Конституция кабул кдлинган кун — 8 декабрь умумхалк бай-рами — Узбекистан Республикасининг Конституцияси куни деб эълон килинсин. 8 декабрь дам олиш куни \исоблансин.
-
ВАТАН ФИДОЙИЛАРИ
Инсон икки марсами — Ватанни ва ота-онани танлаш хукукига л а >мас. Ьир Ватан ва халкм мансублик ха кишига умр буйи масъулият юклаС боравсради. Бу иккисини \ар кандай ёвуз кумдан \имоя мииш — шу Ватан фарзанли. шу халк; вакили булган \ар бир йигит учун мукадаас бурч, шарафли вазифа Мамлакатимиз жанубий чсгараларига суцилиб кирмо^чн булган халкаро тсррорчи газамдаларга царшн марлонавор кура ища Махмуджон, Алишер. Рафуржон. Бобуржон, Сайёр, Маъруфжон, Эломон, Абдухалим. Юнус. Улугбек. Дониёр. Кдхрамон леган ёш-ёш — иав-к,ирои йигитларимиз кдхрамонларча хал о к булдилар.
-
АРХИВШУНОСЛИК
"Архившунослик"ўқув қўлланмасида мустақил Ўзбекистон шароитида архив ишида содир бўлган асосий ўзгаришлар биринчи бор ўз аксини топди.
-
-
УРТА АСРЛАРДА ФРАНЦИЯ ДАВЛАТИ ВА ХУКУКИ
Франция феодал муносабатлар энг ривожланган, классик шаклга эга булган давлат эди. У 843 йилда Верден шахрида Карл Буюкнинг уч невараси йигилишида франклар импе-риясининг уч кисмга булиниб кетиши натижасида ташкил топган. Верден ахдига мувофих мархум Людовик Худо-жуйнинг катта угли Лотарь императорлик унвонини сакдаб к,олди, лекин укалари Людовик Немис ва Карл Ялтирохбошга нисбатан хеч хандай махсус хУКУККа эга эмас эди. Укалари-нинг хар кайсиси уз холича мустахил хирол булиб холди, Лотарга Италия, Шаркда Рейн билан Барбда Масс, Шельда, Сена ва Рона дарёлари уртасидаги ерлар (бунга Бургундия хам киради) тегди, Рейннинг шархидаги ерлар Людовик Не-мисга тегди.