-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Xalq ta’limi. Pedagogika
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Texnika va amaliy fanlar
-
Д.М.МАМИН-СИБИРЯК
Д. Н. Мамин-Сибиряк вошел в историю русской литературы как выдающийся писатель-реалист. Как отмечала дооктябрьская «Правда», в произведениях Мамина-Сиби- ряка оживала «целая эпоха шествия капитала, хищного, алчного, не знавшего удержу ни в чем».1 Высоко оценил творчество писателя В. И. Ленин, увидевший в очерке Бойцы» документ большой художественной правды. В произведениях Мамина-Сибиряка, писал В. И. Ленин, «.. .рельефно выступает особый быт Урала, близкий к дореформенному, с бесправием, темнотой и приниженностью привязанного к заводам населения, с «добросовестным ребяческим развратом» «господ», с отсутствием того среднего слоя людей (разночинцев, интеллигенции), который так характерен для капиталистического развития всех стран, не исключая и России».
-
-
Фаннинг фалсафий масалалари
Ушбу ўқув қўлланма Ўзбекистон Республикаси Олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги тасдиқлаган намунавий ўқув дастурига мувофиқ ишлаб чиқилган. Ўқув қўлланмада фаннинг фалсафий муаммоларини муайян фанларнинг ривожланаётган билим тизими сифатида кўриб чиқишга асосий эътибор қаратилиб, фан амалиёти ва ривожланишининг манбалари, асосий фалсафий, методологик ва эпистемологик тамойиллари очиб берилган.
-
КУРС ТЕОРЕТИЧЕСКОЙ ФИЗИКИ
Быстрое развитие теоретической физики и расширение об ласти ее приложений сделало актуальным такие ее разделы, по-торые еще несколько лет назад находились в пачальной стадии развития. Это определило необходимость существенной перера ботки второго тома «Курса теоретической физики».
-
MATERIKLAR VA OKEANLAR TABIIY GEOGRAFIYАSI
O’quv qo’llanma 5110500-geografiya o’qitish metodikasi ta’lim yo’nalishi talabalari va geografiya fani bilan qiziquvchilarga mo’ljallangan.
-
ДАНИЕЛ ГРАНИН
Работа О. Вомтинском о Даниила Гранине— парами очерк творчества писателе, уверенно вошедшего а советскую литературу еще а пятидесятые годы. Широким кругам читателей хорошо известны его романы «Искатели», «После свадьбы» и «Иду на грозу».
-
Antennalar va radioeshittirish
O`quv qo`llanmada zamonaviy simsiz telekommunikatsiya tizimlarida keng foydalaniladigan antennalarning vazifasi va tasniflanishi, elektr va yo`nalganlik xususiyatlarini tavsiflovchi parametrlari, simmetrik va nosimmetrik vibratorlarning yo`nalganlik xususiyatlari, vibratorlardan tashkil topgan antenna panjaralari asosida tor yo`nalganlik diagrammalarini hosil qilish, qo`zg`atilgan nurlatuvchi sirtlar, apertur antennalarning konstruktiv xususiyatlari ko`rib chiqilgan.
-
Duzlar ximiyası
Oqıw qollanbada duzlardıń alanıw jolları, nomenklaturası, grafikalıq formulası pH ti, gidroliz konstantasın hám dárejesın tabıw usılları xalıq xojalaǵındaǵı áhmiyeti keńnen bayan etilgen.
-
Усимлик хом ашёлари асосида дори воситалари яратишнинг илмий асослари
Усимлик хом ашёлари асосида дори воситалари яратишнинг илмий асослари хакида
-
Усимлик хом ашёлари асосида дори воситалари яратишнинг илмий асослари
Усимлик хом ашёлари асосида дори воситалари яратишнинг илмий асослари хакида
-
O`ZBEK TILIDAGI HAVOLA BO`LAKLI SINTAKTIK KONSTRUKSIYALAR
Monografiyada havola bo`lakli sintaktik konstruksiyalarning struktur-semantik xususiyatlari ilmiy asoslangan, ularning ko`rsatish, belgilash, so`roq olmoshlari, shuningdek, sifat, son turkumiga mansub ayrim so`zlar yordamida shakllanishi va mazmunan umumga qaratilishi o`zbek tili materiallari orqali ochib berilgan. Havola bo`lakli sintaktik konstruksiyalarning qo`shpredikativ va polipredikativ birliklar ko`rinishida namoyon bo`lishi so`zlashuv, badiiy, ilmiy, rasmiy hamda publitsistik uslubga xos nutq birliklari misolida isbotlangan, havola bo`lakli sintaktik konstruksiyalarning shaklan kesim, ega, aniqlovchi, to`ldiruvchi, hol predikativ birlik ko`rinishida, mazmunan shaxs, narsa, belgi, o`rin, payt, tarz, daraja-miqdor, natija kabi guruhlarga bo`linishi asoslangan. Havola bo`lakli qo`shpredikativ va polipredikativ birliklarning monopredikativ birliklararo derivatsion xususiyatga ega bo`lishi dalillangan
-
ГУРИ АМИР
1941 йилнивг июнь ойида Х^укумат экспедицияси томонидан Самар-цаиддаги Гури Амир мацбарасида дафн этилган сохиб^ирон Амир Темур, Мироншоз;, Шозфух, Мирзо Улугбек, Мухаммад Султон ва Бибихоним мацбарасидаги Бибихонимиинг да^малари очилган эди. Немис-фашист зос^инчилари мамлакатимиз .\удудига бостириб кириши туфайли экспе-хициянинг натижалари тулалигича сритилман долиб кетди. Бу хазуза эса узбек тилида бирорта дам мацола эълон килинмади. Китоб муаллифи уша экспедициянинг барча илмий маълумотлариня ва архив з^ужжатларини чу^зф тахлил килиб, Темури йларнииг дафн ма-росимлари, жасад колдизутари, ^абртошлардаги ёзувлар дамда ма^бара дадида биринчи марта узбек тилида цизицарли тарзда баёи килгазз. Шунингдек, бошда фотизутар ва аждодларимизпинг дафн маросимлари *ацида маълумотларнинг келтирилишн рисолани янада кизикарли килган. Рисола Темурийлар тарихига з^изиз^адигазз олимлар ва кенг китобхон-
-
Фан ва техника системавий ёндашиш асослари
Қўлланмада системавийликнинг асосий тушунмалари - тасниф, моделлар, система чегаралари, шунингдек уларни тадқиқ этиш методологияси берилди. Системавий ёндашиш асосида техника объектларини лойиҳалаш: лойиҳалаш тамойиллари ва жиҳатлари, техника объектининг конструкциявий тамойиллари, ишлаб чиқариш талаблари системаси, техника объектларидан фойдаланиш ва уларни тугатиш кўриб чиқилди. Бирор қарорга келиш асоси, мақсадни аниқлаш ва муқобилларни ахтариш, танловни самаралилаштириш асослари берилди.
-
BECOMING A TEACHER
The writers thank the Rector of the University of World Languages, Dr Shukhrat kayumov. for his willingness to support and assist the project, including permission for the writers to attend off- campus writers' schools. The writers also thank Dr Abbas Inskulov, the father of modem language teaching in Uzbekistan, for his unwavering support, steady assistance, and timely advice at crucial stages of the project
-
ГУНОҲ
Инсон айниқса, ўзининг сшлик йилларида баъзан ўткинчи ҳистуйгулар таъсирида, баъзан уақиқий ишқнинг ўрнини босган jfaeac ва ёки э^тирос оцибатида билиб-билмай катта-кичик хатоликларга йўл қуйиши ҳам мумкин. Афсуски, бундай адашишлар беиз кетмайди. Ахир бежиз қайтар дунё дейишмайди-ку. Истеъдодли ёзувчи Менглибой Муродовнинг мазкур «Гуно.у» романида айнан ёшлик даврларида қалтис хатога йўл қуйган Шамсиддин ва Гулсаранинг кейинги умрлари чуқур изпшроблар гирдобида, афсус-надоматлар қийногида ўтганлиги ёрцин бўёқларда тасвирлаб берилган. Энг ачинарли томони, ота-оналарнинг хатолари бегуноу фарзандлар .уаётини $ам издан чиқариб юборади..
-
TOR ZONALI KRISTALLARDA IKKI FOTONLI YUTILISH
O’quvchilar hukmiga havola etilayotgan ushbu monografiya oliy ta’limning fizika, qattiq jismlar fizikasi, kondensirlangan holat fizikasi, yarimo’tkazgichlar fizikasi, elektronika va mikroelektronika sohasidagi magistratura va tayanch doktorantura mutaxassisliklari uchun mo’ljallangan. Ushbu adabiyotni yozishda, INTERNET orqali olingan o’zbek va chet tillarida chop etilgan materiallardlan ijodiy foydalanilgan bo’lib u kamchiliklardan xoli emas. Shu sababli uning mazmunini, ma’nosini boyitish maqsadida berilgan fikr-mulohazalarni mualliflar minnatdorchilik bilan e’tiborga oladi.