-
Avtomatika. Hisoblash texnikasi
-
-
Qishloq va o‘rmon xo‘jaligi
-
-
-
-
Organik kimyo
Uslubiy ko‘rsatmalar “5321000-Oziq-ovqat texnologiyasi” ta‘lim yo‘nalishi talabalari uchun mo‘ljallangan bo‘lib, unda “Organik kimyo” fani bo‘yicha laboratoriya ishlarini bajarish usullarini o‘rganish nazarda tutilgan.
-
Gidroenergetik qurilmalar
Uslubiy ko‘rsatma «5310200- Elektr enеrgеtikаsi (tarmoqlar bo‘yicha)» bаkаlаvr ta’lim yo‘nаlishi talabalari uchun mo‘ljаllаngаn bo‘lib, undа shu sоhа bo‘yichа tаhsil оluvchi bаkаlаvrlаr gidravlika eng аsоsiy qonuniyatlarini, jarayonlarini o‘rganish va hisoblash usullarini o‘rganadlar va gidroenergetik qurilmalarning turlarini, ularni ishlatish tartibini hamda аsоsiy pаrаmеtrlаrini hisоblаsh ko‘nikmаlаri hоsil qilаdi va nazariy bilimlarini amaliy ishlarda qo‘llashga moslashadi.
-
Обоснование оптимальных решений в технологии станций и узлов
В сборнике приводится теоретическое обоснование оптимальных решений при планировании мер увеличения пропускной и перерабатывающей способности сортировочных станций на перспективу для освоения возрастающего объема работы; рассмотрены вопросы обес печения потребной глубины информации о местных вагонопотоках в узлах для повышения достоверности оперативных планов, приведены принципы и алгоритмы нового метода моделирования работы сортировочных станций, основанного на вероятностно-статистических закономерностях и аналитических зависимостях.
-
Avtomatlashtirilgan ishlab chiqarishning texnologik jihozlari
«Avtomatlashtirilgan ishlab chiqarishning texnologik jihozlari» kursi boʻyicha kurs ishini bajarish uchun uslubiy qo'llanmada mashinasozlik ishlab chiqarishining asosiy texnologik jihozlari bo'lgan metall kesish stanoklarining texnik tavsiflarini aniqlash, prinsipial, strukturaviy va kinematik sxemalarini ishlab chiqish, zaif elementlari va zvenolarni mustahkamlikka hisoblash, bosh ya surish yuritmalarini ishlab chiqish hamda xavfsizlik texnikasi tadbirlari va moslamalarini ishlab chiqish bo'yicha ko'rsatmalar berilgan.
-
Совершенствование организации вагонопотоков и графика движения поездов
Проведенные исследования 151 показали, что удлинение станционных путей до нового стандарта полезной длины в пределах направления и повышение веса поездов целесообразнее произво- ить поэтапно. В первую очередь следует удлинить определенную часть путей на распорядительных (сортировочных и участковых) на отдельных промежуточных станциях.
-
Tibbiyot texnikasi va texnologiyasi
Ushbu uslubiy ko„rsatmalarda “5A313001 – Tibbiy-biologik apparatlar, tizimlar va majmualar” magistratura mutaxassisligining ta'lim standarti va o'quv rejasiga muvofiq kurs loyihasi mazmuniga qo'yiladigan asosiy talablar, hamda uni tayyorlash, rasmiylashtirish va himoya qilish bo„yicha tavsiyalar keltirilgan.
-
Резервы улучшения эксплуатации железных дорог
В сборнике даются рекомендаций дo разбитию и совершенствованию работы железнодо рожных-узлов, сортировочных станций сети, повышению интенсификации использования сор тировочных путей местными вагонами и вагоно-потоками сборных поездов. Сборник рассчитан йа научных, инженерно-технических работников транспорта и студентов транспортных вузов эксплуатационной специальности.
-
Совершенствование грузовой работы на железнодорожном транспорте
Для исследования таких сложных систем классические методы прикладной математики непригодны; появляется необходимость применения других методов, связанных с те орией специальных видов случайных процессов, в том числе с теорией массового обслуживания. Такой подход при до статочно общих предположениях о характере рассматривае мых процессов позволяет получить уравнения характеристик процесса и провести общее исследование.
-
Mashinalardan foydalanish asoslari
Ushbu uslubiy qo‘llanmalar «Mashinalardan foydalanish asoslari» fanidan kurs loyihasini bajarish jarayoni bayon qilingan.
-
Суғориладиган ерларда буғдой навлари ва уларни етиштириш технологияси
Ушбу рисолада буғдой морфологияси, биологияси, замонавий етиштириш технологияси, уни ташқи муҳит омилларига бўлган талаби ва етиштириш технологиясига оид илмий маълумотлар, буғдойдан суғориладиган ер шароитида юқори ва сифатли дон етиштириш омиллари ҳамда Давлат реестрига киритилган, истиқболли ва давлат синовини ўтаётган навлар тавсифи берилгаи бўлиб, ғаллачилик билан шуғулланувчи илмий ходимлар, аспирантлар, магистрлар ва фермер хўжаликлари раҳбарларига мўлжалланган.
-
Исследование режимов работы и конструкции тепловозов
Исследование работы топливной аппаратуры тепловозных дизелей типа Д50 и ДЮО II, 21 с измененной конструкцией клапана насоса показали возможность устранения до полнительных впрысков топлива, получения любого остаточного давления в трубопроводе при минимально необходимомходе клапана, повышения давления впрыска и снижения про должительности подачи топлива.
-
Автоматика, телемеханика и связь на железнодорожном транспорте
Для сокращения расхода кабеля применены рельсовые цепи с двухкратным использованием тракта передачи, в которых источник переменного тока и путевое реле устанавливаются на одном ее конце, а на противоположном подключается вентщть, установленный в кабельной стой ке. Таким образом, кабель требуется подводить только с одной стороны рельсовой цепи; расход его значительно снижается по сравнению с обычными рельсовыми цепями
-
Тиб конунлари 2
Абу Али ибн Сино “Тиб конунлари” яхлит фундамснтал асар будса-да, унинг хар бир китобини мустакил асар сифатида кабул килиш мумкин. зеро, муаллиф бсш китобнинг хар бири учун тибнииг алохида бир катта мавзусини танлаган. Хусусан, Биринчи китоб тибнинг назарии масалаларини камраб олган булса. Иккинчи китоб уша лавр табобатида ишлатилган усимлик, хайвон ва маъданлардан олинадиган 800 дан ортик дориларнинг таърифи, тиббий хоссалалари ва кулланиш усулларига багишланган ва уни X аср дори- шунослиги буйича ёзилган мукаммал ва мустакил асар дейиш мумкин. Иккинчи китоб узбекча таржимасининг учинчи нашри хам Биринчи китоб сингари таржиманинг У.И.Каримов ва Х-Хикматуллаев томонидан амалга оширилган иккинчи нашри асосида тайёрланди . Ушбу учинчи нашрни тайёрлашда табобат тарихи буйича сунгти йилларда нашр булган Боситхон ибн Зохидхон Шошийнинг (XX аср) “Конуни Боситий” (1-2-китоблар, 2003 й.); шу муаллифнинг Хомидхон ибн Зохидхон Шоший билан тузган “Фарханг ал-Мабсут”; Ибн Синонинг устози Абу Мансур ал-Кумрийнинг (X аср) “Истилохлар лугати” (199] й.) ва бошка китоблардан фойдаланилди. Изох ва курсаткичлар кайта куриб чикилди. Аввалги нашрларда узбекча берилмаган баъзи дори номлари аникланди (№53, 84 123, 158,252,270,315,345,742).
-
Применение полупроводников в устройствах защиты от электрокоррозин
Приведены данные по исследованию различных мер, снижающих утечку тягового тока с участков рельсового пути в случаях низкого уровня переходного сопротивления. Описаны испытания различных мер защиты рельсов и скреплений на деревянных шпалах от коррозии токами утечки с рельсов, а именно: катодной защиты с сосредоточенным анодом, катодной защиты с рас пределенным анодом, заземления рельсов с помощью распределенного анода и выделением участка пути.
-
Тиб конунлари 1
Жахон фанини уз замонасида янги, юкори боскичга кутариш ишнга катта хисса кушган Абу Али ибн Синонинг “Тиб конунлари" асари олим- нинг кузатишлари ва тажрибаларига, оригинал назарий мулохазаларига асосланган илмий асар сифатида буюк ахамиятга эгадир. Уз давридаги фаннинг деярли хамма сохаларида чукур из колдирган энциклопедист олнм Ибн Сино, айникса, табобат илмида катта муваффакиятларга эрншди. Бу муваффакиятиинг асл мохияти шундаки, Ибн Сино узидан олдин утган олнмлар томонидан яратилган илмий факт- ларни ва мулохазаларни изчиллнк билан бир тизимга сола олди. Шу билан бирга, Ибн Сино бу илмий меросни узининг пухта кузатишлари ва амалий ишда козонган ютуклари билан бойитди. Унинг фан ва маданият тарихи- даги буюк хизмати хам шундан иборатдир. Абу Али ибн Синонинг “Тиб конунлари” асари 1012-1024 йиллар мо- байнида араб тилида яратилган. Бу тил бир неча аср давомида ислом Дини таркалган мамлакатларда умумий илмий тил вазифасини угагани туфайли шу худудларда барча илмий асарлар, шу жумладан, “Конун” хам арабча аслида кенг таркалади. Ибн Сино вафотидан 100 йил утар-утмас “Конун” Европага хам етиб келади ва кремоналик Херард томонидан лотин тилига таржима килинади. Шу вактда унинг иброний тилига таржимаси хам амалга оширилади. Шу тарзда “К^онун” 500 йилдан ортик бир муддатда Европа табиблари кулидан тушмайдиган асарга айланади. Кейинчалик XIX асрга кадар Шаркда турли табиблар томонидан унга араб ва форс тилларида шархлар ёзилади.
-
Тиб конунлари 5
“Тиб конунлари” Бешинчи китоби Узбекистан Республикаси Фанлар академияси хакикий аъзоси, филология фанлари доктори У.И. Каримов томонидан таржима килинган, изохлар хам таржимон томонидан берилган. Бешинчи китоб асарнинг сунгги кисми булиб, у хам Иккинчи ки- тоб сингари дориларга багишланган. Агар Иккинчи китобга содда, яъни якка холда ишлатиладиган дорилар тавсифи ва уларнинг тиб- бий таъсири киритилган булса, Бешинчи китоб мураккаб, яъни куп компонентли дориларни уз ичига олади. Асар икки кием (жумла)дан иборат. Биринчисида мураккаб дори турлари ва уларни тайёрлаш усуллари, иккинчисида шу дорилар ёрдамида даволанадиган турли аъзо касалликлари баён килинган. Китоб таржимасига унинг XII асрда кучирилган ва Озарбайжон ФА Кулёзмалар фондида сакланаётган кулёзмаси асос килиб олин- ган [сигл О]. Аввалги турт китобда булганидек, бу гал хам таржима учун ёр- дамчи манба сифатида “Тиб конунлари”нинг 1877 йилда Булок (М иср)да босилган матнидан фойдаланилган [сигл Б]. О билан Б уртасидаги фарклар изохда кайд килинган. Айрим холларда “К[онун”нинг Париж миллий кутубхонасида сакланаётган 619/1222 йилда кучирилган нусхасидан хам фойдаланилган [сигл П]. Ушбу китоб ОТ-Ф1-65 “Марказий Осиё халклари ёзма ёдгор- ликлари (тадкикот, асл матн ва илмий таржима)” фундаментал лойиха доирасида нашрга тайёрланди.