-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
Бобурийнома
Мен бугун тарих бўлиб қолган воқеалар изидан бориб, ҳали уларнинг қайноқ тафти совимасдан оқ қоғоз бетида акс эттиришга интилдим. Бунга гоҳо муяссар бўлдим, гоҳо эса улгуролмадим — ҳаёт шиддати тезлик қилди.
-
Топшириқ. Ҳужжатли қисса.
Ушбу ҳужжатли қисса воқеалари Улуг Ватан уруши йилларида бўлиб ўтади. Унда бизнинг разведкачимнага Ленинград атрофидаги Ўрмонда жойлашган абвернинг қўпорувчилар тайёрлайдиган раз-ведка мактаби ишини барбод қилишда ёрдам берган тадбиркор ва жасур болалар ҳақида ҳикоя қилинади.
-
-
Mehbub ul-qulub
„ M a h b u b Iil-qülub“ asari d ah i ö z b a k §airi v s m ü ta fa k k iri M ir 31i§ir N a - v a y in in d in i-d id a k tik asarlari a ra sin d a m ü h ü m y er tutur. B u r a d a § arq a d a b iy y ati-nin „ Q u ta d g u b iiig “ , „ S a a d a tn a m a “ , „K alila va D i m n a “, „ B u s ta n “, „ G ü lü s ta n “ , „ Q a b u s n a m a “ k im i asarlari ila bir c a rg a d a d u ra n a b id a n in ta rc ü m a si verilir, asar elmi, p e d a q o ji v a filoloji y ö n lari ila tahlil edilir.
-
Besh risola
Kitabda dahi özbak çairi va mütofokkiri ôliçir Navayinin dövrü, mühiti, hayati va yaradiciligi haqqmda malumat verilmiç, “Mahbub ül-qülub”, “Risaleyi-tiyr andaxtan”, „Halati-Seyid Hasan 0rda§ir“, „Halati-Pahlavan Mahammad“ va „Münacat“ risalalari toplanmiçdir.
-
-
-
-
-
Табиатга раҳмат: Шеърлар, достонлар, эртаклар.
Қадоли болалар! Сиз билан биз, шунингдек барча инсонлар, мавжудотлар ва ўсимликлар дунёси она-табиатнинг фарзанди эканлигини яхши биласиз. Шунга кўра ушбу тўпламга она-табиатни шарафловчи янги шеър, достон ва эртакларни мужассам этдик. Ўйлаймизки, улар сизларга гоят манзур бўлади. Тўплам ёш китобхонлар оммасига мўлжалланган.
-
-
-
Ҳинд эртаклари.
Эртаклар азал-абаддан ўзининг сеҳрли жозибаси билан ки-шиларни ўзига ром қилиб келган. Чунки уларда халқ орзу-умид-ларини, ёвуз кучларга қарши қаҳрамонона курашларини таран-нум этарди-да. Муҳтарам китобхон Кўлингиздаги ҳинд эртакларида ҳам инсон билан табиатнинг ёвуз кучлари ўртасидаги фожиавий тук-нашувлар, олижаноб ва мард қаҳрамонлар ҳақида тараннум этиралади.
-
Икки қутб
Истеъдодли шоир Э.Нурматов "Олмос", "Боқий бахт", "Яхшилик", "Муҳаббат боғи", "Соғиниш", "Оқ гулдаста", "Девон", "Фарёд", Оқ ва қора", каби ўнлаб китоблари орқали шеърият мухлисларига яхши таниш. Қўлингиздаги сайланмага шоирнинг энг сара шеърлари жам қилинган.
-
Таъзим
Киши балоғат ёшига етиш даврида, ҳамма нарса ҳали олдинда, деб билади. Бугунги кунида юз бераётган ҳар қандай воқеа-ҳодисаларга, эшитаётган гап-сўзла-рига ўткинчи бир нарса деб қарайди. Ҳаётида нима-дир кутилмаган ва буюк бирон воқеа юз беришига интизорлик билан кўз тутади. Аслида эса, ўтган ҳар бир кун ўсмирда ўз изини қолдиради. Унинг ҳар нарсадан хабардор бўлиши, тафаккур қилиши, жасорат кўрсати-ши, келажаги учун улуғвор режалар тузишида теварак-атрофдагилар - уйдагилар ҳам, кўча-кўйдагилар ҳам, айниқса, ёш авлодга таълим билан бирга тарбия берув-чи, бутун куч-ғайратини, талантини мактаб ишига ба-ғишлаган ўқитувчи беқиёс таъсир кўрсатади...
-
Сўнгги манзил
Китоб муаллифи Жаҳонгир Исмоилов меҳрибонлик, ҳалоллик ва ички матонатни улуғловчи чуқур ва таъсирчан асарни ўқувчилар эътиборига ҳавола этади. Роман ҳаётнинг асл қадр-қиммати ва айнан ахлоқий тамойилларга амал қилиш унга ҳақиқий маъно бериши ҳақида ўйлашга ундайди. Тарих замон воқелиги асосида қаҳрамонларнинг ички дунёсини очиб бериш билан бирга, муҳим ижтимоий ва ахлоқий масалаларни кўтариб чиқади, жамиятдаги иллатларни, инсон табиатидаги мураккаб жиҳатларни очиб ташлайди.