-
Микроиқтисодиёт
Ушбу дарсликнинг асосини муаллифлар томонидан Иқтисодиёт университетида микроиқтисодиёт фанидан ўқитилаётган маърузалари ташкил этган. Дарсликда замонавий иқтисодиётнинг назарий ва амалий томонлари ёритилган. Ҳар бир боб учун таянч иборалар, такрорлаш учун саволлар ҳамда мавзулар бўйича бир қатор масалалар ва уларнинг ечимлари келтирилган.
-
Rabinson Erusoe
This special edition of blekc cat graded readers prepared and distirbuted with the authorization of the copyringht holder blakc cat publshing an imprint of cideb editric.
-
Архитектуравий лойиҳалаш асослари
Мазкур дарслик Архитектуравий лойиҳалаш асослари фанидан илк бор ўзбек тилида яратилган. У уч бўлимдан иборат бўлиб, 1- бўлимда Архитектуравий лойиҳалаш асослари фанининг назарияси, яъни фаннинг маъруза дарсларида ўтиладиган билимлар: архитектура тўғрисида умумий маълумот, меъморий чизмаларнинг асосий турлари ва лойиҳалаш асослари баён қилинган.
-
Аудит
Дарсликда бозор иқтисодиёти шароитида аудит ва аудиторлик фаолиятининг ташкил этилиши ва ривожлантирилиши, аудит фанининг предмети ва методлари, бухгалтерия ҳисоботларини аудит текширувини ўтказишдаги услублар, корхоналарда иш юритиш ва ижарачилик интизомининг аҳволини аудит қилиш каби мавзулар берилган.
-
Қимматли қоғозлар бозори
Қимматли қоғозлар тушунчаси, уларнинг таърифлари ва таснифланиши, фонд бозорининг турлари, акциядорлик жамиятлари, инвестиция муассасалари, банклар, фонд биржалари, қимматли қоғозлар бозорини давлат томонидан тартибга солиш масалалари ҳамда унинг коньюнктураси кўриб чиқилган.
-
Француз тили дарслиги
Ҳар бир дарс грамматик қоидалар билан бошланади. Улар мисоллар ва машқлар билан исботланади. Ўзлаштиришни осонлаштириш мақсадида қоидалар ўзбек тили грамматикаси қоидалари билан таққосланади, уларнинг ухшаш ва тафовут томонлари тушунтирилади. Берилган матнлар игу грамматик г^оидаларга асосланади. Матилар мавзуси: талабаларнинг кундалик ҳаёти, ўқиш ва иш фаолияти, табиат ҳодисалари, фан ва техника ҳамда илмий ва ижтимоий ҳаётга оид материаллардан иборат. Матилар учун нотаниш сўз ва ибораларнинг таржималари берилади.
-
Француз тили дарслиги
Хар бир дарс грамматик қоидлар билан бошланади. Улар мисоллар ва машқлар билан исботланади. Узлаштаришни осонлаштириш мақсадида коидалар узбек тили грамматикаси коидалари билан таққосланади, уларнинг Ухшаш ва тафовут томонлари тушунтирилади. Берилган матинлар шу грамматик к;оидаларга асосланади. Матинлар мавзуси; талабаларнинг кундалик ҳаёти, ўқиш ва иш фаолияти, табиат ходисалари, фан ва техника тизимда илмий ва ижтимоий ҳётга оид материаллардан иборат.
-
Fors tili
Hozirgi kunda ushbu darslik, birinchidan, noyob kitoblar sirasiga kirib qolgan boiib, undan foydalanish ancha qiyinchiliklar tug'dirib kelmoqda. Ikkinchidan, darslikka kiritilgan matnlar va mashqiar zamon talabiga javob bermay qoldi. Endilikda yangi pedagogik ta'lim asosida uni qayta ko'rib chiqib, zamon talabiga javob beradigan darajada o'zgartirishlar kiritishni zamon taqozo etmoqda
-
Физико-химические основы смачивания и растекания
В монографии систематически изложены основные термодинамические и кинетические законы смачивания твердых тел. Рассмотрено влияние реальной структуры твердой поверхности и различных физико-химических факторов на характер смачивания и скорость растекания смачивающих жидкостей. Изложены различные методы управления смачиванием и растеканием, которые могут использоваться в промышленности
-
Қашқар рубоби
Миллий чолғулар ичида қашқар рубоби алоҳида ўрин тутадиким рубоб сози ўзининг жаранги юрак қитиқлари нолаю қочиримлари ранг-баранг ижро безаклари ва ниҳоят ўрганиш ва ижро этиш жиҳатидан қулайлиги билан халқимиз орсида нақадар оммавийлашган ва севимли созга айланган.
-
Физико-химические методы анализа
Описаны теоретические основы физико-химических методов анализа: спектроскопических, электрохимических, хроматографических и др. Приведено около ста лабораторных работ по разделению и определению разнообразных веществ. Уделено внимание метрологическим вопросам, обоснованию выбора оптимальных методов анализа. Для студентов и преподавателей химико-технологических специальностей вузов н химических факультетов университетов
-
Qishloq xo`jaligi mashinalari
Darslikda respublikamiz dehqonchiligining hamma sohalarida qo‘llanilayotgan texnologiyalarni mexanizatsiyalash uchun ishlatilayotgan zamonaviy qishloq xo‘jaligi mashinalarining tuzilishi, texnologik ish jarayoni, ularni mahalliy sharoitga moslab sozlash, ish sifatini nazorat qilish kabi ma’lumotlar hamda ishchi qismlari parametrlarini ishlov beradigan obyekt xususiyatlariga moslab nazariy asoslash negizlari keltirilgan. Darslik bakalavriatning “Qishloq xo‘jaligini mexanizatsiyalash” yo‘nalishi va uning asosida tuzilgan magistratura mutaxassisliklarida ta’lim olayotgan talabalar uchun mo‘ljallangan.
-
Қимматли қоғозлар бозори
Қимматли қоғозлар тушунчаси, уларнинг таърифлари ва таснифланиши, фонд бозорининг турлари, акциядорлик жамиятлари, инвестиция муассасалари, банклар, фонд биржалари, қимматли қоғозлар бозорини давлат томонидан тартибга солиш масалалари ҳамда унинг коньюнктураси кўриб чиқилган.
-
Statistik fizika va termodinamika
Ushbu darslikda klassik statistik fizikaning asosiy vazifasini talqin etish uchun konfiguratsiyali - ko‘p o'lchamli muhit tushunchasi, ehtimoliyat nazariyasidan asosiy ma’lumotlar berildi. Gibbs metodiga asoslangan statistik taqsimot ko‘rinishlari, ulaming klassik bir atomli ideal gazga tatbiqlari yoritildi. Shuningdek, tennodinamikani statistik asoslashga bag‘ishlangan alohida bob yozildi. Kvant statistik fizikasini talqin etish uchun zarur bo‘lgan kvant niexanikasidan ma’lumotlar berilib, Gibbs taqsimotlari kvant tizimlar uchun umumlashtirildi, u orqali Boze ~ Eynshteyn va Fermi - Dirak taqsimotlari keltirib chiqarildi. Muvozanatsiz holatlar statistik fizikaga doir ma’lumotlar yoritildiki, ushbu bo’limdagi ma’lumotlardan nafaqat bakalavr, balki nazariy fizika va qattiq jism fizikasi bilan shug’ullanuvchi magistrlar ham foydalanishlari mumkin. Har bir bobning oxiri da yoritilgan mavzulami mustahkamlashga doir masalaiar va ulaming namunaviy yechimlari berilgan.
-
Физикадан масалалар тўплами
Масалалар дастур қисмларига биноан тартибга солинган. Жавобларда баъзи энг кийин масалалар буйича ечиш учун кўрсатмалар ёки хисоблаш формулалари келтирилган. Олдинги нашрдаги каби, жавоблар вергулдан кейин учта сон аниқлигигача берилган. Масалалар шартларидаги хамда маълумотнома жадвалларидаги катталиклар хам шундай аникликда ифодаланган.Ёзувни қисқартириш максадида вергулдан кейинги сонларнинг охирида келган ноллар ташлаб юборилган
-
Amaliy yadro fizikasi
Ushbu darslik amaliy yadro fizikasi sohasidagi mutaxassislar, doktorantlar va oliy o‘quv yurtlari magistrantlari va bakalavrlari uchun mo'ljallangan. Darslikda yadro nurlanishlarining modda bilan o'zaro ta’siri, yadro,nurlanishlarining tibbiyotda qo'llanilishi, radioaktiv parchalanishlar, yadro reaksiyalari va ularning turlari, dozimetriya asoslari, aklivatsion lahlil, tashxis qo'yishda qo'llaniladigan radionuklidlar, pozitron emission toniografíyaning ishlash tamoyili, radioizotoplarni olish va ularning tibbiyotda qo'llanilishi bayon etilgan.