-
-
-
-
Ichki savdo. Turistik va ekskursiya xizmati
-
-
-
Ichki savdo. Turistik va ekskursiya xizmati
-
-
-
-
-
-
Joqari matematika
Lektsiyalar kursinda (semestrler boyinsha bo'lingen) matematikanin' tiykarg'i bo'limlerinen mag'liwmatlar berilgen siziqli algebra elementleri. Analitikaliq geometriyanin' tiykarlari. matematikaliq analizdin' tiykarg'i tu'sinikleri: bir argumenttin' funktsiyasi, izbe-izlik, shek ha'm differentsialliq esap, bir o'zgeriwshili funktsiyanin' integralliq esabi, ko'p o'zgeriwshili funktsiyalar.differentsialliq ten'lemeler teoriyasi. qatarlar teoriyasi elementleri: sanli, funktsional, da'rejeli ha'm Fur'e qatarlari. eseli, iymek siziqli, betlik integrallar qarastirils'an lektsiya teksti
-
Xronologiya xa`m metrologiya
Orta Aziya alimlarinin xronologiya xa`m metrologiyanin rawajlaniwina qosqan ulesi
-
Архитектуралық жойбарлаў тийкарлары
Демек ҳәр қандай қурылыста архитектура бола алмайды, лекин ҳар қандай архитектура негизинде биринши гезекте қурылыс жатады. Қурылыстын архитектураға айланыўы ушын ол жоқары дәрежедеги искусство үлгиси ямаса шығармасы тәризинде жасалыўы керек. Архитектуранын инсан әмелий ислеринин басқа түрлеринен, усы қатарда, курылыстан парқы сонда, ол пайдалылық мәселелеринен тысқары тарийхый ҳэм жәмийетлик-руўхый орталық ҳәм дәўир ыхтыяжларын қанаатландырыўшы мафкуравий ҳэм эстетик ўазыйпаларды да шешеди.
-
Turistik resurslarni tahlil qilish va baholash
Маърузалар курсида туристик ресурсларни таҳлил қилишнинг назарий ва амалий масалалари ёритилган. Ушбу иш мазкур мавзуга бағишланган биринчи асар бўлиб, унда туристик ресурслар тахлилининг мазмуни, предмети, объекти, вазифалари, методи, турлари, боскичлари, кўлланиладиган усуллари. кўрсаткичлари, тахлил жараённа кўлланиладиган ахборот манбалари, туристик фирмаларнинг ракобатбардошлиги каби муҳим масалалари ёритилган. ШУНИНГДЕК, ушбу ишда туристик ресурслар тахлилининг бошка айрим назарий ва амалий жихатлари ҳам ўз аксини топган. магистрларга Иш олий укув юртларининг туризм таълим йўналишлари бўйича ўкиётган бакалаврларга ва «Иқтисодий таҳлил» мутахассислиги буйича мўлжалланган. Ушбу ишдан "Иқтисодиёт", "Молия", "Бухгалтерия ҳисоби ва аудит", "Банк иши", "Менежмент", "Маркетинг", "Сервис" каби ўкув йўналишлари бўйича бакалаврлар ҳамда шу соҳа мутахассислари ва барча кизикувчилар ҳам фойдаланишлари мумкин.
-
Чизма геометрия ва мухандислик графика
Чизмачилик фани техникавий чизмаларни туфи тузиш усулларини ургатади. Чизмачилик фан ва техниканинг „техникавий тили“ хисобланиб, у барча конструкторлар, инженер техник ходимлар санаат, қурилиш ва қишлоқ хўжалиги сохасида ишловчи мутахассис ва ишчилар у»1ун ягона интернационал тилдир.
-
Korporativ huquq
Korporativ huquqi-bu, muayan tashkilot eki muassasaning xar xil vazivalarni olib boruvchi tortip intizom xisoblonadi. Bu, korxonaning ichki huqiqi bulip xisoblonadi.
-
Biologiyani oqi`ti`w metodikasi`
Biyalogiyanin o`qitiw metodikasi uliwma barliq o`qiw panleri siyaqli oqiwdin panleri prinsipleri usillari qurallari formalari o`qitiw tariyxi maseleleri o`z ishine aladi.
-
Korporativ huqiq
Huqıq o’z tiykarında sotsial h’a’diyse sıpatında adamzat ja’miyeti rawajlanıw da’wirinde qa’liplesken ma’mleket ta’repinen anaw yaki mınaw h’uqıq ko’rinisinde sanktsiyalang’an, bekkemlengen yaki ta’n alıng’an a’dep-ikramlılıq normalarınan turadı. Huqıqtanıw man’ızı h’aqqındag’ı yuridika iliminde h’a’r tu’rli ko’z-qaraslar bar.
-
«Туризмда стандартлаштириш ва сертификатлаштириш» фанидан маърузалар матни
Мамлакатимизнинг бозор иқтисодиёти муносабатлари шароитидаги асосий вазифаларидан бири, мамлакатда ишлаб чиљарилаётган маќсулот сифатини яхшилаш, унинг ички ва ташља бозорда раљобатбардошлигини ошириш ҳамда аҳолининг халљ истеъмол товарларига бњлган талабларини тњларољ љондириш ќисобланади. Шунинг учун ќам ушбу муаммони ќал этишда стандартлаштириш ва сертификатлаштириш муќим роль њйнайди. Чунки, маќсулот сифатини асосан уларни стандартлаштириш ва сертификатлаштириш орљали таъминланади. Маќсулот сифатини таъминлашга эса, унинг сифат књрсаткичларини меъёрлаштириш орљали эришилади. Ќозирги ваљтда иљтисодий жиќатдан ривожланган мамлакатларда сифат, ички ва ташљи бозорга чиљариладиган маќсулот ќажмини књпайтириш гарови ва фойда олишнинг асосий манбаи ҳисобланади.
-
Корпаратив ҳуқуқ
Корпаратив ҳуқуқ бу муайян ташкилот ёки муассасанинг хар хил вазифаларини олиб борувчи тартиб интизом хисобланади. Бу корхонанинг ички хуқуқи хисобланади.
-
Korporativ huqiq
Huquqiy tizim har biri o’zining predmetiga va ushbu predmet-ning mazmunini tashkil etuvchi munosabatlarni tartibga solishning o’ziga xos usuliga ega bo’lgan bir qancha huquq sohalaridan tashkil to-padi.
-
Музееведение
Музейное дело это специфическая сфера общественной деятельности имеющая отношения к науке, образованию, воспитанию и культуре в целом.
-
История хронологии и метрологии
Предмет и задачи хронологии как вспомогательной исторической дисциплины. Наука эта распадается на два раздела.
-
Итималлықлар теориясы ҳәм математикалық статистика
Itimalli`qlar teoriyasi` tosi`nnanli qubilislardag`i` (ha'diyselerdegi) nizamli`qlardi` izertlewshi matematikali`q ilim bolip tabiladi`,tosmnanli` ha'diyse (waqi`ya) degende ju'zege asi`wi` ha'm aspawi` mu'mkin bolg`an ha'r qanday waqi`yani` tu'sinemiz, ha'r qiyli` fizikali`q ha'm texnikali`q ma'selelerdi ilimiy jaqtan izertlegende tosi`nnanli` qubi`li`slar dep atali`wshi` ayri`qsha tu'rdegi qubi`li`slar haqqi`nda lekcya teksti.
-
Мектеп физикасы экспериментлерин шөлкемлестириў
Мектеп физикасын оқытыўда физикалык эксперимеитлердин хызмети уллы. Д.К. Максвелл «Теориялык билиўде эксперимеиттин эҳмийети» лекциясында «Биз физикалық кубылысларды аудиторияда жақтылық жәрдеминде экрапга проекциялапгаи ҳалында емес, ал бизди қоршаган орталықтагы материя ҳэм қозгалыс арқалы ец жоқары курамалмқтагы илим тараўлары нэтиижелериниц иллюстрациясын коргенимизде илим нуткиллей басқаша кориниске ийе болады» деп жазған еди.
-
Iqtisodchilar uchun matematika
Ma’ruzalar matni matematika fanidan texnika oliy ta’lim muassasalari bakalavrlari uchun nazariy bilimlarni chuqurlashtirish va amaliy mashgʻulotlarni tashkil qilish hamda yoʻnalish boʻyicha modellashtirilgan masalalarni yechishga moʻljallangan boʻlib, qabul qilingan Davlat standartiga mos keladi. Har bir ma’ruza xorijiy adabiyotlar tahlili asosida yozilgan.