-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Булбулсўз
Ушбу китоб мухтарама волидам Чаман Бону Замчат полвон қизи хотираисга бағишланади. Тўплам сайлаб олинган ва янги шеърлари асосида дасталанган.
-
Мен, сен,у ва телефон
Озарбойжоннинг машҳур ёзувчиси Анор ўзбек китобхонларига " Оқ кўрфаз", "Беш қаватли уйнинг олтинчи қавати" "Қизил лимузин" ва бошқа асарлари билан яхши таниш. Ушбу китобга унинг ижодидан саралаб олинган қисса ва ҳикоялар киритилади. Дунёнинг кўплаб тилларига таржима қилинган ва китобхонлар томонидан севиб ўқилаётган бу асарлар сизга ҳам манзур бўлади.
-
Ҳикматлар
Мавлоно Жалолиддин Румий - жумла башарият номини ҳамиша ифтихор ила тилга оладиган буюк ижодкор, бетимсол аллома, унинг "Маснавийи маънавий" асари эса теран ҳаётий ўгитлар, бебаҳо ҳикмату ҳақиқатлар хазинасидир. "Маснавий"ни варақлаб, дурдона панду ҳикматларни саралаб, азиз китобхонларимиз учун ихчам бир сайланма туздик.
-
Amur Temurni yod etib
Taniqli tarixchi olim, Oʻzbekiston Respublikasi Fanlar akademiyasi akademigi marhum Boʻriboy Ahmedovning 1996-yil Amir Temurning 660 yilligi munosabati bilan tartib berib chop ettirgan mazkur kitobidan Amir Temurning davlatni idora qilish siyosati, tariximizning yozilmagan, bahsli sahifalari haqidagi 1988-1994-yillarda yozilgan ilmiy-ommabop maqolalari, matbuotda e'lon qilingan suhbatlari hamda «Amir Temurga maktublar», «Temur va Qamariddin» nomli yangi tadqiqoti oʻrin olgan.
-
Шамолларга учган нидолар
Ўзбек маънавияти шу қадар буюкки, гўё олмос қирраси каби нур сочиб, жилоланиб туради. Ушбу асарда хам ана шундай маънавият сохибаси Хонзода бегимнинг ҳаёт йўли акс этган. У иниси Мирзо Бобурни Самарқандда камалда колганида Шайбонийхон чангалидан куткаради, яъни ўзи севмаган инсонга Мирзо Бобурнинг ҳаёти ва улуг истикболини саклаб колиш мақсадида турмушга чикади. Агар Хонзода бегим узини фидо килмаганда, эндигина 19 ёшга кириб, бир-иккита байтлар ижод килиб юрган Бобур ракиби томонидан янчилган, темурий авлодлардан бобурийлар сулоласи Хиндистонда 330 йилга я ин умр кўрмаган, ер юзидан номи ўчиб кетган бўларди. Адиба ушбу вокеага дахлдор манзараларни ишонарли тарзда тасвирлаган. Уйлаймизки, ушбу асар ўз мухлисларини топади ва уларни бефарк колдирмайди.
-
Продай свой текст. Почему одного лишь
Текст – это не только творчество, это еще инструмент заработка. Читатель покупает книгу любимого автора, редактор оплачивает статью репортера, продюсер приобретает права на сценарий. В этой книге рассмотрены направления работы с текстом, в которых попробовать себя может каждый. Символ, строчка, абзац, глава – буква за буквой будет рождаться ваша работа. Вы получите знания о том, как писать, издавать, продвигать и продавать свой текст. И когда заработаете на Mercedes – пришлите авторам этого произведения весточку со словом «спасибо».
-
Юлдузли тунлар
XX асрнинг ўрталарида адабиётга янги руҳдаги авлод кириб келди. Пиримқул Қодиров ўзбек адабиётидаги ана шу авлоднинг пешқадам намояндаси бўлди. Истеъдодли сиймо борки, замон билан муносабатини мустаҳкамлаб олади. Марказдан йироқ тоғ қишлокда 1928 йил 25 октябрда туғилган Пиримқул Қодиров йигирма олти ёшида малакали шарқшунос, фан номзоди, ёзувчи, ҳавас қилгулик оила бошлиғи бўлди. У иш фаолиятини Москвада, Иттифоқ ёзувчилари уюшмасининг ўзбек адабиёти бўйича маслаҳатчиликдан бошлади.
-
Спитамен
Самарқандлик олим, тарих фанлари номзоди, фалсафа фанлари доктори, профессор Қамар Амон асарида Суғдиёна пойтахти кадимий Самаркандга, Туроннинг бошқа вилоятларида, Эрон ва қадимги Шарқнинг катор мамлакатларида (Буюк Ипак йўлидаги ҳудудларда) содир бўлган воқеалар қизиқарли тасвирланади. Романда суғдийларнинг доҳийси, ўз даврининг мислсиз ва такрорланмас моҳир ҳарбий қўмондони, халк қўзғлони рахбари Спитаменнинг тарихий сиймоси, унинг македонлик Искандар Зулқарнайн бошчилигидаги чет эл истилочиларига қарши, Суғдиёна истиқлолияти учун кураши ҳар томонлама, ўқишли, бадиий шаклда акс эттирилган. Китобда қаламга олинган даврдаги озодлик учун кураш фожиалари билан бир қаторда, яхшилик ва ёмонлик, хаққонийлик ва ноҳақлик, макр ва муҳаббат ўрталаридаги кураш ҳам ўз ифодасини топган. Асар рус тилида 1993 йили «Суғдиён» нашриётида, Самарқанд шаҳрида нашр этилган. Муаллиф ўзбек тилида ёзган бу романни янада мукаммаллаштириб, тугал шаклга келтиришга ҳаракат қилган. Роман ўкувчиларга манзур бўлади, деб ўйлаймиз.
-
Соғинч соҳили
Ғулом Шомурод ўз камтарин ижоди билан узоқ йиллардан бери назм мухлисларини хушнуд этиб келмокда. Шоир Ватанни, хусусан, она юрти Бухорони, меҳнаткаш халқни, табиатни, муҳаббатни тўлиб- тошиб куйлайди. Ҳар бир инсондан фазилат, ҳар воқеа-ҳодисадан ҳикмат ахтаради. Айниқса, мустақилликдан кейин Ўзбекистон эришган ютуқлари, диёримизда рўй бераётган улуғвор ўзгаришлар унинг қалбига оламжаҳон фараҳлар солади ва муҳими, шоир буларни самимий. оҳорли мисраларда акс эттиради. Ижодий сарҳисоб мақомидаги бу тўплам Сизга манзур бўлади деган умиддамиз, азиз китобхон.
-
Киприкда қолган тонг
Инсонни бадном қиладиган ҳар қандай ҳаром-хариш ишлардан ўзини тия олган, бу дунёга пок келиб, пок кетган, нурдек тиниқ ҳаёт кечирган, Аллоҳ даргоҳига фаришта бўлиб йўл олган дўстим, укам, жигарим, қадрдоним, хотираси ҳеч ҳачон ёдимдан чиқмайдиган севикли ёзувчим ЎЛМАС УМАРБЕКОВ га бағишладим ушбу қиссани.
-
Kichik xonimning katta o`ylari
Hukmingizga havola etilayotgan ushbu to`plamdan bolalar va o`smirlar uchun mo`ljallanganjahon adabiyotining sara hikoyalari o`rin olgan. Bolalar o`zgacha olamda yashaydilar. Biz kitobni bejizga Kichik xonimning katta o`yinlari deb atamadik. Sababi mitti bolakaylarning han o`zlariga yarasha orzu-umidlari, muammolari, maqsadlari bjr. Mutolaadan so`ng qalbingizda pokiza hislar, yangi orzular, go`zal xotiralar uyg`onishiga umid qilamiz.
-
Гул бор Гулистон ичинда
Қорақалпоғистонда яшаб тилида ижод қилиб келаётган бир гуруҳ шоир ва ёзувчилар бор. Қорақалпоғистон халқ шоири, Бердақ номидаги давлат мукофоти лауреати Гулистон Матёқубова шулар сафида қалам тебратиб келаётган энг фаол ижодкордир.
-
Кўнгиллар манзили
Китобда шоир ўз кўнглинг гўзалликларини ҳаёт жозибаси,завқи билан боғлайди. Мисралар ҳаёт жозибаси,завқи билан боғлайди. Мисралар ниҳоятда равон, туйғулар тиниқ. Шеърларнинг "Бўй-бастида, юрагида борлиқни, дардни кўрамиз." Шоир самимий ёзади. Ўхшатишлари оҳорли.Китобхон ўқиган сари руҳланади,ҳайратланади.
-
Қандай қилиб ақлли соғлом ва бой бўлиш мумкин
Мазкур китобда баён этилган фикрлар сизни қизиқтириши, габиий. Лекин айнан шу фикрларни ҳақиқат сифатида қабул қилинг, деёлмаймиз. Чунки ҳар бир инсошшнг ўзига хос яшаш тарзи ва муваффақиятга эришиш борасида ўз мулоҳазалари мавжуд. Китоб дупёқараш ингизни ш акллантириш да ва ғафлат уйқусидан уйғониб, атрофга терап нигоҳ билан қарашингизга туртки бўлади, деган умиддамиз. Зеро, китоб муаллифининг мақсади ҳам бу борада сизга ёрдам бсришдан иборат.
-
Толзордан эсган шамол
Машҳур инглиз адиби Кеннет Грехемнинг дунё болалари қўлдан қўймай мутолаа қиладиган мазкур қиссаси Англиянинг ўзида қайта-қайта нашр этилиб, жаҳон тилларининг деярли барчасига таржима қилинган. Асарнинг пайдо бўлиш тарихи жуда оддий ва қизиқ. Ёзувчининг ёлғизгина ўғли ёзги таътил пайтида бувисининг ҳузурига йўл олади. Бу вақтинчалик айрилиқ, соғинч отани ҳар куни ўғлига мактуб ёзишга ундайди. Унинг йўллайдиган мактублари шунчаки арзи ҳол бўлиб қолмай, бу ғаройиб воқеалар асосида қўлингиздаги мазкур асар дунёга келди. Таржимон Тилаволди Жўраев асарни инглиз тилидан моҳирона таржима қилган. Шу сабаб воқеалар яқин ўртада рўй бераётгандек туюлади ва китобхонни ром этиб, ўзига хос оламлар сари бошлайди.